Imam nekoliko teza koje bi izneo u ovom referatu i tako podelio sa delegatima, ali u crticama, neka ne zameri cenjeno predsednistvo!

Crtica 1: Realno nije prepreka!

Predivnom smatram cinjenicu da je srpsko drustvo sposobno da povede jednosmerni dijalog (nas specijalitet) oko knjige koja jos nije izasla, i to na osnovu abera. Dakle, kod nas je sasvim moguce imati misljenje o stvari koja jos ne postoji, da ne kazem o knjizi koju niko nije citao, jer nije mogao jer jos nije izlasla.

I ne samo to. Takve vesti dobijaju naslovnice, uzbudjuju "strucnu" javnost

Ne poštuje starije; ne poštuje renome; igra neizgrađenim mangupsko-folirantskim stilom. 

Siledžijski udara lopticu, i namerno gađa ćoškiće. 

Ukratko - Majstor!

 

 

Kad kažeš ne može - šta to tačno znači?

I nove tehnologije, i beskrajan talenat, i entuzijazam, i podrška.

Gledajte, uostalom:

 

Miško Nećak&Mixer&Imlek.

Imlek oživljava Savamalu spojem inovativnosti i kreativnosti, video projekcijom na fasadi zgrade.

U okviru Mikser festivala 2012 kompanija “Imlek” podržava “3D mapping”, projekat autora Miška Nećaka koji se realizuje na fasadi zgrade u Karađorđevoj 43, ispod Brankovog mosta. Najmoćnijim inovativnim, tehnološkim spojem između komunikacija i umetnosti

Godina bi, cini mi se, bila negde osamdeset cetvrta. Tako nekako.

Jedini krstić za označavanje koji mi je u secanju ostao kao marker a koji bi ukazivao na nekakvu kalendarsku odredenost jeste podatak da je Mika sledeceg jutra putovao na more.

Dakle - pocetak jula. Znam da se vracao sredinom tog meseca posle letovanja sa roditeljima pa je plan da onda putem noćnog voza/vlaka Beograd-Split a preko Bosne zapalimo zajedno.

Amerikanci sve više i sve češće protestvuju protiv novih propisa vezanih za bezbednosne preglede na aerodromima. Nove i sve rigoroznije mere neki čak tumače i kao uznemiravanje građana. Počele su da stižu brojne žalbe. Pre nekoliko godina mere su počele skidanjem cipela, kaiševa, pa zabranom unosa tečnosti i kremastih materija u putničke kabine aviona, onda su se pojavili skeneri koje putnike ogoljuju pred službenicima bezbednosti. Pojavile su se brojne spekulacije šta ovi skeneri pokazuju i otkrivaju i u kojoj meri to narušava privatnost, da li se te slike negde pohranjuju itd.

U toku prethodne noći se desio događaj koji je zaista još jednom pokazao značaj Twittera kao servisa za brzu distribuciju najnovijih vesti. Naime, Sohaib Athar, IT konsultant koji živi u pakistanskom gradu Abotabadu (Abbottabad) je, ni sam ne ne znajući za to, verovatno bio prvi koji je uživo tvitovao događaje koji su prethodili i dešavali se za vreme napada na kuću u kojoj je bio sakriven i ubijen Osama bin Laden. Sohaib je bio udaljen svega par stotina metara od mesta događaja.

Ovde je tekst britanskog Guardiana koji opisuje detaljnije ovaj događaj. Njegov timeline možete pratiti na @ReallyVirtual. Vest su preneli brojni mediji.

Nije lako biti dobar ocenjivač ili recenzent. To važi za mnoge oblasti, od onih koji se odnose na ocene u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, pa do procenjivanja i recenzija stručnih i naučnih radova, projekata, novih ideja za investitore, procenjivanja vrednosti proizvoda, usluga, kompanija i slično. Kao recenzent (engl. reviewer) za nekoliko naučnih časopisa i konferencija, često sam se zapitao koliko moja procena nekog rada ili projekta utiče na život ili karijeru nekog, meni obično nepoznatog, autora, predlagača ili nosioca neke nove ili "nove" naučne ili poslovne ideje. Verujem da su se slično zapitali i mnogi drugi, koji su se našli u sličnoj poziciji, pa i oni koji su odlučivali o sudbini mojih radova i projekata.

