Ušla sam u nered njene sobe u potrazi za tašnom koju koristim samo kad putujemo i znam da je ona koristila nedavno a meni bi poslužila tog vikenda... Našla sam je na podu, gomila odeće razbacana okolo bi u nekom pokušaju instalacije instalirala izvestan osećaj smisla, pretpostavljam, ali ja pokušavam da ne gledam. Tašna leži otvorena, izgleda prazna. Otvorim je da ispraznim ako je u njoj nešto zaostalo - i naiđem na paketić prezervativa.

 

Tog sam proleća mislio po prvi put na more u Egipat. I kao što moja kuma ume da kaže - „vi ptičari ste kao Masoni, gde god da idete, imate kontakte“; pošaljem ja tako mail nedavno preminuloj Mindi Baha el Din da se raspitam za neku mogućnost ptičarenja na tankom budžetu, koji nije dozvoljavao usluge vodiča.

- Je l' imamo net u apartmanu?
- Aha. S kajmakom:)

Naš život je jedna neprekidna linija obaveza koje izvršavamo disciplinovano kao vojnici. Uveče brifing ko, gde i kada ide, vozi, vraća, kuva, nabavlja, uči...odlazak na posao i u školu se ni ne računa. Društveno-politički rad (ko se zaljubio, ko razbio glavu, koga muči kriza srednjih godina, koga treba voditi kod lekara, kome nabaviti lekove, kad se vraća Šešelj), pa povečerje. Ujutro gimnastika (kad bi se zezali:), umivanje, zubići, oblačenje, pakovanje užine i onda marš dok ne podobijamo žuljeve. Kulturni rad spadne na film s torenta i odlazak na dečji rođendan ili slavu. Dobro je kad su gubici minimalni, vojska malo rasturena, ali na broju.

Ipak, ponekad dobijemo odsustvo i odemo u prirodu.

Iako obojica Mađari, malo je verovatno da su se Šandor Ferenci i Reže Šereš ikada sreli. Čak i činjenice da su i jedan i drugi poreklom Jevreji i da su između dva velika rata živeli u Budimpešti ništa ne menja. Ipak, njih dvojicu još nešto povezuje - povezuju ih nedelje, sumorne nedelje.

Dr Šandor Ferenci (1873-1933), lekar psihijatar, pripadnik prvog Frojdovog kruga psihoanalitičara, u svom teorijskom opusu napisao je i jedan kratak rad o osećanju uznemirenosti, neraspoloženja, bezvoljnosti, suvišnosti, besmisla, depresiji i anksioznosti koja se javlja kod jednog broja ljudi vikendom, a već u ponedeljak, prvog radnog dana, nestaje. To mučno stanje nazvao je “neuroza nedelje”.

Uz uobičajenu želju za dobro zdravlje, sreću i uspeh u novoj 2014., svima Vama (tj. nama) želim da ona bude inovativna, što nam je itekako potrebno u ovoj ekonomskoj situaciji.

Postoji široki konsenzus u akademskoj sredini, privredi, ekonomskoj politici i zajednici uopšte, zasnovan na brojnim istraživanjima, da ključ ekonomskog rasta leži u poboljšanju produktivnosti. Takođe postoji široka saglasnost da povećanje produktivnosti dolazi kroz inovacije. Što više pronalazača imamo, više otkrića i novih ideja, to smo svi smo kao društvo, pa i kao pojedinci bogatiji. Ovo odmah dovodi do pitanja: kako možemo da povećamo broj pronalazača i inovatora? Pitanje je sve važnije u svetu, pa i kod nas, obzirom na sadašnju ekonomsku krizu i sadašnje pritiske na finansije u javnom sektoru, kao i rastuće troškove visokoškolskog odnosno univerzitetskog obrazovanja.

Gost autor: alselone 

Galapagos je jedno od najfascinatnijih mesta na Zemlji, mikrokosmos endemskog života na kom se nalaze neke od najintrigantnijih I najinteresannijih životinja i biljaka na planeti. Ostrva vulkanskog porekla nalaze se na oko 1000 kilometara od Južne Amerike u Pacifiku i leže na ekvatoru. Ostrva su relativno mlada otkrivena su pre manje od 500 godina. Od kako ih je Čarls Darvin posetio 1835. i od kako su ga inspirisala da postavi svoju poznatu teoriju ne prestaju da budu jedan od centara pažnje kako biologa tako i turista i entuzijasta. 

