izgleda da se nismo razumeli

mesto dešavanja: kraj

vreme: lenjo popodne

par u šetnji i osmeh u trku

...............................................

- da li i si cuo sta je jeremić izjavio danas?

- ne?

- između kosova i evrope biramo kosovo.

- ?

- stvarno.

- (valja se od smeha)  pa mali nije normalan. ko ga je vukao za jezik?

- (u protrcavanju dobacuje) meni to kosovo treba samo ako mogu da ga imam celo.

- ? : )))))))))))))))))))))

- (zastaje zadihano) a što mi i kosovo ne budemo drugari i uđemo

Нећу рећи да ме превише интересује "предизборна кампања" у Тениском савезу Србије. Имам свог "фаворита" мада је то потпуно бесмислено наравно јер тенисом се нити бавим нити га гледам. С друге стране не смем рећи за кога сам, јер његов противник вели да су против њега вероватно "људи неостварени у свом животу и у свом послу па им сваки успех... смета". Запуши човек свима уста док си  рекао кекс.

"Postojeće uređenje dovodi do toga da bogate opštine u Srbiji postaju još bogatije, a siromašne sve siromašnije. Dekoncentracija vlasti, decentralizacija i regionalizacija treba da ojačaju demokratiju, osnaže institucije, vidljivo ojačaju državu i donesu ravnomerniju ekonomsku korist i razvoj društva u celini. Građani jasno prepoznaju centralizovanu državu kao glavni uzrok sveopšte korupcije, nepoštovanja zakona i nejednakih prava."

„Čovjek je tek onda zaboravljen, kada mu je ime zaboravljeno." (Gunter Demnig)

© Jochen Staadt

Mesingane pločice se nalaze na trotoaru ispred kuće, posljednjeg dobrovoljno izabranog prebivališta. S tog mjesta put je najčešće vodio u prisilna prebivališta, poznatija kao koncentracioni logori ili logori smrti. Ovo kamenje s mesinganom pločicom, na kojoj uz „Ovdje je živio/la" stoji ime osobe, njen datum rođenja i

Pitaju Muju što misli o velikom križu koji su Hrvati podigli iznad Mostara?

Kaže Mujo: "Ja mislim da je to jedan veliki plus za Bosnu i Hercegovinu."

I da na ovom mjestu iskoristim priliku: свима који ових дана славе - Христос се роди!

Ovaj razgovor sa samim sobom je nastao kao spontana reakcija na izraženu želju uvažene osobe da, u skladu sa raspoloživim vremenom i inspiracijom, napišem tekst za blog.

Šta misliš?
- Trenutno ništa. Baš ništa.

O čemu bi mogao da misliš, ako bih te zamolio?
- O raznim stvarima, kao i o tome zašto, recimo, puno svega i svačega nazivamo stvarima. Evo, sada sam rekao da bih mogao da mislim o raznim stvarima, iz čega valjda proizilazi da su stvari i nematerijalne prirode, jer mi se čini da kao i mnogi drugi ljudi i ja najčešće kažem »razne stvari«, a mislim na nešto što, po definiciji, nije stvar. Međutim, ne mora da znači da je pogrešno ako se misli da su »stvari«, u stvari i emocije, prijateljstvo, posao, rodbina i slično. Očigledno je da mnogi ljudi imaju takav odnos do svega. Eto, mogao bih na primer da mislim o tome ali nešto me mrzi ili jednostavno nemam motiv.

Na današnji dan bi uz srećniju genetsku predodređenost i pravilniju ishranu, Čarls Mingas, najveći džez kompozitor svih vremena, napunio devedeset godina. Verovatno bi se na rođendanu prisetili i Mingasovog pokojnog šefa, Djuka Elingtona. Koji je možda najveći džez kompozitor svih vremena. Ali treće mogućnosti nema.

