Svet je ostao bez Ane.

Prošle noći je umrla naša drugarica, novinarka, pisac, blogerka, Ana Radmilović.

Već neko vreme je bila bolesna, i borila se junački, uostalom isto onako kao što se borila za život, sreću i ljubav. Onako kao što je tražila sebe u vremenu i prostoru, uz nikad prežaljena sećanja na oca. Uvek je bio tu negde oko nje, za većinu zato da se najkraće objasni koja je ona to Ana – „Ćerka Zorana Radmilovića“. Za nju kao neodvojivi deo njenog postojanja, svega što je radila.

Po drevnom mitu kralj Mida od boga Dionisa po sopstvenom izboru kao nagradu dobio je specijalan dar: da sve što dotakne pretvori u zlato. Njegovo ushićenje trajalo je, kaže dalje legenda, do momenta kad je shvatio da se zlato koje nastaje kad bi dotakao hranu - ne jede. Onda je boga molio da čudesnu moć uzme natrag.
Izabrani kralj republike Srbije, Aleksandar Vučić od usuda i građana Srbije dobio je gotovo istovetan dar. Samo što njegov dodir ne proizvodi zlato, već, da prosti poštovano čitateljstvo - feces. I to od svega, sem od ljudi oko njega. I ne zato što su oni na njegov dodir i moć koju ima otporni - o ne! Već zato što mu, kao takvi, dolaze. Gotovi, sažvakani, svareni, izbačeni. 

Dragi Luka Petroviću, koji si na čelu Sekretarijata za investicije Beograda, prošla je i 2018, evo i praznici, al na pitanje zašto ne radi i kada će proraditi grejanje u Šekspirovoj 8, nikom ne pada na pamet da odgovori.

Hajde što ne odgovarate, nisam ja u ovoj priči uopšte bitna, nego što vam ne pada na pamet da rešite problem.

Ti, Luka Petroviću, koji si na čelu Sekretarijata za investicije Beograda, danas verovatno imaš najveću brigu kako svariti ono što se ovih dana prožderalo, pa da te podsetim da je nekima život doneo mnogo veće probleme.

Gost autor: alselone 

Postoje fotografije koje samo posle jednog pogleda nosimo sa sobom čitav život. Nikada zaista ne nestanu, samo se sakriju u dubljim nivoima svesti i podsvesti te nam se vrate kada one to žele, u snovima, dok čekamo na semaforu, dok se kupamo, dok ljuljamo dete na ljuljašci...

To su fotografije koje pokazuju svu surovost sveta u kom živimo, a na drugom nivou i svu surovost bivanja čovekom, svu surovost života. Ovo je svet koji smo mi napravili.

 Neka ti je laka zemlja, anđele mali, mali borcu i tragaču za srećnim životom. 

Ili zaključak u pokušaju.

Lako je biti pametan kad si neutralni posmatarač.

Samo ja nisam pametna ko je tu (sve) lud.

***********

Normalno je da je stočni fond u Srbiji devastiran kada su sva goveda u medijskim kućama - napisa moj drug Brka onomad na twitter-u nekim sasvim drugim povodom. Ali ovde se sasvim uklapa.Već sam pisala o jednom maniru naših medija da o veoma ozbiljnim krivičnim delima, kao što su zlostavljanje dece ili silovanje pišu na nedopustivo nonšalantan, uvredljiv, neogovoran i, na kraju krajeva, glup način.

Reč ima gost autor, bloger alselone

Blok Srkija Pajica o detaljima pri kupovini kuće koji mogu imati implikacije na zdravlje setio me je na jednu zanimljivu priču koju sam skoro čuo u fantastičnoj seriji Kosmos na Nacionalnoj geografiji.

Na početku ove priče koju svojom fantastičnom naracijom približava Neil deGrasse Tyson mladi tek diplomirani naučnik Clair Patterson dobio je zadatak da izmeri količinu olova u uzorcima tla da bi tako pokušali odrediti starost zemlje. U isto vreme kolega na institutu na kom je radio

Jedna od većih časti koje su me snašle u životu je bio poziv da pišem za današnji, rođendanski broj Politikinog Zabavnika. Današnji. Danas Zabavnik slavi 75. rođendan. Moram da kažem da je to jedno od starije dece koju poznajem. Zbog toga, a i zato što sam Politikinom Zabavniku dužna za sve ono što je on za mene pisao sve ove godine, od mene je Zabavnik za rođendanski poklon dobio priču. Naravno da ta je neophodimi i sastavni deo te priče i Bob Živković. Bez njega poklon ne bi bio pravi...Dakle, ZABAVNIČE, SREĆAN TI ROĐENDAN:

 Ja nisam rasla sa Zabavnikom. Politikinim Zabavnikom. Ja sam rasla pod Zabavnikom. Naime, njime su me pokrivali na noši. Znam da to možda baš nije zgodna priča, ali život je pojava koja je mnogo drugačija u radnji no u izlogu.

