1.Zašto su u Obaveštenjima za izbore, onim malim belim pravougaonim papirima koje građanke i građani uoči svakih izbora dobijaju u svojim poštanskim sandučićima,

Ukupan broj upisanih birača za izbore za odbornike Skupštine

• Srbija - najveći muzej voštanih figura pod otvorenim nebom:
uvoštili smo se od besparice, nezaposlenosti i dugova!
• Dedinjski klan - tata mata zemunskog, surčinskog, belivukovog
i svih ostalih klanova!
• Atmosfera je sve naelektrisanija. Eto zašto struja toliko ne poskupljuje
kao benzin.
• Koje voće konzumirati pred svake

или 

 Раднички стогодишњи сан

Pajke, hvala na inspiraciji...

   -         Kume, aj pravimo poso, imaš nekog u Kini?

-       Ne znam, moram da se raspitam, šta si namislio?

-       Vidiš, silno se gradi za taj Expo, sve tamo pobeglo. Evo, od sestre komšija, inženjer, neki dan dao otkaz i otišo da za njih radi. I još neki iz njegove firme. Miran je koju godinu a posle će da vidi.

-       Dobro, kume, a šta bi mi tu?

-       Mislio sam da vidimo za te leteće taksije. To bre ima čudo da bude i ko prvi

Dragi drugari, pošto je blog ugašen i više nije moguće postavljati nove sadržaje, koristim priliku da nam ga ja kažem svima, onako iza zavese postojanja.

Kakvi god da smo bili i šta god da smo radili, najveću štetu je napravio nedostatak mere. Više u kvantitativnom nego kvalitativnom pogledu.

E, sad vi ako nemate druga posla, shvaćajte kako hoćete il čak diskutujte koliko i gde grešim

Isto tako možete iskoristiti ovaj prostor za neke nevezane komentare jer na većini blogova je već teško pratiti, sve je prenatrpano. 

Gost autor: Krkar (krkarziv)

Jedne godine pred rat kad sam radio kao skiper i instruktor jedrenja u Rovinju bio sam sa jednom Zagrepčanku koja je bila vodič smeštena u hotelu Park u Rovinju ali uglavnom spavala kod mene na brodu. Potpuno savršeno telo, malo jača nego moj ideal mršavice i malo veće grudi od mog ideala daska sa bubuljicama ali guza za svetski rekord. I volela me, bila dobra,

МИ­ЛИ­ВОЈ АН­ЂЕЛ­КО­ВИЋ

ОСМА БОЖЈА ЗАПОВЕСТ

 Пре­се­као га је про­до­ран звук зво­на на вра­ти­ма. Из ход­ни­ка се чу­је лу­па, не­што па­да. Зво­но, по­но­во.

Нај­бо­ље је да се не ја­вим, по­ми­слио је. Ни­сам код ку­ће. Он­да се тр­гао. Ма, шта си се ску­пио, при­го­во­рио је се­би. Неће рат да ти зво­ни

Ово ми је трећи онлајн растанак, али нисам огуглао...

 Остаће лепе успомене на већину овде, захвалност Војиславу Стојковићу и госпон Черу за велку помоћ на почетку, као и сећања на Мариопан, Тасу, Микелеа, Зликаку, Шарског, Једну реч... Косту Бабића, Принципесу, Спиридона и друге ИТ зналце, Феликса Крула, који су често разумели

Kao da me je uhvatio proljećni weltsmerhz. Il' su, možda, nuspojave od čaja za prostatu koji mi je als preporučio (i koji baj d usput  - radi pos'o), al sam nešto sentimentOlan ovih dana.

Lako mi oči zavodnjaju. Vjerovatno su tome doprinjele i smrti nekih bliskih osoba koje su se izdešavale u posljednjih  desetak dana, a i neki dobri ljudi, a živi (da, da,  još uvijek toga ima), a rekao bih i da su  moje godine saučestovale u mom sveopštem emotivnom stanju.

Nisam loše, naprotiv...samo sam tako našpanovan u potonje vrijeme.. Nije D mol...E mol je u pitanju, al je isti rimtutituki  posrijedi. Vajb što va(j)bi sjećanja...

Povratak rege korijenju, ili što bi anglosaksonci  rekli - Back to the roots (reggae)...