Ko kaže da narod kod nas ne čita? Čita recimo onaj papir za dupe (da prostite) za koji piše gospođa Marković Marković ili Petrović Petrović ili... ne mogu sada da se setim tačno kako se preziva, koja se nada da niko nije provalio da ona u stvari nije novinar. Gospođa koja, duboko verujem, nakon napornog dana ispunjenog utvrđivanjem ko je od poslanika vera, a ko nevera, ili mudrolijama tipa "kako je Duško Dugouško mogao spasiti dečije dodatke tako što bi 3000 evra pretvorio u bar jedno 5 miliona evra", uveče u tmini svoje zablude bunca "oni znaju šta ja u stvari radim", "ljudi znaju da ja nisam novinar", "svi znaju da ja buncam"... Ali dobro, dosta je za sada priče o ovoj sirotoj ženi i o njenim kolegama.

Ili, neevropejstvo evropskih firmi i zašto imam potrebu da se tuširam
nakon kontakta sa kompanijom Telenor

Piše Aleksandar Karišik

Kako sam došao u situaciju da se tako osećam? Naprosto, tako što sam
potpisao ugovor sa Telenorom u Srbiji, uljuljkanom u opšte poslovne
manire i moral koji, na moju ogromnu žalost vladaju mojom zemljom.
Pošto se u naznakama nazire patriotizam, pokušaću da budem jasan i po
tom pitanju. Ja nisam patriota, ali volim ovo odakle sam potekao i duboko sam ubeđen da se domovina brani lepotom i znanjem i lepim vaspitanjem...

Niels Bohr, Aage Bohr i Thomas Bohr (navedeni po starosti) pred tablom.

Ovih dana se, kao i svake godine od 1901., dodeljuje Nobelova nagrada (NN). Nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, knjizevnost i ekonomiju se dodeljuju u Švedskoj, dok se nagrada za mir dodeljuje u Norveškoj.

Ove godine, nagrada je već najavljena za medicinu i fiziku, sutra (10.10.2007) , ili danas - već

Pošto je interesovanje za ''Beogradskog Fantoma'' u prethodnom blogu o njemu bilo poprilično, prilažem ovde nekoliko fotografija napravljenih u vreme fantomskih dešavanja. One će, nadam se, razjasniti i neka pitanja koja su se pojavila na ranijem blogu. Recimo:

CUB ' ''Ono sto sam ja cuo da je bio vlasnistvo nekog iz danske ambasade (da je imao danske table)''

CUB ''Druga verzija kaze da je imao nemacke table i da je bio od tenisera Ivka Plecevica ''

Pominjao se i G. Bregović kao vlasnik, itd.

Evo malo

Reč ima gost autor alselone

SETI (Search for Extra-Terrestrial Intelligence) skup aktivnosti koje ljudi izvode u procesu dokazivanja postojanja vanzemaljskog života. Postoji velika verovatnoća da se neke informacije u vidu elektromagnetnog zračenja mogu uhvatiti moćnim antenama instaliranim žirom Zemlje ako dovoljno dobro njuškamo, ako pogodimo pravac odakle dolazi informacija i njen spektar. Isto tako ako neki mali zeleni njuškaju oko naše planete mogu veoma dobro da prouče našu planetu hvatajući samo, recimo, animal planet i nacionalnu geografiju.

Demokratski politički forum, koji deluje u okviru Centra za demokratiju ,organizovao je debatu pod nazivom "Antifašizam u Srbiji- juče i danas".

U svojstvu jednog od uvodničara dr.Branka Prpa je predstavila dve knjige Banjičkog logora sa popisom 23.637 žrtava. Tom prilikom je, između ostalog, iznela:

«Beograd je jedini prestonički grad u Evropi sa četiri logora na gradskoj teritoriji. Jajinci su mesto gde je sahranjeno, pobijeno u masovnim grobnicama, po našim procenama, oko 68.000 ljudi. Ta brojka ide i do 80.000, zbog toga što je vršena asanacija terena. U ova dva velika toma su stala sva imena sa jednom vrlo redukovanom informacijom: ime, prezime, pol, često ali ne uvek nacionalna pripadnost, majka, otac, oženjeni, neoženjeni, profesija i streljan, odveden, itd. Dakle, to su definicije koje su u banjičkim knjigama vođene o logorašima tokom 1941-1944. godine.Ta dva toma su zapravo zbirno izdanje osam knjiga Banjičkog logora koje su sačuvane kao knjigovodstvo zločina, kao knjigovodstvo smrti Uprave grada Beograda, dakle, Nedićeve kvinsliške uprave.»

