1. SEPTEMBAR

Priredba.

Ma kakva crna priredba!

Poluorganizovano trčanje i skakanje dece uokolo odrasle balerine uz zaglušujuću buku nekakve unapred snimljene, kao, muzike (a klavir stoji pored, za ukras, nema ko da ga svira), dok se roditelji guraju u zagušljivoj sali bez dovoljno stolica, sve na škrge dišući i sve usput nagađajući ko je balerina? Učiteljica li je, učenica osmog razreda li je?

E, deco moja, da vam baba kaže... u moje vreme se, bre, znao red!

Tu hor, tu dirigent, tu klavir, tu pijanista/pijanistkinja, tu recitatorski par koji vodi priredbu, tu pionirska marama, tu Titova slika... Mir i tišina. Red, rad i disciplina. Unapred naučene recitacije od kilometar i po. Drug Tito jaše na čelu kolone uz usku stazu planinsku... i taj rad.

Sinoć gledam, a odjutros čitam kako rodbina i prijatelji preminule trudnice protestvuju ispred jagodinske bolnice.

Gledam, čitam, tresem se od plača i razmišljam: Bože, bože, koliko mora da je velika muka tih ljudi, koliko veliko mora da je njihovo nepoverenje u naš zdravstveni "sistem", koliko loše mora da je njihovo mišljenje o našim lekarima, kad su u svoj svojoj boli i gubitku osetili potrebu da protestvuju?

Eto, dokle smo došli.

A zašto i kako smo dotle došli?

Tog avgustovskog popodneva godine 256 pre nove ere, u Atina je bila nesnosna vrucina. Da je tada postojao Kamenko Katic, a nije, on bi sigurno proglasio Atinu najtoplijim gradom u Evropi. Stanovnici luksuznog, novosagradjenog atinskog naselja Akropolj su mahom sedeli u debelom hladu svojih vila ili su pak bili na privatnim plazama, krijuci se od vreline koji bi topila asfalt da je bio izmisljen, a nije. Da je postojao Kamenko Katic, a nije, on bi savetovao starije Akropoljce i ljude sa srcanim problemima da ne izlaze na sunce bez preke potrebe. Mudri Akropoljci su uvek bili ispred svog vremena i kao da su culi na TV nisu puno izlazili iz hladova lenjih rezidencija. Ulice Akropolja su bile tuhe. Tihe i puste. Skoro puste... Dva mlada policajca, Galis i Janakis, lenjim koracima su obilazili sektor 1. Njih dvojica su bili poprilicno nadrndani jer su morali da budu u uniformi u da patroliraju vrelom Akropoljkom kaldrmom umesto da uzivaju na plazi. Obojica su iz obliznjeg Termofila dobili prekomandu u policijsku stanicu Akropolj. Nema vise lezernog setnje u kratkoj policijskoj togi na dugoj plazi Termofilskog tesnaca. Nema vise nacara za sunce i mleka za suncanje. U prestonici je zelezna disciplina i mora da se nosi se nosi prestonicka uniforma. Nosili su dugu togu, cizme, stit, mac a i slem sto je prilicno nezgodno na ovoj vrucini koja bi topila asfalt da je izmisljen, a nije. Za pendrek nisam siguran ali tu je bio mac.

Slobodan uveren da i dalje vlada situacijom repetira pištolj i posle trećeg dijaloga puca duhu u noge. Duh uhvati tane u letu i vrati mu ga bacivši ga.Naredni put Slobodan puca u grudi. Duh mu opet uhvati i vrati zrno. Slobodan, vidno preplašen, nanišani i puca u glavu duha. Duh brzom reakcijom uhvati metak i precizno bacivši pogodi Slobodana u čelo. Slobodan se stropošta na pod kao da nema ni jedne kosti i ni jednog mišića u telu. Ubrzo u crkvu utrče kolege i iznesu Slobodana. Upornom primenom tehnike reanimacije, nakon dvadeset minuta uspevaju da probude i dalje vidno rastrojenog Slobodana. Čovek u dubokom šoku, sav drhti i urinira u sopstvene pantalone.

Svinjski grip, teroristi, Al Kaida, ... Nove reci nastale u zadnjih par godina. Spontano ili namenski? Pa kome se kako svidja da veruje. Neko veruje da su se one zgrade sa masivnim celicnim konstrukcijama urusile jer je zapaljeno avionsko gorivo istopilo celik. Meni licno malo neobicno sto je tacka topljenja celika daleko iznad maksimalne temperature koju moze da razvije spaljeni kerozi, sto su se su pale kao stari kaput u sopstvenu katastarsku parcelu, i jos nekoliko drugih nelogicnosti. Ali nije ni bitno.

