ili jedan dosta konfuzan post o nečemu što me izrazito nervira celog života.

Sećanje je čudna stvar. Selektivna. Svesno i nesvesno neke stvari nestaju, neke ostaju. Tek ja sam o njoj gotovo sve zaboravila. Sećam se detalja nekih, nekih situacija, vrlo jasno njenog lika, i najjasnije imena, Lidija. I posebno jednog razgovora.

        da li jedna ovakva pilula može i treba da se prodaje u slobodnoj prodaji, bez lekarskog recepta, maloletnim devojčicama koje su sinoć pristale na opciju -bez kondoma ćemo ili koje nisu sigurne da su sračunale kako treba plodne dane ili  koje su previše popile da bi se sećale.. Možda sve ovo zvuči prevše dramatično, a možda i ne..

Stoga, ovaj će tekst biti.. kao krpena lutkica, pomalo od mojih sećanja na ono što mi je ispričala ranije, pomalo od njenih koje je uspela da mi nabaca na "papir" ovih dana.

ili ... imate li decu?  Ili bar poznajete nekog ko ima neku decu?

ili

- kako se stvari menjaju kad poveruješ u očigledno -

Muhammad Yunus je svetski poznat i svetski uticajan dobitnik Nobela za mir 2006., poreklom iz Bangladeša, obrazovanjem ekonomista, karijerom profesor u USA i - naravno, kreator "društvenog preduzetništva" i "banke za siromašne" (GrameenBank).

Sedamdesetih godina prošlog veka vratio se u Bangladeš i (po sopstvenim rečima) jednog je dana pomislio kako sav taj njegov profesorski rad, sve ono što radi - nekako nije dovoljno, nekako NE RADI ta slika koju sobom nosi i kojom obrazuje druge, sva ta ekonomska pravila, zakoni i teorije, sve to na čega bi svet trebalo da RADI, kao da ima "nekakvu grešku" i on mora da vidi GDE to sve ima "nekakvu grešku", da bi zaista sa uverenjima i ubeđenjima mogao da nastavi da - predaje, istražuje, uči druge, prenosi i širi znanja.

I - otišao je iz učionice u malo selo, nedaleko od univerzitetskog kampusa, da proveri - da li je u pravu, da li može drugačije nego što tadašnja ekonomska teorija tvrdi da je jedino moguće.

I - bio je u pravu. Moguće je. Samo treba poverovati u - očigledno i uključiti mozak.

Njegovo rešenje dobilo je ime i RADI, kako u Bangladešu, tako i u desetinama zemalja širom sveta u kojima se utemeljilo za poslednjih tridesetak godina. Rešenje se zove "društveno preduzetništvo" i "banka za siromašne".

- povod ovom tekstu je jedna odlična internet stranica: "What the EU did Next?", odlični eseji, jako zanimljivo čitati kako ljudi unutar EU razmatraju listu problema koju imaju i kontekst u kojem se nalaze. Publikaciju su uredili Almut Moler iz Nemačkog saveta za međunarodnu politiku (DGAP) u Berlinu i Roderik Parks iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) u Briselu. (ima i PDF) -

(ili - kako uspešni koriste dijalog kao osnovnu strategiju rešavanja bilo kojih problema)

Oduvek mi se činilo da su knjige, uputstva, eseji i prezentacije o tome "kako uspeti u nečemu (bilo čemu)" - skoro potpuno beskorisne, osim za autore istih, naravno, za njih su dokaz da jesu - uspeli u nečemu (bilo čemu).
Oduvek sam (naravno!) i pomno čitala sva takva štiva i nije me napuštao taj utisak o - suštinskoj beskorisnosti za nas čitaoce, ma koliko ta štiva bila zanimljiva, dobro i edukativno pisana, s merom i strpljenjem puna objašnjenja o "receptima nečijeg uspeha" takvog da može biti primenjen i na nas i još jednom i ko zna koliko puta za ko zna koliko ljudi i da je izvesno da će efekat biti - isti.Uspeh, kaotakav.

A vidljivo je da se taj proces - ne dešava.

