Površnost je suštinska odlika javnog života u svakom smislu. Površnost i bombastičnost u najvećoj meri odlikuju svaku vrstu javnog diskursa u Srbiji.

Onako uz kafu.. i uz nešto da se gricne. Parče čokolade. Rebrasti, XL (čips, ne durex)...

...sa njima ovakvima.

Nemam pojma kako je moj brat naišao baš na ovo (nadam se nema devojku tamo.. ipak je to '92. godište) ... tek kradem mu ovo sa FB da podelim sa vama.

Oni su savršeni. 

Ovo nije retoričko pitanje.

Naravno da nisam. Ali ko ne bi voleo.

Dobiti premiji od par stotina hiljada ili miliona EURA (ili EVRA) na LOTO-u je san skoro svakog normalnog građanina Srbije. Mnogo puta, skoro svaki normalan građanin Srbije, sanja situaciju »šta bi bilo kad bi bilo«. Dobije naš čovek 1,45 miliona EURA. I počne san o raspodeli para: koliko bi i na šta sve potrošio taj veliki novac.To nije tema ovog teksta i predlažem da neko drugi napiše tekst o tome.    

Teme ovog teksta su kombinatorika, verovatnoća, nameštaljke, veliki brojevi i slično.

Teorija

- nije gotovo -

Već par nedelja se i institucije i pojedinci (i žene i muškarci) bave "slučajem predsednice opštine Knić".Situacija koja je u prvi mah izgledala lako rešiva, koja je više ličila na nesporazum i neznanje, pretvorila se u sindrom i paradigmu položaja žene u Srbiji, i kada je i žena političarka, a pogotovu kada to nije.
Pretvorila se u ilustraciju šikaniranja žena o kojima se ćuti, u sliku

* ili - šta je SSP (SAA)? Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Stabilisation and Association Agreement (SAA) - sporazum koji se potpisuje između Evropske zajednice i države koja pristupa EU, a nakon donete Studije izvodljivosti kojom Evropska zajednica donosi procenu o tome da li uopšte ima mogućnosti da se država koja je u pitanju promeni na bolje tako da postane ravnopravna članica EU. Koristi se termin "Evropska zajednica" jer je to pravni subjekt, EU nije pravni subjekt, tako da ne može biti ni

* blogorama kao panorama - pokušaj da jednim pogledom obuhvatiš i upiješ skoro sve

- prilog za podršku predlogu "najviše 70% muškaraca na mestima odlučivanja u vojvođanskoj i u lokalnim skupštinama u Srbiji" -

 Prisutnost žena na mestima odlučivanja u politici, ekonomiji, kulturi, obrazovanju, umetnosti, medijima, finansijama, gde god u društvu je prilično "mlada" tema na planeti Zemlji, traje tek jedan vek i formalni početak joj je u ženskim i radničkim pokretima sa početka XX veka, a obeležen je demonstracijama za žensko pravo glasa i jednostavnom i još uvek vrlo živom parolom "Hleba, mira i ruža". (UN su 8.mart na osnovu tih događaja proglasile "Međunarodnim danom žena", a osnivački akt UN je prvi dokument kojim se pominju ženska prava i ravnopravnost.)

XX vek je negde na planeti obeležen pojavom teorijskog i praktičnog feminizma (mahom Evropa, Amerika, Australija, ekonomski razvijen svet), zatim učešćem žena u pokretima protiv kolonijalizma i diktatura (Azija, Afrika, Južna Amerika) ili posebnim modelima jednopartijskih društava (socijalističke ili komunisitčke zemlje širom sveta). I svi ti procesi su se naravno menjali, prolazili razne faze, napredovali, gasili se pa ponovo stvarali, okupljali žene najrazličitijih "vrsta i opredeljenja", ali osnovnu ideju, ipak, nisu menjali. Diskriminacija je neudobna, žulja, vređa, ponižava, boli, snižava kvalitet svakodnevice i uvek je bilo i biće žena koje će se organizovati, steći potrebna znanja i veštine i kazati "ovako kako postoje društveni modeli za žene - ne valja, prijatelji, ne valja, hajde da malo to menjamo!"

