U tekstu napisanom za nedeljno izdanje Kurira sam upotrebio nespretnu paralelu u kojoj sam naša očekivanja od fudbalske reprezentacije uporedio sa preambicioznim očekivanjima od dece ometene u razvoju, koristeći vic koji sam par dana pre pisanja teksta čuo.  Brojna i burna reakcija ljudi koji su čitali tekst me je u početku zbunila, a kasnije i uverila da se radi o velikoj nepažnji i grešci s moje strane i da je moj pokušaj humora okvalifikovan kao diskriminacija prema deci sa takvim potrebama. Uvidevši svoj propust obrisao sam blog u kome sam preneo taj tekst.

Ni na kraj pameti mi nije bilo da je šala diskriminatorska niti sam imao niti imam nameru da bilo koga dovedem u diskriminišući položaj.

Najiskrenije se izvinjavam svima koji se osećaju pogođenim mojim tekstom, svakom detetu  ponaosob, roditeljima i javnosti. Izvinjavam se i uredništvima B92 i Kurira.

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme. Pretpostavljam, po primerima nekih prijatelja koji češće odlaze/dolaze tamo, da bih oguglao ukoliko bih odlazio/dolazio češće.

Danas mi je prvi pravi dan otkaza, odosno casnog otpustanja, ili skidanja. Moram da priznam da je prilicno dosadno. Kako vi civili trpite ova smrtnicka sra*** nikako mi ne ulazi u glavu.

Dan je poceo lepo, mislim relativno lepo, za mene svaki dan koji pocne bez minobacackog napada je lep, nisam pre ovog dana ni primetio sve moje male rituale, posle ustajanja, ja izgubim tacno 13 minuta svog zivota ispred ogledala, oblacenje kosulje, brijanje, ravnanje zulufa, namestanje kragne, i sve te sitne gluposti koje moraju svako jutro da budu savrsene.

Izložba fotomontaža pod nazivom „Šminkeri" nastala je kao odgovor na sve izraženiji trend da svetski i domaći političari postaju zvezde, veće od onih estradnih i filmskih. Ali, za razliku od estradnih i filmskih zvezdi, političari nisu nimalo smešni niti zabavni. Zato je autor ove izložbe odlučio da to, uz pomoć Photoshopa promeni. Ako su već postali velike zvezde, red je da imaju i odgovarajuću (scensku) šminku. Izložba sadrži 50 fotomontaže svetskih lidera i srpskih političara, od kojih su pojedini našminkani u čast nekih velikih filmova, glumaca i pevača, kao što su Cabaret, It, Frankenstein, Joker iz filma Batman, Charlie Chaplin, What Ever Happened to Baby Jane?, Hulk, The Saw, Memoirs of a Geisha, A Clockwork Orange, Santa Claus, Josipa Lisac, Marilyn Manson...

Takođe, ovom izložbom se želi ukazati i na mali broj žena u svetskoj i srpskoj politici, zbog čeka je autor i odlučio da šminka muškarce i da na taj način feminizuje svetsku i srpsku politiku. Praveći od političara moderne i atraktivne transvestite autor je takođe želeo da ukaže i na homofobiju u pojedinim državama, kao što je to slučaj sa Iranom i Zimbabveom, čiji predsednici su se takođe našli u ovoj izložbi.

Autor izložbe je srpski gej aktivista, kao i glavni i odgovorni urednik GayEcho portala, Predrag M. Azdejković. Ideju za ovu izložbu dobio je nakon „šminkanja" srpskog političara Dragana Markovića Palme, koji je poznat srpskoj javnosti po homofobičnim izjavama.

