Kad se ono tvoja mama četvrtkom vraća s posla?

Њих две су тинејџерке. Спавају дуго, па мало Фејсбук, мало телефон, мало ништа-ме-не-питајте-петнаест-ми-је и некако се прогура бесконачни летњи дан.

Упознале су се у обданишту, али живе на пет-шест километара једна од друге, ишле су у различите основне школе, иду у различите гимназије, једна је тренирала гимнастику, друга пливање, једна воли енглески, друга биологију, једна је причљива, друга није, код куће говоре различитим језицима, ...

И даље се виђају често. Заједничка им је музика. Обе свирају клавир, једна од њих свира још и флауту, а друга виолу. Нађу се и вежбају заједно - дует у разним комбинацијама, једна слуша док друга свира, овако, онако.

Никада неће свирати у Карнеги Холу, али то није важно.

Своју тинејџерску енергију, оно што остане после докучивања смисла живота и упоређивања броја бубуљица са прошлонедељним бројем, улажу у концерте. Одаберу и увежбају неколико дела па оду у неки старачки дом и понуде концерт за следећи петак.

Захвалнију публику и искренији аплауз је тешко наћи.

С друге стране, и младе музичарке-аматерке имају штошта да захвале својој малобројној публици - можда петнаестак баба и деда који се удесе и с радошћу сиђу у трпезарију дома на концерт.

Занемаримо ону немалу, али ипак површнију, корист коју две девојке имају од учења да организују себе и друге, да планирају, да усклађују распореде, да налазе прихватива решења, да бирају и осмишљују програм, да га штампају, да цртају постере за наступ, да свирају, ...

Оно што добију поврх осмеха и аплауза и што после концерта, скоро видљиво, уз своје инструменте, спакују и понесу кућама је осећање сврхе. Осећање да постоје, да припадају, да су потребне, да за њих има места, да оно што раде има смисла и значаја, да је важно, да су оне важне, и све то не у некој будућности у којој ће се све-касти-само-и-доћи-на-своје већ сада, сада, баш њих две, баш овакве какве су, баш ту и данас. Тинејџерима већи поклон и не треба.

Следећег петка неће моћи да одрже концерт. Ићи ће да гледају луткарску представу коју млађа сестра једне од њих приређује за неке клинце у библиотеци. Хммм ... а можда ако убеде оца једне од њих да за само пола сата одложи тенис који игра с другарима сваког четвртка, он их може однети на концерт, а мама оне друге их после може покупити и вратити кући кад јој заврши посао. Вреди пробати, четири поподне у четвртак, кажеш ... хммм ... што да не, дај телефон да видимо да ли може да се среди.