Tehnički, arhipelag se sastoji od 19 ostrva koja pripadaju državi Ekvador. Put do tamo za nas je dug i naporan. Putuje se do glavnog grada Ekvadora, Kita (Quito), preko neke od evropskih zemlja, zatim se tamo preseda na let za Valjakil (Guayaquil). Odatle može dalje ponovo avionom do ostrva Baltra ili brodom. Sve u svemu to nije ispod 20 i kog sata od BG. Mi smo sa Baltre otputovali brodićem na ostrvo Santa Cruz.

Kao što se verovatno sećate, pre nešto više od dva meseca, 26. oktobra prošle godine, napisao sam blog u kome sam pozvao sve one koji su zainteresovani da mi se pridruže u akciji ponude članstva u Fondu Petnica, pod određenim uslovima koje sam naveo u blogu. Tada sam i obećao (uz jednu korekciju datuma) da ću 6. januara proveriti stanje na sajtu IS Petnica i Fonda Petnica i objaviti blog sa ishodom - da li su uslovi ispunjeni i počinjemo akciju - ili ne. Ovo je taj blog. 

Nakon što sam podneo ostavku na mesto Ministra privrede, Dušan Pavlović, koji je bio savetnik u mom kabinetu, je tražio izdavača za knjigu koju je pisao o našem boravku u vladi Srbije. Štivo je svima izgleda bilo interesantno, ali su rekli da ne smeju da objave knjigu. Autocenzura i sveprisutan strah praćen dirigovanim tabloidnim blatom, medijskim mrakom i odsustvom bilo kakve smislene kritike supermena iz Feketića, obesmišljava demokratiju u Srbiji i pravi farsu od izbora. Ja sam mislio da je društvo naučilo lekcije medijskog mraka 90-tih. Izgleda da sam se prevario.

Devojčicom se rodiš, ženom postaneš, najčešće onom i onakvom kakvo društvo u kom se rodiš smatra da treba da budeš.

I dečakom se rodiš, a muškarcem postaneš, onakvim kakvo društvo u kom se rodiš smatra da treba da budeš. I samo liči da ne možeš da biraš ni jedno ni drugo.

A u stvari samo jedno stvarno ne možeš da biraš - to da li ćeš se roditi kao devojčica ili kao dečak.
Ali da li ćeš stvarno postati pravo ljudsko biće, žena ili muškarac svejedno , to ipak biraš. I to je izbor s kojim živiš i ti i svi oko tebe, ali je - izbor. Slobodan.

Ова моја исповест је написана и објављена на српском Интернету пре шест година. Том приликом су бројни мејлови открили да има још много људи, од клинаца па до старијих, који су прошли или пролазе кроз слични унутрашњи конфликт. И данас упознајем људе који пролазе кроз слично и који жуде за мало унутрашњег мира. 

 

Imam radost i zadovoljstvo da ovaj prostor ustupim blogeru alselone. Uživajte preko svih granica.

 

Ljudski mozak je super kompjuter fantastičnih mogućnosti. Iako je veoma teško proceniti i sve procene su veoma sumnjive, trenutno preovladava mišljenje da ljudski mozak ima moć obrade podataka u rangu 1000 današnjih procesora zahvaljujuci ogromnoj paralelizaciji proračuna i zahvaljujući velikoj moći generalizacije. Takođe, procenjuje se da je memorijska moć mozga u rangu 1000 današnjih hard diskova zahvaljujući

Brada blago podrhtava, kao i glas. U očima munje cakle u suzama. Plave zglobovi na rukama koje stiskaju sto pred njim. Da... Ni on nije supermen. Jeste ministar, jeste Njegov najbliži saradnik, jeste doktor - ali, i on je čovek, i on je roditelj, ni on nije od kamena!

I do vraga samokontrola, do vraga prezumpcija nevinosti, do vraga pravila, procedure, zakoni!

MONSTRUM! Dragan Đurić je ubica, i da se to utvrdi ne treba nam ni sud ni sudski proces. A za njega nema kazne do SMRTNE KAZNE!

E pa - aferim ministre.

...

Pismo koje je Svetolik M. Dragačevac, sreski načelnik iz Paraćina u penziji, poslao Adolfu Hitleru (25.03.1941.).