Trenutno je i globalizacija praktično - završena. Imamo subjekte i objekte globalizacije i "ram za sliku XXI veka u kojem 10% populacije na planeti koristi 90% svih resursa na planeti" i još uvek nekako želatinozno i nejasno, ali ipak - uspostavljanje raznih novih pravila za koje ogromnoj većini populacije, i muškoj i ženskoj, nije baš sasvim jasno ko, gde, kako i zašto ih formira. I šta je sa društvenim modelom za žene u celoj toj slici.

To je jedan od razloga zašto je internet sjajna stvar. (oduvek mislim da će štreberi spasti svet, i lepota, naravno, ali od nedavno na taj spisak dodajem i - internet, ovaj i onaj koji će tek nastati)

A bez borbe se ništa ne dobija.

- b92 fm, drugi deo, a o tome kakva je to divna nova novotarija da svi koji su na FM mogu pisati i imati The Blog na B92, kako do tih tekstova "doći", čitati i komentarisati i zašto je to sve baš zanimljivo -

- namera je bila da naslov ovog teksta bude "Biće zla" (ili "O biću zla"), ali sam se setila da reč "biće" ima sasvim drugo značenje upotrebom dugouzlazni ili kratkosilazni akcenta na prvom slogu, nijedan ne umem da označim, a slutila sam da bi većina, greškom, čitala sa potonjim akcentom čime bih prevarila i dovela u zabludu sve koji bi, nakon toga i - pročitali tekst i osetili se "bezveze" kad vide da je to samo jedan "ad blogem" De Rerum Mali, a ne i ništa o zlu koje če "biti" -

Postoji li, prosto, volja za zlo(m) u ljudima?

Ne samo zbog borbe protiv nasilja nad ženama, (nasilja kao posledica zla), ne samo zbog traženja odgovora na pitanje "kako smanjiti nasilje u poratnim i post-konfliktnim društvima", a nikako samo zbog toga što je izgradnja društva BEZ (ili sa minimumom dobro kontrolisanog) nasilja deo EU integracija, već zato što me istinski zanimalo šta su ljudi pisali i mislili o zlu, kako su ga sagledavali filozofi, pisci, umetnici ili ljudi uopšte, kakva je veza između zla i nasilja, kakvo i koje zlo (i da li se uopšte razlikuje) proizvodi različite vrste nasilja (verbalno, psihičko, fizičko, porodično, sportsko, ulično, omladinsko, institucionalizovano, zatvorsko, policijsko.....nasilja je na žalost, čitav spektar), zbog tog zanimanja je nastao ovaj post.

Odakle ljudima volja za zlo(m)?

- zanimljiv događaj u Nova Sadu i Beogradu, kreativan i neobičan, a  kao metafora za ogled o radu jednog lucidnog čoveka koji se zove George Lakoff, a koji je na svako pitanje "Kakvo je nešto?" odgovarao sa "Dvotačno je, uvek je dvotačno" - 

U Nova Sadu u martu, a u Beogradu danas otvorena je izložba "Yoko Lennon Tito" čiji su autori Sava Stepanov i Moma Cvijović.

"- Na postavci čiji je puni naziv „Joko, Lenon, Tito - jedna konceptualna akcija“ izlažemo dokumentaciju o akciji „Acorns“ (Žirovi) i o drugim mirovnjačko-umetničkim akcijama Joko Ono i Džona Lenona iz 1969. godine; crteže Joko Ono na temu žira realizovane povodom četrdesetegodišnjice pomenute akcije; fotografije koje je snimio Josip Broz, a koje su bile izložene na njegove dve samostalne izložbe (u Mariboru i Sarajevu) ranih šezdesetih godina prošlog veka - kaže Cvijović."

Koordinatorka izložbe je Vesna Latinović iz Galerije "Bel Art" u Novom Sadu, a postavku je dizajnirao Ljubomir Maksimov iz novosadskog Studija "Maximov".