Ne može da prođe ni par dana a da se po novinama ne provlače crne hronike gde su glavni akteri maloletnici. Najčešće se ovakvi događaji dešavaju u neko gluvo doba i akteri su neretko pod dejstvom alkohola i opijata. Tada se dobar deo krivice prebaci na stranu roditelja, obrazovanje i vaspitanje koje su

Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu kojom su general JNA Vlado Trifunović i grupa vo oficira pre 14 godina osuđeni na zatvorske kazne “zbog podrivanja vojne i odbrambene moći zemlje”.Tako jeVrhovni sud Srbije vratio  na početak suđenje, kojim je nekadašnji general JNA Vlado Trifunović osuđen na 11 godina zatvora.

General Trifunović osuđen je zato što je kao komandant Varaždinskog korpusa septembra 1991.godine odbio da napusti kasarnu i izvede neobučene regrute izvan grada, već je napustio kasarnu i neupotrebljivu tešku skalameriju i svojih 220 vojnika i 37 oficira žive i zdrave vratio u Srbiju. E za to ga je Srbija osudila, a jedan general mu je rekao„Niste nam bili potrebni živi, nego mrtvi“ i  da su Srbiji potrebni mrtvi heroji da joj pozlate istoriju i da se njima ponosi”.Naravno, dotični i mnogo dotičnih nisu mislili da među mrvima treba da budu oni i njihovi već neko drugi i nečiji drugi sinovi.

Gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, pozvao je Obrenovčane da ne napuštaju svoje domove, u trenutku kada je nabujala reka već probila nasip i hitala da potopi hiljade kuća.

U maniru nedavnih cenzura, ova tragična instrukcija gradonačelnika Malog naknadno je uklonjena sa sajta Grada Beograda. Međutim, i pored pokušaja zataškivanja, njegov apel je ostao dostupan u keš memoriji pretraživača, kao i drugde na internetu. 

Screenshot: Uklonjena vest sa sajta Grada Beograda

Građane beogradske opštine Obrenovac je stravičan talas poplave zatekao upravo tamo gde im je gradonačelnik rekao da ostanu -- u njihovim domovima. Za sada je pronađeno 13 tela ljudi čiji su životi izgubljeni u vodenoj stihiji, a sluti se se da je broj žrtava znatno veći. Preko dve hiljade ljudi još uvek čeka evakuaciju. 

Međutim, mediji nisu preneli da su građani veče pred instrukciju gradonačelnika Malog, pokušali da alarmiraju institucije i sugrađane da je reka probila nasip. Ali, sirene za uzbunu su se oglasile tek kada je sve bilo prekasno...

U novinama koje uporno vode placenu kampanju protiv ljudi koji zahtevaju razjasnjenje politicke pozadine ubistva premijera Djindjica, ovih dana citam da je egzekutor naredjenja da se likvidira Zoran Djindjic i izazove drzavni udar u Srbiji - Milorad Ulemek, zapravo jedan blag, posten i velikodusan covek, koji finansira izgradnju crkava i pomaze deci i bolesnima.

Za crkve ne sumnjam, izgradnja sklonista za lica sa internacionalnih poternica - kosta nesto, cak i ova najbogatija religijska grupacija ne moze samostalno da izvede ni jednu od komplikovnih operacija, kao

Nenad Bogdanović, drug moj beogradski, napustio nas sve danas.

Doživljaji, godine, događaji, slike, ljudi, energija, neponovljivost razgovora, oči i osmeh, čestitost, borbenost, poštenje, znanje i - Beograd.Njegov Beograd.

Sve čega se setim, izgleda mi malo i nedovoljno da stavim u reči za Nenada kojeg više nema.

Šta se radi sa uspomenama kad ti smrt otme druga?

Ćutiš.

Knjiga

Nisam ljubitelj prošlih vremena. Ne mislim da je nekad bilo bolje. Ne bih nikako voleo da ponovo prolazim kroz sve to.

Ali, nečeg se, evo, sećam. 

1977. godine, u jedno prohladno jesenje predvečerje, u kafani "Komunalac" na Dorćolu, okupila se omanja grupa mladih ljudi.

