нередак је случај да се у малим срединама  касно, а често и никад, не сазна о личностима које су потекле из њих, рано се отисле у свет и стекле примерену славу.и димитровград (цариброд ) наравно није имун од тога што указује пример Дудов Златана који се у свету филмске уметности убраја у сто најзначајнијих стваралаца у тој области, док је за свој родни цариброд  остао  тајна.

                               There are schools, where the pupils learn nothing except that which is better unlearned

Kada jedna demokratski izabrana vlada na jedno od ključnih ministarskih mesta  (nisu svi ministarski portfelji isti) postavi pripravnika, vrlo je moguće da se to završi kao – neuspeh.

Pre dva dana mediji su zabeležili izjavu Borisa Tadića, bivšeg šefa države, koji je ostao upamćen i po tome „što se mešao u sve“: „Jeremić nije dobro radio, koristio je poziciju za ličnu promociju”.

Invalid loših navika

Vest da je dozvoljeni nivo aflatoksina sa 0,05 mikrograma po kilogramu naprasno vraćen na donedavni deset puta veći nivo od 0,5 mikrograma po kilogramu juče mi je bila smehotresna, a danas me baca u duboku depresiju. Mislim, jesam se zabavila i nasmejala čitajući beskrajno duhovite komentare na tu vest, ali ovog jutra koje je pametnije od večeri shvatam da sam tu meru, u stvari, doživela kao otvoreno priznanje zvaničnika da u ovoj zemlji ne postoje dovoljno sposobni ljudi koji bi probleme rešavali na kvalitetan, trajan i održiv način.

Ima li išta depresivnije od te spoznaje?

to te pogodi kao munja.
vrate se emocije, nestane vreme, nađeš se
u onom trenutku kada te prvi put tresnulo  i preplavi te neopisiva radost.

danas su led zeppelin objavili da će konačno pustiti
snimak njihovog reunion sad i nikad više koncerta u o2 areni
iz 2007.

dejvid bouvi danas slavi 66. rođendan.
stari mistifikator i marketinški mag

uspeo ja da nas iznenadi i ujedno
povede down the memory lane.

Veličkovićev junak, iz slike u sliku, neprekidno beži. Beži uz stepenice, beži uz neku strmu i sve strmiju ravan, beži puzeći preko spaljene zemlje. Beži od svega: beži od gavranova, beži od pasa i pacova, beži od požara, beži od nevidljivih dželata, beži od kuka i konopaca, beži od vešala, beži od raspeća. Trči i beži i mrtav, trči i beži i kad ostane bez glave, trči i beži, kako bi rekao Vasko Popa, "sve dok ima ruku, sve dok ima nogu, sve dok ima bilo čega."*

ovako izgleda

Na 70.-tu godišnjicu nepostojećeg i ukinutog Dana republike (29. novembar,  SFRJ), zemlje kojoj i ime, samo ime, danas retko ko izgovara, iako je većina nas rođena i odrasla u njoj, na nepostojećem i takođe ukinutom srpskohrvatskom jeziku, na kome smo se školovali i kojim smo govorili, kopiram pismo Dušana Mašića upućeno hajkačima dnevne novine Kurir, pismo koje su probali da zabašure brisanjem, pa sad, hvala bogu i dragome internetu, niče na sve strane: 

Knock, knock... ima li koga?  

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično,

DA IMAM ČAROBNU MOĆ...

Sticajem lepih okolnosti, ovog netrpeljivog septembarskog dana pročitao sam pismeni sastav

Šesnaest godina.  Prošlo je šesnaest godina.  

A sve je počelo tako naivno.

Uzmem jedno popodne godišnjeg odmora, prošle sedmice. Spakujemo (ako se pakovanje sebe u kupaćice i dva peškira u platnenu torbu tako može nazvati)  se gospodža i ja  i odjezdimo put gradskog bazena.

Ajmo sad fastforward

Uđemookupamoselegnemoponovoseokupamoiponovolegnemonapeškireonamičupkakosu... 

Tišina.

Reč-dve o vrednostima Slobodnog sveta, preneto sa vesti b 92 a mislim da zavređuje malo pažnje i malo promišljanja o tome da li smo umesto berlinskog dobili novi zid, samo nevidljiv a neuporedivo veći i neuporedivo tvrđi.

A Edvard Snouden sam odgovara na neka od pitanja postavljenih na prethodnom blogu.

I ja mu verujem.

Moskva -- Edvard Snouden se danas sastao sa predstavnicima organizacija za zaštitu ljudskih prava na moskovskom aerodromu, a Vikiliks je objavio šta je tada rekao.

Prenosimo u celini Snoudenovu izjavu, koja je danas objavljena na sajtu Vikiliks: