Mržnja je pogrešno usmerena ljubav, kaže Andrić, a ko mrzi samog sebe, od njega treba da strepimo, jer ćemo biti žrtve njegove kivnosti i osvete,  kaže Niče, i dodaje: Gledajmo, dakle, kako da ga navedemo da samog sebe voli.

Jedne noći stigao je u neuobičajeno uzbuđenom stanju. Doneo je neki mali kasetofon i odmah pustio traku, Šubertov kvintet za gudače. Ne bih to nazvala seksi muzikom, a nisam ni bila u takvom raspoloženju, ali on je želeo da vodimo ljubav, tražio je, tačnije rečeno – izvinite što sam ovako eksplicitna – da usaglašavamo kretnje s muzikom, sa sporim stavom.

Danas je 23. juli, a ja se još ni jednom nisam okupala u Dunavu. To mi je kao da nema leta, kao da Musa ne prolazi sa kolicima za sladoled kroz ulicu, kao da Srbija nema Kosova, i kao sve je kao tako, a ja kao sve to ne znam. Sve neverovatne stvari. Samo bazen Srbina spašava. 

Rebalans budžeta za 2010. godinu biće na dnevnom redu današnje sednice Vlaste, rečeno je danas na Telepu.

Deficit će u odnosu na prvobitno planirani, posle rebalansa, biti povećan za pitaj boga koliko, čime će manjak u budžetu dostići oko pitaj boga koliko dinara, oštećujući ovu, kao i svaku drugu porodicu, blog zna koliko dinara.

Kako je najavljeno, nakon usaglašavanja osnovnih stavki predloga budžeta za 2011.godinu, do kraja

"Ti imaš oči pune zvezda, tople mesečine i nebeskih čestica koje ne razumem. Nebeska fizika mi nikada nije bila jača strana, ne znam šta su kvazari i pulsari, ne znam ni šta je crna rupa, ali znam da u nju upadam, a postalo mi je konačno jasno i šta znači širenje svemira. To što ti imaš u očima širi se i širi, celog me obuzima i bude mi loše, hoću kući i povraća mi se, ali ostajem i živim za momenat da te upoznam. Hoću sa tobom da podelim veliki prasak. Bićeš moj svemir.„

Kada je dobila prvu poruku od nepoznatog astrofizičara, ostavljenu u pravu, papirnu kovertu sa njenim imenom ispisanim rukom u sanduče koje se poslednjih godina punilo samo računima, reklamama i flajerima političkih stranaka na četiri godine, Lara je glasno pred liftom sama sebi rekla: „Ma, neko te zajebava"

Neill:

Svako dete želi da bude veliko, a svaki činilac u njegovoj okolini govori mu da je malo. Dete osvaja svoju okolinu bežeći od nje, dižući se na krilima i proživljavajući svoj san u mašti.
Petar Pan je omiljen medju decom ne zato što ne raste, već zato što može da leti i bori se sa piratima. Kod odraslih je omiljen zato što i oni žele da budu deca koja se ne bore i nemaju odgovornosti. Ali ni jedan dečak stvarno ne želi da ostane dečak. Želja za moći goni ga i dalje.

bez „undo" opcije

Kada

Pre par meseci Jelena Krajšić je objavila tekst ne potpisavši me pritom.
Poštovala je moju anonimnost, a ja sam verovala da je jedini razlog taj, što nisam želela da skrećem pažnju na sebe.

ne mogu tačno da se setim šta je bilo...

Naleteh slucajno na blogu Ninoslava Randjelovica na post nase sveznalice Ivane za koji mislim da zasluzuje mnogo veci publicitet ... POSEBNO na ovom blogu, na kome smo o ovoj temi toliko diskutovali. Pa evo ovde prenosim njegov sadrzaj:

АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК СЕ ЗАХВАЛИО ПРЕДСЕДНИКУ ТАДИЋУ НА ЧЕСТИТКАМА 

БЕОГРАД - Председник САД Барак Обама упутио је данас

Ako sam na nesto alergican kad je u pitanju ovaj blog onda su to dve stvari: 

1. Teske i prljave uvrede upucene drugim osobama bilo da su u pitanju blog-sagovornici ili pak neke druge (javne) licnosti o kojima se ovde diskutuje. Takve stvari su uostalom zabranjene pravilima bloga.

2. Banovanje komentatora koji nisu prekrisli pravila bloga.

E obe ove stvari su se poklopile na elisovom blogu Identitet kalibra .45.

A ovaj tekst mi preostaje kao jedina mogucnost izrazim

Naleteh (opet) na jedan interesantan clanak u Pecatu: Tako je govorio „Peščanik" koji pocinje podnaslovom:

Ako su kritike na račun Zorana Đinđića dovoljan dokaz krivice za „kreiranje atmosfere koja je dovela do atentata na premijera Srbije", kako to tvrdi „druga Srbija", znači li to da bi istraga trebalo da se proširi i na autorke „Peščanika"?