»U životu se ljudi ne ubijaju, ne bese i ne izjavljuju ljubav u svakom trenutku. Veći deo svog života jedu, piju i govore besmislice.«

(Anton Pavlovič Čehov)

Problem je u tome što je žena po imenu Nebo napravila skandal. Prosto nešto odvratno. Ona, majka blizanaca, Skaj Baučer je objavila na jednoj od društvenih mreža svoju sliku, na kojoj doji ćerku i sina. Ne bi to bilo loše, kao što bi čak i poželjno bilo to što je od pojasa nagore gola, da na toj slici ona ne izgleda kao što žene u stvarnosti često izgledaju. Fotografija je, naravno, jurnula i u ostale internetske sokake, i izazvala najstrašnije zgražavanje realnošću uznemirenih korisnika. Naročito korisnica.

Imao sam priliku (hvala ljudima koji su je omogućili) da pred grupom neurologa govorim o mojim iskustvima. O iskustvima jednog građanina Republike Srbije koji, eto, ima dijagnostikovanu multiplu sklerozu.

Ove sveće i jelo, i dušni brav, za pokoj duše mojoj Radovinci.
Bog da joj dušu prosti

 pisali smo ranije u nekoliko navrata
o retkoj vrsti epilepsije csws   

 problemi sa kojima se suočavaju deca sa ovom teškom bolešću
 i njihove porodice su brojni, ali jedan od najtežih je bio
taj što nije bilo moguće organizovati noćno snimanje eeg -а.

a bolest se može pratiti jedino u snu, jer ta deca u budnom stanju
imaju normalan eeg.

inicijativa blogera b92 je uspela da izbori malu pobedu.

tim povodom je naš kolega aleksandar

Gde je snimak bliže kamere?

Međutim, ovo što se dešava protekla dva dana, ne samo da dokazuje ovu pretpostavku, nego još na mučan i skandalozan

Da vidimo ovako - a čisto razbibrige i eksperimenta radi: čast, dostojanstvo, poštenje, ponos, ugled, obraz..Koji vam je od ovih pojmova najsmešniji? Na koju se od ovih reči i na koji pojam koji one predstavljaju najslađe nasmejete? Kojoj se od tih reči danas u Srbiji najrađe i najslađe rugamo? Koja je od njih najveći a najnepotrebniji teret inače preobimnom i prekomplikovanom rečniku našem napaćenom? 

Moral, recimo?

Kad prosečan srpski web-intelektualac guglaš-mudrijaš koji zna sve o političkim marifetlucima i da su svi isti - dakle kad takav citira Đinđića - u pitanju je obavezno ona čuvena o tome da "kome je do morala neka ide u crkvu". Normalno. I pošteno.

Aha, 

Poštenje... E o o poštenju stav je vrlo jasan i nedvosmislen: zaista postoje pošteni ljudi i građani. I ne, to nisu kurve koje o poštenju rado a često pričaju. . To smo Mi. A Mi smo oni koji znamo da su inače svi lopovi. Kako se zna da neko, ipak nije lopov? Lako: svrsta se adekvatno, i glasno i često viče da su svi lopovi. Tako se najbolje zna i vidi da On nije lopov. Hehehe - pa naravno da ne padamo na pravničke mudroserije za naivce i budale! Prezumpcija nevinosti - sic! 

autor: Rodoljub Šabić

Јуче сам по четврти пут у последњих четири година на колицима унет у операциону салу. Сала је бела и веома хладна, релативно празна и безлична. За све то, кажу, постоји добар разлог. Ето, та хладноћа. Бактерије не воле хладноћу. А и доктори не воле да се зноје док раде. У стандардном болничком хаљетку и сивим болничким чарапама уклапам се у призор. У одсуство призора. Једини траг нечег личног, посебног, су моје име на ознаци на десној и име моје бољке на ознаци на левој руци. Али и за ову сведеност свега мог, кажу, постоји добар разлог.