Postavlja se pitanje kakvu poruku o svom odnosu prema antifažizmu i fašizmu, prema žrtvama fašizma, šalju država Srbija  i grad Beograd ako je do nedavno slika Milana Nedića stajala u svečanoj Sali Vlade Srbije a slika Dragog Jovanovića  evo još uvek u Sali Skupštine grada. Šta reći ako visoki funkcioneri javno govore da tu nije ništa sporno.

Ilustracije radi, jedan učesnik u debati je upravo izneo tu „ sitnicu“, koja ne služi na čast demokratskoj i postpetooktobarskoj proevropskoj Srbiji. Naime, da se u svečanoj sali Skupštini grada Beograda nalazi slika Dragog Jovanovića, koji je bio upravnik grada Beograda i upravnik logora na Banjici za vreme okupacije i da je do pre godinu dana na sajtu gradske vlade stajalo –žrtve komunističkog terora. Na konkretno pitanje kako je to moguće visoki funkcioner gradske skupštine i DS je, na zaprepašćenje prisutnih, odgovorio:

” Mislim da to više ne stoji na sajtu, ali na sajtu svakako stoji spisak ljudi koji su vršili tu funkciju gradonačelnika, nije se uvek tako zvala. Na tom spisku se nalazi taj g. Dragi Jovanović i njegova slika se nalazi na zidu gde su poređane sve te slike. Ukoliko bi ta slika bila skinuta, tu bi bila jedna vremenska rupa između prethodnog i onog sledećeg.

Gost autor: Sentinel26

Isprovocirani  dogadjanjima s kraja XX vijeka, ratovima, klanjima i kojekakvim  „tricama i kučinama“ u Londonskom „Economist“-u  su odlučili da naprave novu kartu Evrope.

Evo je.

Ko kaže da ovo nije humor, dabogda se zaposlio kod  NSPM..

Zanimljivosti

Svima su puna usta razvojnih programa i podsticajnih mera  naša propala privreda se ne oporavlja, poljoprivreda i dalje propada, a prosečna plata u Srbiji, izražena u evrima, je najniža u regionu.  

Govorimo da je poljoprivreda pa čak i proizvodnja zdrave hrane naša komparativna prednost, a upravo tu smo u zaostatku.

I dok se država kao institucija ne meša u svoj posao mnogi, uključujući i ljude iz vlasti, izgleda mnogo mešetare. To je valjda ono što se kolokvijalno zove sprega vlasti i kriminala, uvoznički lobi, lobiranja i foliranja. Nekad je narodni mudrac rekao da voleti svoju zemlju znači pre svega obrađivati i negovati njene njive, šume i livade.

Dakle,  poljoprivredni proizvođači kukaju da im propada i ono što proizvedu jer su niske otkupne cene, a država umesto da se podsticajima umeša u razvoj poljoprivrede zatvara oči pred uvozom svega i svačega, a sve pod demagoškim motom «kupujmo domaće».

Uvozimo krompir iz Holandije, Italije, Izraela, BiH, pasulj iz BiH,

Tužno je gledati one ljude koji stoje sa slikama svojih najmiliji nestalih u ludilu ratova tokom 90-ih godina. Tužno je i ružno kako se sve države regiona i međunarodni organi odnose prema tom problemu, a još tužnije što i se i dalje raspiruju strasti koristeći brojke tih nesrećnika.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji još se traga za 14.790 nestalih  ljudi. Od tog broja u BiH se kao nestalo vodi 10.512 osoba, u Hrvatskoj 2.436 a na Kosovu 1.842 ljudi.

Prema podacima udruženja porodica nestalih, od ukupnog broja nestalih, nepoznata je sudbina još 4.418 Srba, od toga u BiH 1.756, Hrvatskoj 2.130 i na Kosovu i Metohiji 532.

U traženju odgovora gde smo potrošili XX vek i kakvo nam je stanje nacije mislim da razmišljanje Latinke Perović o tome može biti vrlo konstruktivna dopuna i odgovor na mnoge teze Dobrice Ćosića, a i drugih. U tom smislu evo nekih sižea iz njenih razmišljanja o tome:

“Tvrdnja da je Srbija samo objekt istorije, žrtva interesa velikih država i koalicija malih, jednostavno nije istinita. Promišljanje vlastite istorije podrazumeva dešifrovanje ključnih protivrečnosti razvoja i ponuđenih strategija njihovog razrešavanja.

Mala, siromašna i neprosvećena zemlja – na početku XIX veka ni milion stanovnika, uoči Prvog svetskog rata tri miliona, od čega devet desetina čini seljaštvo – Srbija nije mogla iznedriti originalne ideje. Stvarna istorija društvenih ideja u njoj je istorija recepcije velikih evropskih ideja i njihove prerade do neprepoznatljivosti izvora.
Ne treba zaboraviti da su procesi kroz koje Srbija prolazi u XIX veku uporedivi sa procesima kroz koje je Zapadna Evropa prošla u XVIII, čak u XVII veku.

“Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati.”reče davno Dušan Radović, a Gorki mnogo ranije “Deca – to su naše sutrašnje sudije.” Tačno, deca su uvek minuli rad starijih. Porodica je nezamenjiva u njihovom vaspitavanju ali i društvo koje često ne vodi računa o njihovom vaspitanju i obrazovanju pa tako opstruiše i ono što porodica pokušava. Televizija mnogo direktnije utiču na decu nego na odrasle i upravo zato može biti snažno sredstvo vaspitanja ali i suprotnog.
Kada se danas pogleda šta programi svih televizija nude deci onda je to katastrofalno. Drušvo i država pa još i akademija nauka i crkva koji se toliko brinu o deci kao najvećem blagu, čine to samo na rečima. Da je drugačije onda dečji programi ne bi ni bili ukinuti, odnosno zahtevali bi da se odmah  vrate.

Nekada su deca  gledala:“Kockica”, “Priče iz Nepričave”,“Na slovo, na slovo”, “Laku noć, deco”, “Metla bez drške”,“Muzički tobogan”,“Fore i fazoni”,“Poštar Aca”, “Neven”“Putokaz”, “Kolariću paniću”,“Opstanak”, “S one strane duge”. Danas gledaju:“Dizni na RTS”,” Ben 10”,” Ruske bajke”,”Sunđer Bob Kockalone”,“Telmo i Tula”, “Šumska škola”,“Spajdermen”,”Brodić Elijas”, što podstiče agresivnost ili ima za posledicu strah i ružne snove.Ako već nije bilo ništa od one laži da će se ukinuti PDV na dečju opremu,

Celokupna istorija ljudskog roda bila je znaku večitog sukoba između zla i dobra, a i zlo i dobro se nalazilo u ljudima.Čak ni napredak civilizacije ni istorijska iskustva i pouke nisu uspele da promovišu razum kao vrhunski princip odnosa među ljudima. Ne treba  mnogo mudrosti jer je golim okom vidljivo da su ljudska pohlepa, zavist, mržnja, laž, prevara, kriminal, korupcija i mnogo toga što ljude čini neljudima zahvatili sve pore društva i kod nas u Srbiji , agresivno preteći poštenju, časti, dostojanstvu i slobodi i sigurnosti građana.Fascinantno je da to mnogo bolje vidi i razume jedan dvanaestogošnji dečak nego političari, stranake, verski velikodostojnici, kulturni, prosvetni i ostali delatnici koji se hvale kako im je jedina misija usrećivanje naroda.

Učenik 6. Razreda Nikola Borovčanin je napisao otrežnjujuću poruku celom čovečanstvu, mada je neki nepravedno kvalifikuju kao poruku srpskom narodu.

Pročitajte njegovu “Bajku o Časti”, razmislite i zamislite:

“Bаjkа o Čаsti”

“U nekа dаvnа vremenа živeše ljudi bistrog umа i plemenite duše.

Izjave u predizbornoj kampanji uvek nas iznova zadivljuju svojom glupošcu. Nikako da se načudimo njihovoj vitalnosti. Neke od inventivnijih se  ovih dana odnose i na Zemun.
Državna televizija je otoič u emisiji "Šta radite bre?" zabeležila trenutak sa beogradske konvencije DSa,G17+& comp kada je neko iz publike Tadicu doviknuo "A Zemun?" pošto je isti, nabrajajucu opštine beograda, izostavio Zemun. Zatim je  kandidat DS & co za gradonačelnika Beograda, Dragan Ðilas, izjavio da je Zemun "bio evrospki i pre 150 godina", našta su radikali u svojim tabloidima ogovorili

gde ste štreberi?

prenosim skraćen i adaptiran  tekst koji je 28.8. 2008. objavljen u  DIE ZEIT-u

 Posvećeno Sonji Savić

Gde se izgubila kritika i protest mladih? Strah pred budućnošcu obeshrabrio je celu jednu generaciju.
Treba li čovek da se čudi studentima čije se ambicije svode isključivo na

Oduvek sam voleo majstorske radnje. Naročito automehaničarske. Kao mali sam znao jednom u dve nedelje (koliko su mi obaveze i roditelji dozvoljavali) ceo dan da provedem kod kuma među automobilima i alatom. Fasciniralo me je to okruženje u kome je postojao poseban red kataklingera, cicubicni, bumpufni, zicni, glajzni i bumštrucni. Ni do dana današnjeg ga nisam upoznao kako treba. Kada gledam iz ove perspektive dve stvari mi se izdvajaju iz celokupne slike:

- Jednostavnost. Za sve je bilo rešenja. Naročito mi se dopadalo to što dva dela spojena daju treći koji se dalje uklapao