Čarlsa Mingasa je otac tukao za svaku sitnicu. Naprimer, jer bi se upiškio u krevetu. To je ostavilo posledice. Izvesni teoretičari džeza tvrde da se svi džezeri dele na patetične i frustrirane. Nazvan The Angry Man of Jazz, ne samo jer je umeo da se maši sekire, Mingas je pripadao ovim drugim. Rođen u Nogalesu, Arizona, gradu koga preseca granica sa državom Sonora (delu sveta o kome uzgredno preporučujem da se čitalac obavestiti putem romana "2666"), Mingas će se Meksiku vraćati često a najzad i konačno. Srećom po muziku, a po svemu što znamo o Nogalesu i po sebe, odrastao je u ne previše udaljenom Los Anđelesu, u getu po imenu Vots (Watts). Vots je bio i ostao izvor svakojakih nevolja, ali i kuzina u kojoj je mešavina muzičkih uticaja, rasa i potrebe da se odatle pobegne proizvodila neprekidne erupcije muzičkih talenenata. Što se tiče nasleđa sa kojim je Mingas odrastao, dovoljno je reći da je Mingasov otac tek kao punoletan otkrio da nije belac, već vanbračno dete crnog roba, živevši do ovog otkrića uz majku Šveđanku i njenog neslutećeg muža, Nemca.

Januar 2008.

Dragomir Popadić (49) se vraća iz posete prijatelju, gubi kontrolu nad bajsom, pada, nabada se rebrom na ivičnjak i završava u hitnoj pomoći.

Iz Službe hitne pomoći zovu policiju i obaveštavaju o saobraćajnom udesu (koliko košta ovaj poziv i ko ga plaća?).

Na lice mesta dolazi policajac (koliko košta dolazak policajca i ko to plaća?) i pravi zapisnik (koliko košta pravljenje zapisnika i ko to plaća?).

Policija šalje izveštaj sudiji za prekršaje (koliko...?).

Sudija za prekršaje šalje poziv Popadiću (koliko...?).

Zblanuti

Ljubiteljima Zvezdanih Staza ne treba previše objašnjavati lik i delo entiteta zvanog Borg - pseudo rasa kibernetičkih organizama (pozajmljeno od Wikipedije, da se ne mučim u prvoj rečenici bloga) koji teže tehnološko-organizacionoj perfekciji kroz porobljavanje i kibernetizaciju vrednijih primeraka drugih civilizacija, pa uništavanju ostataka tih civilizacija da ne bi predstavljali konkurenciju, a preko potpunog nedostatka empatije, sve sa ciljem da bi to porobljavanje bilo što efikasnije i urađeno uz što manji rizik.

Ono što je najvažnije, Borg pamet je kolektivna na mnogo dublji način nego što mi zamišljamo kolektivnu pamet.

Pod plaštom straha Borg zaljubljenike u Zvezdane Staze ređe asocira na fenomen kolektivnog nego što bi neko ko ne gleda seriju pomislio pri slušanju uvoda u Borg priču.

Tako, lišen nasilničkog i šačice preterivanja, pa obogaćen empatijom Borg bi nekim grupama maštovitih čitalaca, po nekim paralelama, a pod pritiskom sve prisutnijeg kompjuterskog procesiranja, i propusne moći mreža, pa nanotehnoloških trendova i fokusa na ekonomiju znanja, bio dobar proxy za našu srednjoročnu budućnost.

Čujem jutros na radiju, dok sam vozio kola, englesku frazu „Well I'll be a monkey's uncle!" (kojom se izražava potpuno iznenađenje, neverica) koja mi je brzo prouzrokovala sinaptičku oluju u glavi pošto sam joj znao značenje, ali ne i etimologiju, a google još nisam instalirao u kola.

U planu je google, samo šta bi drugo, do tad, radio dokoni IT vozač, pa tako polu-pismen po definiciji, nego pokušao da ukrsti logiku i etimologiju (samog sebe retko pokušavam da ubijem samokritikom i još mi nije jasna ova potreba za disclaimerima na blogu i maltretiranjem blogera koji su dovoljno pametni da stave stvari na prava mesta - verovatno neka vrsta nervoze).

Direktan prevod fraze, besmislen, naravno, svima osim „logičarima" znači, otprilike „Neka budem majmunov ujak/stric..."  (Englezi su sa zakašnjenjem otkrili ne samo escajg, nego i rodbinske odnose pa za ujaka i strica imaju samo jednu reč).

Kažem, ako sam ja ujak ko je majmun? Na sreću vožnja je kratka i uguglovao sam se pre nego što su mi hemingvejska zvona pala na pamet.

Eto juče.. pune tri godine. Pa reko' da vidimo ko je šta imao... :)

Sram vas bilo, šta ste pomislili?

-Ej, pročitao sam ono što si pisala o Palanci. Zanimljiv ugao. Ja je nikad tako nisam video. 'Ajd napiši blog o meni. Mislim ne blog, da ga objaviš, nego onako. Baš me zanima kako me vidiš.

 E pa, evo ti:

koje još nije završeno, samo se pravi...