Povodom smrti Patrijarha Pavla

vesti B92

Zaista mislim da je preterano za jednu multietnicku sekularnu drzavu kakva bi trebalo da je Srbija.
 Patrijarh Pavle je zeleo da se povuce sa javne scene s obzirom na zdravstveno stanje ima tome vec godinu dana ali njegova molba nije usvojena.
Srbi vole da slave smrti kaze mi moj prijatelj stranac . Ja uopste ne znam sta se u toj religiskoj posmrtnoj euforiji slavi. Ne umire patrijarh svaki dan, ali  skoro svaki dan moze

Za Blog B 92, Vera Didanovic, novinarka nedeljnika "Vreme" . Vera je 90-tih godina pisala za Nasu borbu i Evropljanin.

Glupo je da krijem: o Zoranu Đinđiću, dok je bio živ, nisam napisala ni jednu pohvalnu reč.

Mislila sam da nezavisan novinar ima ulogu da postavi pitanje i pošteno prenese odgovor, da se moje lično mišljenje čitaoca ne tiče, da novine u kojima radim nisu moja dedovina… 

Sve same gluposti, kad malo bolje razmislim. 

Nisam, naravno, bila među onima koji su, svesno ili nesvesno, stvarali atmosferu linča koja je prethodila 12. martu 2003. Ali, da sam volela da zanovetam – jesam. Naročito u razgovoru sa onim retkim sagovornicima koji su mi bili zanimljivi i koje sam poštovala. Dakle - naročito u obraćanju Zoranu Đinđiću. 

Jednom mi se, zbog nekog “nezavisnonovinarskog” zvocanja, otvoreno nasmejao u lice i rekao da on svejedno zna da ga politički podržavam. Kao ekspres lonac sam se pušila od besa i jedva čekala priliku da demonstriram svoju “nezavisnost” i “profesionalizam”.

Dođoše na red i kamioni. FAP-ovi kamioni sa 15.000 evra popusta. Uz zamenu staro za novo 25.000 evra. Automobile subvencionišemo sa po 1.000 evra. Stanove subvencionišemo sa po 10.000 evra. Traktore subvencionišemo. Vojnu industriju, da ne kažem podmornice, subvencionišemo. Još su nam samo ostali avioni. Da li se kreatori ovih programa ikada zapitaju: kam gi nova vrednost? Na koju su bogatu žilu perpetuum mobile bogatstva nabasali, lutajući onako u mraku, i u njoj videli novu vrednost? I ako ovo treba da stvori novu vrednost za kamione, stanove, punto i traktore zašto ne i za sve ostalo? Zašto je dobro za traktore, a nije za hleb i mleko? Treba da patentiraju novu ekonomsku teoriju gde država subvencioniše sve pod naslovom: Kako subvencija stvara novu vrednost.

Dve dobre stvari su se desile u sudstvu danas. Prvo je Ustavni sud ukinuo blanko ostavke. Ovo istinski treba slaviti. Jedna od najznačajnijih stvari koje su se desile u poslednje vreme. Partokratija je ključni problem našeg društva, i ova odluka Ustavnog suda je prvi neophodan korak u njenom narušavanju. Nije i dovoljan, ali negde treba početi. Najiskrenije čestitke Ustavnom sudu i svima nama u čije ime Ustavni sud sudi.

Druga je: dobili smo prvu od dve tabele. Doduše ne od onih koji su trebali da nam ih daju i koji ih kriju kao zmija noge. I ne po mom zahtevu. Najvažnije je: prva od dve tabele isplivala. Izgleda da su nam je dali neki pristojni ljudi kojima je proradila pristojnost. Bolje ikad nego nikad.

 MISLIM, DA USVAJAM U SKUPSTINI SSP SA EU SA RADIKALIMA KOJIMA JE RATKO MLADIĆ HEROJ, A DA EU NI PRELAZNI SPORAZUM MOŽDA NECE DA NAM ODMRZNE UPRAVO ŠTO TOG ISTOG MLADIĆA NE HAPSIMO VIŠE. Pa ni  pokojni Jozep Heler ne bi bolje.  Nadam se i da neko iz  EU cita ovaj blog.  

