Da l' sam ja vama pričala o tome koliko volim leto? Nisam? Nije moguće da sam to propustila...imam jedno par tema o kojima sam želela da vam pišem, baš onako fine, al' ne vredi...em bi vi mogli da ostanete uskraćeni za informaciju o mom voljenju leta, em ja i tako na današnjih 180 rernskih stepeni, s obe strane, prosto nemam emocija ni za šta drugo no za ovo...pa, daj da i ja izrabim više no opšte zlostavljani pridev u poslednje vreme, prelepo leto.

Bez pitanja i prethodne najave pozna jesen je gurnula nogu u vrata. Sa planina koje se vrhovima već bele, kliznuo je ledeni vazduh i pred sobom poterao mlečne magle. Prozori su odjednom postali preširom otvoreni i članovi naše porodice instiktivno sve češće prilaze radijatorima, gladeći ih sa očekivanjem.

Pod izgovorom da ima važne poslovne razgovore u Beču, Žmu je juče otputovao na pomenutu destinaciju, a u bekstvu je uspeo sa sobom da povede i Prestolonaslednika koji je u međuvremenu avanzovao u Studenta. Žmu i Student, čija se evakuacija u Beč bazirala na navodnim potrebama da uči i studira, su sa sobom poveli i mačku Maricu, koja nit u Beču ima zakazane sastanke sa bankarima, niti ispite u januarskom roku. Tom operacijom se od ostataka sarme, koji se na balkonu smrzavaju već dan dvanaesti, spasilo troje članova naše porodice, brojčano konkurentne sabranim delima plodnijeg pisca.

                  O Jehova, Ti stvori prve od nas po obličju svojemu, muško i žensko stvori ih i reče im: rađajte se i množite se i napunite zemlju.

                  Slušajući Tvoj glas u plemenu mome Avraam rodi Isaka, a ovaj sebi rodi sina Jakova, Jakov rodi Judu i braću njegovu, Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom, a Fares rodi Esrema, Esrem Arama, Aram Aminadava, njemu se rodi sin Naason, a ovome Salomon, Salomon rodi Vooza, Vooz Ovida s Rutom, Ovid rodi Jeseja, Jesej Davida cara i tako sve do Jakova, oca mojega, koji rodi mene Josifa.

Verovatno se i vama dogodilo da krenete u svoju omiljenu knjižaru, u kojoj godinama razgledate i kupujete knjige, a kada tamo stignete sa čuđenjem konstatujete da vaše knjižare više nema.  Već desetak godina knjižare po Srbiji nestaju. U centru Beogradu prva je nestala Jugoslovenska knjiga iz Palate Albanija, a zatim su jedna po jedna nestajale Nolitve knjižare, knjižara Kultura, Rad i druge. Na mestima gde su nekada bile knjižare sada su parfimerije i butici modne i sprtske odeće i obuće. U neravnopravnoj borbi sa brendiranim parfemima, trenerkama i patikama knjiga je poražena.

Međutim, ne nestaju samo knjižare, već i velike izdavačke kuće i štamparije ( Prosveta, Nolit, Filip Višnjić, BIGZ ...).

Da li je reč samo o posledicama tranzicije ili su to znaci da je štampana knjiga, kakvu poznajemo više od pet vekova, u ozbiljnoj  krizi, ne samo u Srbiji, već i u svetu?  

Beograd če uskoro dobiti crkvu u obliku broda. Gradiće se od sibirskog kedra, koštaće oko pola miliona evra. Sredstva će obezbedti  Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka i ljudi dobre volje. Patrijarh je dao svoj blagoslov i čim crkva bude završena biće porinuta kod donjeg špica Ade Ciganlije.

Kada me na šalteru, dok registrujem kola ili u sličnim prilikama, službenica upita za profesiju, obično odgovorim uopšteno i neodređeno, najčešće kažem da sam službenik. Na pitanje: “Gde radite?” izbegavam odgovor, a ako baš moram promrmljam nešto kao: “U jednoj državnoj agenciji”. U kojoj agenciji radim, nikada i nikome ne govorim.

Zgrada Agencije je smeštena u mirnom delu grada, okružena ograđenim parkom od nekoliko hektara. I pored toga, zidovi i vrata moje kancelarije su debelo tapacirani, a roletne na prozorima uvek spuštene.

Postovana Vlast,postovana Opozicijo

Imam samo jedno pitanje i za jedne i za druge?

Ko je u ovom trenutku jaci?
Drzava ili mafija?
Vi ili Oni ?

Pitanje jednostavno do bola.
Uopste me ne zanima sta govore ili misle: Cane, Wac, Budo Hombah, Novosti,  Vukotic, Cosic, Medojevic, Djukanovic,  Miskovic (stariji i mladji), Beko, Braca Saric, Knezevic, Tijanic, Politika, Nis,Nikitovic, Jocic, Bulatovic, Nedeljkovic, Nikolic, Vucic, Kolundzija, Canak, Cvetkovic, Jeremic, Brunclik, Mitrovic, Dacic, Djilas, Petrovic, Djokovic,

Danasnjim objavljivanjem konkursa za generalnog direktora RTS-a pocinje  mozda najvazniji izbor u ovoj godini. Zasto? Jer  ocigledno da parlamentarnih izbora nece biti 2010. Uslovi su oni, koje je predsednik upravnog odbora Niksa Stipcevic najavio pre nekoliko nedelja.

Evo ih:
Za generalnog direktora može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove: da je državljanin Srbije, da ima visoku stručnu spremu ili da je istaknuti novinar, medijski stručnjak i menadžer koji se dokazao izuzetnim rezultatima rada u radiotelevizijskim kućama od nacionalnog značaja, da

март 2011, пучина медитерана

угодности тескобе лежаја у бродској кабини доприносе ритмички покрети нагог тела Ксујше надамном те повремени одбљесак о таласе месеца кроз окно прозора
- недостајаћеш ми, вели
- ха, ко зна ,случајности нашег сусрета можда је суђено да се понови, јаћу

  - Bulevar srušenih snova ili Belgrade by Night - 

  Kada govorimo o muzičkoj erupciji s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih, postoje neka mesta i neka imena koja nikako ne smemo zaobići. 
Podsetimo se, tih godina... lagodno i udobno je bilo okupiti ekipu od par sličnih, i uz malo sreće i par rifova zajahati novi talas koji je plavio Evropu. 
  Solistima je sve to išlo malo teže, ili – specifičnije bar, naročito ako usled hroničnog nerazumevanja okoline, od ranog detinjstva, uz osvedočeni supertalenat, izbruse manifestno osobenjaštvo kao „odbranu od svih zala“ i praktičnu osobinu da idu glavom kroz zid....pa - negde dobiješ, a negde izgubiš. Upornost izvitoperena do destruktivne tvrdoglavosti, vanserijski dar koji ostaje nedorečen okovan imperativom kvalitativne perfekcije, pogrešni izbori i pravi izbori...
Ovo bi mogla biti priča o tome.

Dragi dr Stanojeviću,

Mnogo mi je žao što sam propustila vašu prezentaciju na sastanku koji je u Institutu Batut održan 27.11.2008. godine, ali sva sreća te postoji audio-zapis, pa sam naknadno ipak uspela čuti o čemu ste govorili. Nesreća je samo što se audio-zapis poziva na slajdove iz vaše power-point prezentacije, koju nemamo, pa bih htela da vas zamolim da mi istu dostavite, ako je ikako moguće, na adresu: kengurica@majkahrabrost.com.

Pre nedelju dana Spartanka_Afrodita i ja krenule smo u obilazak prvih 10 porodilišta, a u okviru projekta "Mapa porodilišta" koji za cilj ima prikupljanje informacija i ilustracija za vebsajt (i štampane brošure) namenjene korisnicima usluga porodilišta. Prošle nedelje obišle smo porodilišta "Dr Dragiša Mišović", GAK "Narodni front" i porodilište u okviru Opšte bolnice Sremska Mitrovica. Sledeće nedelje planiran je obilazak porodilišta u Višegradskoj, Rumi i Lazarevcu.

Otkad sam se navukla na praćenje vesti o gripu iz Danske, uhvatila me teška depresija. Lepo kaže naš narod: blaženo je neznanje. E, pa ko mi kriv kad maksimalno iskorištavam mogućnosti informatičkog doba, te punim glavu glupostima koje otvaraju oči u prevelikoj meri...

Danska ima 4.500.000 stanovnika, od kojih je procenjeno da je 200.000 imalo/ima grip, a smrtnih slučajeva zabeleženo komada 3 (tri). Prvi je sredovečni vozač kamiona koji je još

Underground fighting je jedan od najčudnijih sportova, ako uopšte može da se nazove sportom. Razlikuje se od obične, ulične tuče, jer ima par pravila i dešava se u ugovorenom terminu na dogovorenom mestu. Nema rvanja, guranja prstiju u oči, udaranja u muda, udaraca glavom, nema poluga... Momci koji ukrštaju pesnice se, po kodeksu ponašanja, pojavljuju nenaoružani, dok za publiku nema pravila. Neretko su svi naoružani. Ove borbe su veoma opasne za borce, kao i za posmatrače. Uobičajeno je da su borci pripadnici različitih gangova, što se ogleda u podeli publike... Jedna obična čarka između boraca može za čas da se prenese na publiku i dovede do ozbiljnih problema. Imati više desetina oštrih, naoružanih momaka na tako zapaljivom događaju je samo korak od katastrofe, a možda i manje.
Sinonim za underground tuče je Kimbo Slice, Bahamski tigar, od detinjstva nastanjen u Majamiju. Najslavniji ulični borac sanja svoj san otvorenih očiju, oštrog pogleda iza ogromnih pesnica koje uznemiravaju zdravstveno osiguranje protivnika. Kimbo je sada svetski poznat profesionalni borac koji zarađuje 200.000 dolara po borbi. Ja sam u svet ilegalnih tuča ušao odavno, kao Kimbov telohranitelj. U početku je bilo rutavo dok smo se zavlačili po dvorištima punim hodajućih tempiranih bombi. Bilo je svega i svačega. Sada je lakše. Kimbove borbe su u okviru organizovanog sporta i mečevi se odvijaju pred očima miliona ljudi koji prate prenos iz dupke punih arena. Kimbova medijska i internet popularnost je i mene zakačila, pa me ljudi danas prepoznaju kao njegovog telohranitelja. Zabavan i nimalo bezopasan posao.