Pre tri nedelje sam prolazeći Knez Mihajlovom imala priliku da vidim izložbu "Post scriptum", umetnika i rektora Univerziteta umetnosti Čedomira Vasića u galeriji KCB (izložba je vec završena, medjutim tema ove izložbe će za nas uvek ostati "večna"). Umetnik je izložio konceptualni rad u mediju lentikularne tehnike, odnosno specifične štampe koja produkuje flip sign efekat.
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako

Dragi blogeri, zbog velikog interesovanja za ovu temu, odlučio sam da na mom blogu ugostim nekoliko blogera sa prostora Hrvatske. Verujem da ću na ovaj način doprineti poboljšanju atmosfere dijaloga i razumevanja. U sledećih nekoliko tekstova, svoju vizuru o sukobu i pomirenju podeliće sa nama sledeći blogeri: Dobronamijeran, Suzi quatro i Mayo1

Gost bloga: Dobronamjeran

Moj djed je bio šuster. Godine 1927. služio je vojsku kao mornar u Boki. Zbog sukoba s jednim narednikom, bio je premješten u Zemun. Moja baka se rodila u siromašnoj obitelji i kao služavka, došla je kod rođake u Zemun i zaručila se za jednog mladića. Moj djed je nakon vojske počeo raditi u Zemunu u tvornici dječije obuće “Mira”. Upoznao je moju zaručenu baku. No, kako je on tvrd i tvrdoglavi ličanin, tako je odlučio moju baku i oženiti. Zbog svoje tvrdoglavosti i upornosti u tome je i uspio. Nakon Zemuna, promijenili su jos dosta mjesta idući trbuhom za kruhom, te su se na kraju skrasili u Borovu, koje je tad nicalo kao naselje uz tvornicu Bata. Lijepe katnice od fasadne cigle sa 4 stana, bile su zaštitni znak naselja. Imali su dvije ćerke: moju mamu i moju tetku, sestre bliznakinje. Ludilo rata prevaljalo se preko njihovih leđa. Skladno su živjeli do 1974. godine kad je umrla moja baka. Djed je u očaju nakon sahrane pocijepao košulju,tada sam vidio tvrdog i ponosnog ličanina kako, prvi put u životu plače. Djed je umro nakon pet godina a tada sam ja plakao i lupao glavom o zid. Plakao sam i za bakom, za njenom ljubavlju prema meni i često su mi i jedan i drugi dolazili u san.

Свакоме је јасно да недавни напади на стране држављане чији је крвави епилог трагична смрт француског држављанина Бриса Татона нису ефемерна појава нити било какав стихијски насилнички импулс. Напротив, у питању је прилично сложен процес оболелости друштва у коме су симптоми све очигледнији и јачају до те мере да паралишу и доводе систем до момента дисфункциолности. У питању је нажалост ендемична појава, у којем је насиље постало попут неког националног бренда који на тај начин свакодневно уткива слово срама на већ увелико нарушени углед наше земље.

Autor: Rodoljub Šabić

Juče je Visoki savet sudstva službenim saopštenjem obavestio javnost da nikada „nije primio zahtev Društva sudija Srbije za pristup informacijama o opštem izboru sudija, te da je o tome, još prošle sedmice, obavestio Poverenika za informacije".

Pretpostavljam da je na dobar deo zainteresovane publike ova „vest" mogla delovati iznenađujuće i zbunjujuće. Mislim, bilo bi logično da bude tako. Još od kraja prošle godine mediji mnogo pišu ili govore o tom zahtevu Društva sudija Srbije. Potom, od sredine januara i o žalbi koju je Društvo

Autor: Rodoljub Šabić

Vest da je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal preuzelo dokumentaciju JP „Železnice Srbije" u vezi sa nabavkom motornih vozova iz Švedske (širokoj javnosti poznatiji kao „šareni vagoni") nedavno je privukla pažnju jednog, ne malog, dela javnosti. Moju pažnju privukla je, pored ostalog, i iz sasvim subjektivnih razloga, jer je „obeležila" jedan neslavan „jubilej" u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama, a i potvrdila moje uverenje da je ćutanje rečitije od odgovora, da uskraćivanje informacija, po pravilu, govori više

Аutor: Rodoljub Šabić

"Hit" pričom o otkrivanju narko kartela braće Šarić i informacijama o fantastičnom bogatstvu vođa kartela, dodatno su aktuelizovane i inače prisutne sumnje da je naš proces privatizacije, uređen i vođen tako da pruža velike šanse za "pranje" prljavog novca.
Pa se oglasila i Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, (organ zvučnog imena o čijim aktivnostima se inače upadljivo malo zna), i "potvrdio" da se u Srbiji na razne načine ali mahom kroz privatizaciju, "opere", preko milijardusedamstomiliona evra godišnje. Četvrtina

Autor: Rodoljub Šabić

Na adresu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti danas je stigla žalba Srpske napredne stranke koju je potpisao predsednik te stranke Tomislav Nikolić. U žalbi se ukazuje na zloupotrebu ličnih podataka više hiljada građana Bora i navodi da su ti podaci iskorišćeni za dostavljanje falsifikovanih pisama i uplatnica sa namerno pogrešno naznačenom namenom za „pomoć kampanji Srpske napredne stranke".

Navodi iz predstavke govore u prilog sumnji da je došlo do višestrukih povreda zakona. Na prvom mestu, da

Autor: Rodoljub Šabić

„Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme, pored tog duga imam još obavezu od oko 3.000 za zateznu kamatu i oko 5.000 za adminsitrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim preteći mi da je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna." -