Autor napiše štivo "Kako..." i nigde posle ne vidimo veliki broj ljudi da su u svojoj svakodnevici pokušali to "Kako..." i da javljaju da im je isto uspelo. Nedostaju mi ti izveštaji o postignutim uspesima ili ne umem da dođem do njih. Zato, otprilike,  i uputstva i "recepte" za njih  smatram - beskorisnim.

I - nastavljam da pratim takva štiva sve očekujući naslov "Šta sve treba da uradite da biste sasvim sigurno doživeli - neuspeh". Štiva o tome kako se izbegava da neka stvar uspe.

U ovom postu imam nameru da vam predstavim pet umetničkih radova koji potvrđuju meni donedavno nepoznatu teoriju da “svaki umetnički rad, hteo to umetnik ili ne, reflektuje kontekst države, društva, politike i ideologije u kojoj je nastao”.

Reč je o umetničkim instalacijama pomoću kojih su umetnici u dva vremenom razdvojena istorijska momenta i na dva geografski udaljena prostora iskazali svoja uverenja i kod umetničke publike i savremene

Prošlog ponedeljka, kako sam zaludan, odazvah se Milićkinom ljubaznom pozivu da je ispratim na Iriški venac na hepening gde je nastupala. Dođemo. Lep onaj Iriški venac, skockan hotel, u skladu sa mogućnostma, a u hotelu konferencija nešto kao Dijalog mladih Kosova i Srbije. Uđemo u salu, astal dugačak, u potkovicu, s jedne strane naši, s druge njihovi, u ćošku prevodilica radi 300 na sat, ko mašina. Sedne Milićka u vr sofre, tamo gde su predavači a ja se umuvam među studentariju. I raspriča se Milićka, sve se pušti. Sve zna, ko vukovac. Što globalno, što lokalno, što regionalno,

Istina, u pitanju je velik stres. S druge strane, postavlja se pitanje šta čoveku može da bude motivacija da se pojavi na TV-u. Jeste da je to najgledaniji kanal, ali je treš. Jeste da je reč o programu o kulturi, ali oni čak nemaju tu redakciju i jasno je da je jedina svrha postojanja emisije foliranje da kultura makar malo zanima njih i njihove gledaoce. Opet, u pitanju je zanimljivo iskustvo i odlična vežba. Ko zna kada i za šta mi ta veština može zatrebati. Možda me, na primer, jednog dana neko pozove u neki pametan program da govorim nešto pametno, pa je zgodno da prethodno steknem iskustva, da se ne brukam. Olakšavajuće okolnosti su da se taj tip emisija na svakoj, a posebno toj televiziji, prikazuje daleko od udarnih termina, u gluvo doba kad čestit svet spava i da nije uživo, pa ako baš ispadne neka katastrofa, neće da emituju. Da ne duljim - prihvatio sam.

Here's the game. Grab the book nearest you. Right now. • Turn to page 56. • Find the fifth sentence. • Post that sentence as your comment. Do not dig for your favorite book, the coolest, or the most intellectual. Use the CLOSEST book.

evo mog rezultata

Zаtim је nаstupiо nеоbјаšnjivi pеriоd tišinе, prе nо štо је trеći čоbаnin nаpоkоn

U povodu gostovanja na Sajmu Knjiga, u petak 28.10.2011. od 18:30 do 19:30. na štandu Geopoetike u Areni hale 1, potpisivaću zbirku priča "Odakle sam bila, više nisam"
Dođite. Kao poklončić, prva pripovetka iz zbirke:

Prozori Alfame

(kratkometražni igrani film)

U Alfamu se ne dolazi kolima. Ulice su preuske i prestrme. Ovde se inače teško i sreće neko ko nije iz kraja, tek poneki turista nesvestan da se zatekao tamo gde žive ljudi i gde mu može biti i nije mesto.
U Alfami su prozori taman toliki da u svaki može da se urami po radoznala bakica. To što je alfamska mahala na padini okrenutoj ka Težu, to njima nije bitno. Alfamske babe lep pogled na reku slabo zanima.