Odbrana čega? Odbrana prava i ustava Republike.

Na redovnoj sednici u petak 28.05.2010.godine Ustavni sud je usvojio prvu od oko 800 ustavnih žalbi sudija koji su bez ikakvog obrazloženja izgubili sudijsku funkciju. Kojima je bez ikakvog obrazloženja osporena pretpostavka stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Time su povređena njihova ustavom zagarantovana prava. Hvala Ustavnom sudu na stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti i snazi da izdrži pritiske.

Bivši predsednik kaže da ga je pored krize, pogodio nizak nivo razumevanja politike od strane intelektualne javnosti.

Ovo je spektakularno promašeno i self evident uzrok izbornog poraza. Wakey, wakey za obojicu: It's you. Nobody else. You. It's your fault.

Bubica je došla u naše dvorište pre jedno tri nedelje, uselila nam se u šupu (iskreno, zidan objekat pod krovom od jedno 60 kvadrata pun svakoraznog građevinskog alata i ostalih dasaka i potrepština), bez hrabrosti da izađe napolje, bez želje da napusti svoju novu kuću.

Bubicu smo primetili na ulici pre malo jače od mesec dana. Sakrivala se iza velikih točkova kamiona komšije Belog, koji isti parkira preko puta kuće mojih roditelja. Velika oko kilo mesa, klasično avlijanerski duga crno-smeđa dlaka, podignutih ušiju, špicaste njuške, preplašena, tužnih očiju, preslatka...ipak

 

 

 

Retko se to dešava: stižem do poslednjih stotinak stranica knjige, počinjem da dišem s nijansom neodobravanja, kao da je na knjigu moguće vaspitno delovati da se, pod uticajem neiskazane kritike, pomalo produži. Zagledam kraj, ali ne otvaram poslednje strane i pitam se, ako nastavim da čitam sa ovom strašću, koliko će mi još trajati?

Gimme a break sa ovom povikom na šoping molove po Beogradu. Borka Pavićević included. Iz konfornih gajbi u Beogradu, sa kreditima u omražnim zapadnim bankama, u doboroj garderobi ili iz Amerike i EU. Ako nemate o čemu trenutno da pišete, ako nemate inspiraciju, pauzirajte, nemojte da pišete. Bolje, nego da komično levičarsko kulturološki zanos ili nostalgiju za zavičajem nesretno iskaljujete na činjenici što je Beograd, grad sa više od milion stanovnika, dobio još jedna šoping mol. Ne petljajte šoping

 

Ljubav (opisno)

 

ovako:

volim što sam tu.

• E! Otkud ti?
• Iz četvrtog reda. Jedva sam se probila. Kako si, gde si?
• Dobro. Sasvim. Mestimično suzno. Još umem da uključim dugu..... Na starim i novim mestima. Ti?
• Dugo se nismo videle.
• Dugo. I nismo se pitale.

Sestrin glas uveo nas je u vanredno stanje:

Dodji odmah!

 

Imali smo mnogo sreće i malo prilika sa ovakvim problemima. Malo iskustva. Ali i zavidno malo straha. Tog trenutka kada je problem zazvonio.

Želim ovaj blog da posvetim mladim i progresivnim mladićima i devojkama koji su odvojili svoje vreme, energiju i novac, da nas grafitima, koji se mogu videti na skoro svakoj zgradi u Beogradu, opomenu da se 1389. godina ne sme zaboraviti.

Moram priznati da sam protivnik slanja poruka širokim narodnim masama putem grafita, ali u ovom slučaju poruka je tako jaka i bitna, da ću zažmuriti na jedno oko i podržati te postupke.

Na konferenciji za štampu kraljica popa, Madonna, izjavila je da svim snagama podržava srpski narod i da će Kosovo biti nezavisno samo preko njenog od joge žilavog i mišićavog tela. Madonna je takođe u svojoj izjavi za medije dodala: „Svako veče se molim za zavisnost Kosova i ovom prilikom pozivam sve Kabala vernike, svih tristajedanaestoro, da se pridruže mojoj molitvi, jer kad neko trpi nepravdu ja napravim humanitarni koncert. Moj muž Gej Riči i ja smo spremni da dođemo u Srbiju i da se borimo za zavisnost Kosova“ – izjavila je Madonna na konferenciji za štampu u Londonu, javlja Queeria blog.