 Svi su isti. I dalje. Radikali, mislim.

Danima mi pada roletna na oči od toga što čak i „moj“ Danas i-ili  ljudi koje cenim spekulišu da li je Toma reformator u povoju, potencijal za "pacifikaciju" malte ne za deradikalizaciju Srbije. Na osnovu čega tačno!  Fala

11. novembar 2009. | 11:55 | Izvor: Gejta

Beograd - Gej aktivista Predrag M. Azdejković proglasio je danas epidemiju pederitisa na teritoriji Srbije.

Azdejković je, na konferenciji za novinare u parku kod autobuske stanice, rekao da naredba za proglašavanje epidemije pederitisa podrazumeva obaveznu vakcinaciju svih muškaraca koji žive na teritoriji Republike Srbije (sa ili bez Kosova nije navedeno).

Azdejković je dodao da su zgodni muškarci od 18 do 35 godina posebno rizična grupa i oni će imati prednost u vakcinaciji. Prvo zgodni frajeri i sportisti. On je dodao da su dovoljne količine vakcine protiv pederitisa obezbeđene, ali se mogu nabaviti samo kod njega. Ako se na tržištu pojave neke druge vakcine, to treba odmah prijavite tržišnoj inspekciji, jer su u pitanju falsifikati. Jedine prave i medicinski testirane vakcine se mogu nabaviti SAMO kod njega. Vakcina košta 1000 dinara i vakcinacija se plaća u kešu na licu mesta. Posle mesec dana potrebno je primiti još jednu, koja košta 1000 dinara i posle godinu dana još jednu, koja takođe košta 1000 dinara. Revakcinacija je obavezna, jer u suprotnom sebe izlažete povećanom riziku od pederitisa.

              Crtica sa linije 37

Onoga koga sam pre godinu-dve pretnjama i na prevaru privodio na kupanje, sad ne mogu da iščupam iz kupatila. A kasnimo. Već bi trebalo da smo kod Rastka, a još nismo ni krenuli. Odnosno, već smo bili krenuli, već smo bili na vratima kad je Lepotan prilikom poslednje estetske provere u ogledalu shvatio da mu je kosa - citiram - „jeziva" - ta je odlučio da ostavi oca i mlađeg brata da već obučeni čekaju pred vratima dok on ne sredi frizuru. Ne obazire se na oca - Aj,

 Žene heroji.

Lepa Radić je bila  jedna obična devojčica, jedna “mala iz Bosanske Krupe”, vesela, devojčurak kao i sve tinejdžerke,(iako se to tada nije ako zvalo), išla je u školu, smejala se, ispod oka stidljivo gledala momčiće i sa drugaricama pričala koji joj se sviđa, maštala o prvim sastancima i ko zna o čemu još. Bila je i ona nečija simpatija, nečija mala iz Bosanske Krupe. Danas bi bila baka sa mnogobrojnim unucima, praunucima, čukununicima…

Ali,Lepa Radić je imala tek 17 godina kada je sa  postolja pod vešalima pokušala da se obrati zarobljenom narodu iz zbega, ali je omča prekinula njene posljednje reči.

Ovo je podsećanje na jednu od mnogobrojnih hrabrih devojaka i žena koje su dale svoje živote braneći slobodu i svoj narod , podsećanje na sve heroine iz naše istorije.

Juče je bio 19. januar rođendan planetarno popularne superzvezde  roc'n'roll muzike i ikone američke kontrakulture. Pronađena je mrtva 4. oktobra 1970. godine u sobi ukrašenoj čipkom,  perlama i sličicama u Los Anđeloskom motelu «Lendmark». Na toaletnom stočiću uredno složeni stajali su kutijica, špric i povez. Imala je  27 godina.