Jedna od posledica novoizmisljenih reci je pojacana bezbednost svega i svacega. Sada na aerodromima ne samo sto mogu da znaju da imate parker hemijsku olovku i da li secete nokte na nogama nego mogu da vam, kao perverznjaci,  gledaju kroz odecu mereci vam raspolozivi intimni pribor ukljucujuci i neinvanzivne metode merenja je temperature tela. A sprema se zakon koji osim skaniranja zenice uvodi obavezno uzimanje brisa iz telesnih supljina pri uzletanju i sletanju.

Preplanuli, polu goli, ljudi izvajanih tela sa biserno belim osmesim, lezerno su koketirali sa svojim seksualnim fantazijama, ispijajuci skupe sampanjce, povremeno se inhaliranjuci kolumbijskim prahom. U vazduhu je lepljivi miris pozude koji je opijao ljude polako ih gurajuci ka tacki kada pocinju da sanjaju sirom otvorenih ociju, kao sto to bese u onom filmu. Dogadjaji koji slede prevazilaze mastu mnogih uspesnih erotskih pisaca.

Zamislimo se nad teskobom čoveka koji se ušinuo secajući na promaji kutije sa vakcinama protiv svinjskog gripa, znajući da će valjati kao lek protiv polenske alergije, ako ništa drugo.

Džaba reči utehe Jove Krkobabića da se i njemu tako uklještio... pršljen, kad je nezagrejan iskočio iz Trojanskog konja i pao na Odiseja, ali da ga je već posle nekoliko vekova prošlo kao rukom odneseno, i da je redovno pobeđivao daleko mlađeg Kraljevića Marka u oranju drumova...

Džaba i Mlađino obećanje da će ga svakog dana masirati i mazati kremicom

Čitam nešto zvanična istraživanja renomirane firme "Rekla kazala" koja u moru interesantnih tema, čiji talasi zapljskuju novinske stranice, neretko obrađuje i srpsku veštinu ugradnje. Po njima, sve što se radi budžetskim parama mora da ima sertifikat "IMT".  Za "Ima li Mene Tu?" još kažu da je motor glavne privredne grane - ugradjivanje i društveni razvoj. Ugrađuje se u kubik, u kvadratni metar, barel, kilovat, put, most, prugu, lokomotivu, vakcinu, priključak, dozvolu, ... Samo je nebo granica. I to do nedavno.

Dođosmo, videsmo, ubismo. Zamislite zemlju u kojoj svi nezaposleni primaju oko 700 dolara, gde država za svako novorođenče daje 7.000 dolara, sklapanje braka 64.000, start biznisa bespovratno pomogne sa 20.000... Pa su obrazovanje, zdravstveno osiguranje i struja u domaćinstvima besplatni, a hrana skoro besplatna. Litar goriva košta manje od 10 dinara, a za auto ti država daje pola para, a ako ti baš zatreba još para, država ti da beskamatni kredit, kako se dogovorite. A ako ti se studira u inostranstvu, može, ali mi da ti platimo i da ti damo platu 3.000 dolara mesečno, da imaš. E pa, takvu zemlju do pre nekoliko meseci niste morali da zamišljate. To je bila realnost u Libiji, zemlji koja je na devetom mestu u svetu po rezervama nafte.

Ali, nažalost, ta Libija nije bila demokratska po standardima NATO, a to u prevodu znači da ima odličan geostrateški položaj, naftu, rude... I čim neka zemlja „nema demokratiju", Amerika dobije neodoljivu potrebu za uterivanjem demokratije.

Čitam u novinama kako su neki u ime svih nas, verovatno, lomili automobile, tukli neke ljude pa čak i zabadali oštre predmete u meka tkiva, samo zato što su ti ljudi iz Hrvatske. I žao mi je, i besan sam.

Dobih sad mejl.

 Dragi prijatelji,

zeni mog prijatelja su iznenada otkazala oba bubrega i lekari se bore da je spasu. Trenutno su im potrebni dobrovoljni davaoci krvi A krvne grupe (nezavisno od rezus faktora, mogu i + i -) zbog potrebe davanja krvi i trombocita. Prosledjujem vam informaciju, pa ako ste u mogucnosti da budete davalac ili znate nekoga ko bi hteo da ucini taj humani gest mogli biste pomoci...

"Testiranje mogucnosti davanja krvi odnosno trombocita moze se obaviti u Institutu za transfuziju krvi Srbije - ul. Svetog Save 39 - I sprat (davanje