Madonnina predstavnica za štampu Liz Rozenberg potvrdila je glasine da Madonna namerava da usvoji manji kontingent dece iz Srbije kako bi im pružila šansu za bolji život u Engleskoj, kao i da će Madonna pevati kod Velje na Trgu za Novu godinu.

Madonna je dokazala još jednom da je trendseterka i da diktira modu u svetu šou biznisa kad je u pitanju odevanje, muzika, ali i kada je u pitanju humanitarni rad i društvena odgovornost, a znamo da Madonnu svi imitiraju.

Pozivu Mlađana Dinkića da lideri partija koje učestvuju na izborima objave imovinske karte odazvale su se i javne ličnosti iz sveta biznisa, estrade i nevladinog sektora.

Svoje imovinske karte objavili su Miroslav Mišković, Milan Beko, Predrag Ranković Peconi, Željko Mitrović, Milka Forcan, Filip Cepter, Bogoljub Karić, Sonja Liht, Svetlana Ceca Ražnatović i Queeria.

Miroslav Mišković poseduje 250 evra na štednom računu, garsonjeru od 30 kvadrata u Borči, koju deli sa svojom porodicom i podstanarkom koju su primili kako bi poboljšali svoje loše imovinsko stanje. Vozi fiću iz 1965. godine.

Milan Beko poseduje 200 dinara na štednom računu. Nema nekretnina. Živi u kartonskoj kutiji od zamrzivača u blizini hotela „Hajat“, što mu posebno odgovara jer tu mahom odsedaju njegovi poslovni partneri. Vozi biciklo.

Piše: Boban Stojanović  

Text je napisan za sajt www.pescanik.net)

 

Ako mene pitate, 11.jula ove godine bilo je veoma sunčano i tužno. Teško da su takve konstatacije zamislive u svakodnevici, ali postoji toliko teško zamislivih stvari, poput zločina u Srebrenici, o kojima nismo nikada poveli dijalog koji je rezultirao razumnim zaključcima.
Ove godine, pomenutog 11.jula ukopano je tri stotine osam novoidentifikovanih ostataka srebreničkih žrtava. Iskopano isto toliko rupa u zemlji ispred kojih su, pod vrelim suncem Srebrenice, porodice - uglavnom majke, sestre, rođake, supruge i ćerke ubijenih - čekale tabute sa kostima. Iako ne odlazim prvi put, ipak sam prvi put sam otišao da vidim kako izgleda ukop. Na sahranama se uvek sklanjam onog trenutka kada čoveka polažu u zemlju. To je momenat za koji još uvek nisam sazreo. Seo sam negde van mezarja, preko puta iskopane jame, oko koje stoji desetak žena. Onim redom kojim tabuti dolaze, tim redom ih ukopavaju. Preostalo su još dva tabuta da bi na red došao onaj koji su one čekale. I onda, te žene, koje su do tada stajale i sedele veoma mirno, počele da pakuju stvari, da se pomeraju, da hodaju oko te rupe, kao u pozorištu, veoma koordinisano i ne smetajući jedna drugoj. To je bila neka čudna panika zbog trenutka na koji čekaju godinama. Tačnije trinaest godina. Dolazak onih koje voliš može da bude tako različit. Ta panika je bila veoma dirljiva. Kada su doneli tabut, žene su bile sasvim mirne, plakale bez ridanja, tek poneki cijuk - opet sasvim nezamisliva situacija. Pre nego što je tabut spušten u zemlju, starija žena, pretpostavljam majka, zamolila je mladiće koji su to radili, da obriše tabut od prašine. Obrisala ga je rukom, u nekoliko poteza - tabut sa kostima je tako mali. Kroz nekoliko minuta bio je prekriven zemljom.