Kad sam procitao ovo pomislio sam: e bas ga i ovaj pretera. Ali kad sam procitao clanak zakljucio

Foto: Mira Zdjelar

La nostalgie de la barbarie est le dernier mot d'une civilisation. Nostalgija za varvarstvom je poslednja reč svake civilizacije. (E.M. Cioran)

Što duže živim na Kubi, sve češće sećam se jedne slike sa svog prvog putovanja u Havanu. Bilo je leto, jedan od onih tipičnih letnjih dana sa popodnevnim prolomom oblaka, obično oko pet sati, kad svi idu kući. Bio sam u turističkom autobusu, na Petoj aveniji, i gledao kako kiša neverovatnom brzinom stvara baruštine. Vozač je skrenuo sa Pete avenije, glavne saobraćajnice ali i vrlo niske ulice u koju se voda sliva, i krenuo da nas vozi nekom od manjih, ali prohodnijih, ulica uzbrdo. I tu je, međutim, bilo velikih bara. Na jednoj raskrsnici nakupilo se dosta vode, kao i ljudi koji su sa mnogo optimizma i strpljenja čekali nekakav prevoz. Vozač je mogao da ih zaobiđe i poštedi, ali on kao da je ubrzao, ne obazirući se uopšte na njih, i pošteno ih isprskao mutnom kišnicom sa ulice koja se gotovo nikad ne pere.

Jedna od stvari koju svako ko provede dovoljno vremena na Kubi primeti jeste nedostatak civičke svesti. Na predivnom Trgu Sv. Franje (Plaza San Francisco) u Staroj Havani može se provesti divno vreme šetajući, ali to često podrazumeva slalom u cilju zaobilaženja gomila konjske balege. Propuštanje vozača ili pešaka u saobraćaju vrlo je retko, čak i poštovanje sopstvene trake. Vrlo često spori automobili kao da namerno voze u levoj traci. U Centru za ljudsku genetiku González Coro u Vedadu u čekaonici sam jednom sedeo oko pola sata, i brojao mrtve muve na podu, ali i na prozorima, dok sam gledao kako se ljudi guraju u nekoj vrsti stampeda, sa sve trudnim pacijentkinjama, da bi videli čuvenog doktora Olivu. U Centru za genetiku nalazi se jedan od najužasnijih WC-a koji se mogu zamisliti. Da bi postojala civička svest, prvo mora da postoji civis.

Foto: Mira Zdjelar

Svaki razvoj, a naročito brzi, nagli, nepromišljeni, vremenom postane kompleksna igra lica i naličja, protivrečna pojava koja može da ostavi posledice koje traju godinama, decenijama, vekovima. Iz želje da se odgovori na legitimnu potrebu, da se pronađe izlaz iz neke vrste krize ili zastoja, gradovi znaju da se otrgnu i organskom i planiranom rastu, i da se upute u pravcu divljeg i nekontrolisanog. Proizvodi takvog rasta svedoče o tome koliko je tanka nit između fantastičnog i groznog, urbane utopije i distopije.

The 1977 Bucharest Earthquake occurred on Friday, 4 March 1977, 21:20 local time and was felt throughout the Balkans. It had a magnitude of 7.4 and its epicenter in Vrancea (in the Eastern Carpathians) at a depth of 94 kilometers.

The earthquake killed about 1,570 people and wounded more than 11,000. Among the victims was the Romanian actor Toma Caragiu. Nicolae Ceauşescu had to suspend his official trip to Nigeria.

About 35,000 buildings were damaged, and the total damage was estimated at more than two billion dollars. Most of the damage was concentrated in Romania's capital, Bucharest, where about 33 large buildings collapsed. Most of those buildings were built before World War II, and were not reinforced. Many of the historic buildings that collapsed were not rebuilt; instead, the land was cleared for the building of the Palace of the Parliament. (http://en.wikipedia.org/wiki/1977_Bucharest_earthquake)

Gotovo trideset godina kasnije Bukurešt postaje glavni grad jedne od zemalja Evropske unije, i šesti grad po naseljenosti administrativnog gradskog područja u toj istoj Uniji. Istovremeno, problem sa kojim se Bukurešt suočio posle Ceauşescuovog monumentalnog pretumbavanja centra grada bio je (i ostao) vrlo ozbiljan. Staro gradsko jezgro bilo je ili zamenjeno novim zgradama (Skupština, tj. Palatul Parlamentului, novogradnje u Bulevardul Unirii i nekoliko okolnih ulica), ili pušteno da propada. Mnoge zgrade u pešačkoj zoni oko Ulice Lipscani i danas imaju vidna oštećenja od zemljotresa, a niko ih nije pipnuo za sve ove godine.

Stize 278 milona funti vredna Vladina kampanja za borbu protiv Vas.

Cetrdeset sest posto muskaraca i 32% zena u UK spadaju u grupu sa prekomernom telesnom masom, a jos 17% muskaraca i 32% zena se ubraja u grupu gojaznih. Zato je to vazno? Gojaznost povecava rizk za nastanak:

• Kardiovaskularnih bolesti
• Secerne bolesti tipa 2
• Raka dojke, endometrijuma i debelog creva
• Povisenog krvnog pritiska
• Poremecaja masti u