 Tokom izložbe koja traje do 1. avgusta biće izvedena akcija Joko Ono - Drvo želja (Wish tree) u koju će posetioci imati priliku da se uključe svojim porukama posvećenim miru. Akciju je Joko Ono pokrenula 1981. godine u čast Lenona i do danas je širom sveta prikupljeno 700.000 poruka. Poruke će nakon završetka akcije biti pohranjene u okviru svetlosne instalacije „Imagine Peace Tower“ u Rejkjaviku.

- najduža revolucija i kako su parole građanskih revolucija važile prvo samo - za muškarce (a posle više nije tako bilo) -

Danas, 8.marta, za dve je godine više od 100 godina od prvih masovnih demonstracija ženskih i radničkih pokreta koje su američke (a odmah potom i evropske) žene organizovale kao borbu za svoja radnička, ženska i politička prava. 

Nosile su parolu:

 "HLEBA; MIRA I RUŽA"

 koja je bila simbol za "hoćemo posla, hoćemo bezbednost i sigurnost i hoćemo - solidarnost".

Sto godina je prošlo, a parola nije izgubila na aktuelnosti, slično  kao ni čuvena parola francuske revolucije "Egalite, fraternite, liberte" - jednakost, bratstvo, sloboda. Reči koje su temelj modernih društava. Reči kojima su osvojena građanska prava, reči kojima je dato - opšte pravo glasa, ali - samo muškarcima. Žene su se za to isto pravo borile još sledećih stotinak i više godina, od Novog Zelanda gde su ga osvojile krajem XIX veka do prve decenije XXI veka (kada su ga osvojile u nekim zemljama bliskog istoka). Ni jednostavnije poruke, ni sporijeg i težeg ostvarivanja. I - neodustajanja.

Kad nam se začećem  odredi pol i rodimo se kao devojčice ili dečaci, na to nemamo nikakav uticaj, isprepletu se geni naših roditelja i velika, prirodna igra slučajnosti odredi nam – pol.

 Jednom rođeni, a SAMO ZATO  što smo devojčice ili dečaci – društvo u kom se rađamo određuje nam uloge, različite, „skrojene“ kulturom, tradicijom, običajima, ponašanjem koje neko društvo smatra prihvatljivim i poželjnim. I gledajući razne ljudske zajednice, različite ama baš po svemu, od mesta gde na planeti žive, preko jezika i kolektivnog sećanja koje neguju, pa sve do stepena ukupnog razvoja, lako se uočava jedna sličnost, jedna univerzalija koja ima samo malo suštinskih razlika: muškarac odlučuje ŠTA je i KAKVA je uloga žene, muškarac odlučuje KAKO žena treba da se ponaša, šta sme i šta ne sme, čime sme da se bavi, čime ne sme, ponekad čak i kako treba da se oblači, a kako ne, ponekad čak s jasnom porukom da je žena „vlasništvo“ muškarca i da ceo njen život treba i mora da bude „u službi“ muškarca, porodice, brige o drugima.

Pala je prva  poslednja klapa filma "SESTRE", u režiji  Vladimira Paskaljevića i produkciji Monte Royal Pictures. Snimanje je uspešno završeno po planu, 15.11.2010.

 Istine radi - ne dešava se baš često da početku snimanja jednog filma prisustvuju premijer, ministar unutrašnjih poslova i ambasador EU. Sve u svemu, gospodin Mirko Cvetković, gospodin Ivica Dačić i gospodin Vensan Dežer bili su veoma zlatni što su došli. I nisu samo došli već su, svako u svom govoru, na poseban način istakli važnost filma "Sestre" i preventivne borbe protiv trgovine ljudima. Puno hvala na odvojenom vremenu, na svim izgovorenim lepim rečima podrške, zatim na tačnim rečima koje ukazuju na problem o kojem film govori i naravno - hvala na obećanjima. Što bi rekao ministar na prvoj klapi: "Još samo da se ispune"...