Žućkasto svetlo ugostiteljskog objekta svojim je prašnjavim i bolesnim prelivom davalo adekvatan tonalitet licima u grupi okupljenoj iznad čaršava sa nevidljivom šarom, oko par šoljica za tursku kafu i nekoliko praznih čaša od 2 deci.

Razgovarali su o novoj knjizi  Raše Livade

Ne mogu da se setim ko je od nadležnih i kad tačno perinatalnu smrtnost u Srbiji uporedio sa perinatalnom smrtnošću u Švajcarskoj, ali sam 99,9% sigurna da to nisam sanjala. Ako se neko seća, najlepše umoljavam da mi osveži pamćenje.

Nakon vikenda provedenog zabavljajući se sa bazom podataka Svetske zdravstvene organizacije, mogu da kažem da tabela procenata perinatalne smrtnosti stvarno pokazuje da je situacija gora u Švajcarskoj, pa i u Ujedinjenom Kraljvstvu, nego kod nas.

Zapanjeni?

I ja sam bila.

Dok nisam pročitala fusnotu koja upozorava čitaoce-namernike da ta tabela laže.

Kakva vest, ljudi moji!

Jedan lekar osuđen na zatvorsku kaznu od godinu dana zbog primanja mita od 150 eura, a drugi mu izdao falsifikovanu lekarsku potvrdu da boluje od raka bubrega, kako bi mu Vrhovni sud zatvorsku kaznu preinačio na uslovnu. A pravosudni organi? Pravosudni organi uhvatiše drugog lekara u falsifikovanju (bar nešto), ali pažljivo sačekaše da prvom lekaru istekne uslovna kazna i rok za njeno preinačenje, pre nego što drugog lekara krenuše da gone zbog falsifikovanja. I još pravosudni organi ovog drugog osudiše na 6 meseci KUĆNOG PRITVORA. I to kakvog kućnog pritvora, ljudi moji... šest meseci kućnog pritvora iz koga on uredno ide na posao na kome je i počinio krivično delo.

Slučajno znam. Imao sam poslednjih godina nekoliko vrlo teških operacija, po sedam sati, po tri sata i morao sam da budem uspavan. Poslednja rečenica koju sam jednom prilikom izgovorio doktorki koja me je uspavljivala bila je: „Gospođo doktor, jeste li naručili buđenje?“(smeh) I ona ti kaže diši, diši, diši i ti dišeš i uđeš u nešto crno, iza čega nema ničeg. Crno. Ništa. Ne postojiš. To je smrt. Nekoliko puta sam doživeo osećanje smrti, baš prave smrti. Tako smrt izgleda, tako mora da izgleda. Jedino je jebeno da se ne mučiš pre nje, ali to ne ulazi u ovu priču. Oni koji veruju u reinkarnaciju pitaju me šta bih voleo da budem u sledećem životu, a ja im odgovaram „ponedeljak“. Volim ponedeljak, stvarno. Tada počinje sve. Možda neko kupi sliku, možda neko plati tekst… (smeh). 

Usled sve ozbiljnijeg udaljavanja Srbije od Evropske unije, omladinske i studentske organizacije pokreću akciju ”Evropa nema alternativu!“. Akcija počinje protestnim okupljanjem u minut do dvanaest, u ponedeljak 11. februara, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu i protestnom šetnjom od Platoa do zgrade Vlade Republike

Update: naj-najnoviji Vučkov skript koji pripitomljuje snežnu belinu a i vama omogućava da po sopstvenom ukusu izmenite sva-ki element bloga:

MyBlog92CSS

Postoje indicije da će se u sledećih nekoliko dana okupiti ekspertski tim sa istančanim ukusom za boje i napraviti par oku ugodnih one-click-install tema/kombincija za one koji ne žele da se sami sa tim bakću. Siguran sam da će biti fantastično!

Bečki arhitekta Hundertwasser (inače slovenskog porekla, izvorno se prezivao Stovodić,