Ko je bila ta devojka koja se usudila da bude različita od svega što je do tada postojalo? Alkoholičarka, narkomanka, prostakuša sa govorom kamiondžije? Genijalna bluz pevačica, buntovnica? Ili dirljiva i  strasna čudakinja?

Šezdesetih godina prošlog veka Dženis Džoplin, ta «žena zmaj», stigla je tamo gde ni jedna žena pre nje nikada bila: napravila je veličanstvenu karijeru u muzici rezervisanu samo za muškarce.

Nama su deca nakapala kao letnja kiša. Nismo ni primetili, a po kući su, sve jedan drugom do ušiju, hodala, teturala se i gmizala, na sve četiri, tri deteta. Moj mesar je bio ubeđen, prilikom moje dve bliske trudnoće, da je konačno otkrio fenomen

Htela bih da napišem blog, a glavom mi proleće svašta. Sekvence, koje prekida očaj naslovnih vesti.

 
Nepovezane, slučajne slike.

Kučence, koje mi je poklonio šef badnjevačke, železničke stanice. Žuto, plišano, mokre njuške, kobajagi lovačko štene. Oljica je bila sve, samo ne lovačko kuče. Mešavina veverice i badnjevačkog avlijanera. Oljica je izjela sve papuče u kući, na balkonu cvilila praiskonskom žalopojkom vučjeg

Priča o Ani srednjeg roda.

Prošlog leta, u zadnjoj avliji mog strica Andre, često sam sretala čoveka sa belim kanistrom. »Božidar Babić, penzionisani učitelj«, rekao mi je pomenuti ljubazno, pružajući mi drugu, slobodnu ruku. Posle razmene samo srdačnih osmeha, jer nikako nisam mogla da se setim tog komšijskog lica, Božidar Babić, penzionisani učitelj je polako odlazio do česme i točio vodu, pažljivo bez prosipanja, u beli kanistar. Moji rođaci, shvativši

Dragi moji, svi vi koji ste ovih godina čekali u redovima pred ambasadama, koji ste molili rođake i prijatelje da vam pošalju garantna pisma, koji ste sakupljali kilograme potvrda i papira, stideli se pred šalterima, svi vi koji 18 godina niste mogli da putujete, a da pre toga ne prođete torturu papirologije, konačno možete da odahnete. Konačno možete da putujete kao ljudi. Želim vam srećno što više puteva i putovanja, što više granica i zemalja, jer ako je nešto važno u životu, važno je upravo to - putovati.

Srećan vam Sv. Nikola Bezvizni, zaštitnik putnika, srećan vam dan kada je konačno EU pokazala da zaista misli da je Srbija deo Evrope i da, iako je krivica individualna, kazna ne treba da bude kolektivna. 

Srećan vam put kud god i kad god krenuli!

Ovaj dan, veći od svih praznika koji su pred nama, moći ćemo da proslavimo zajedno. Sledi najava Blog-žurke, ovaj put konačno uživo, posle toliko vremena dopisivanja i opisivanja. 

PAŽNJA!!!   ISPRAVKA LOKACIJE

U ČETVRTAK, 24. DECEMBRA U 18 ČASOVA, POČINJE ŽURKA BLOGA B92! ŽURKA ĆE BITI U KNJIŽARI DELFI, KOJA SE NALAZI U SKC-u, ULICA KRALJA MILANA BR. 48, U BEOGRADU.

knjižara DELFI

DOBRODOŠLI SVI I JEDVA ČEKAM SE KONAČNO VIDIMO I UŽIVO.

Ovo je blog žurka za Mašu i Dalija, naš prvi blogerski bračni par, za prve koji su se na ovom blogu sreli, upoznali, zaljubili i – VENČALI!

Da vam ne bih ja prepričavala i da ne bi ste tumarali po tavanu arhive, evo Dalijevog bloga, iz kog ćete saznati kako je to bilo:

PRVI BRAK B(L)OGOVSKI

dali76