Autor: Rodoljub Šabić

Juče sam na adrese predsednice Visokog saveta sudstva i ministarke pravde uputio dva pisma praktično istovetne sadržine. Morao sam, smatrao sam svojom obavezom da izrazim nerazumevanje, nezadovoljstvo i zabrinutost zbog izostajanja koraka koje sam očekivao, nakon upozorenja koja sam im ranije uputio pokušavajući da skrenem njihovu pažnju na, najblaže rečeno čudnu, teško shvatljivu situaciju u vezi sa postupanjem Prvog osnovnog suda u Beogradu u postupku 9-I-26531/11.

A izostanak tih koraka, bez obzira da li je uzrok odsustvo volje

Marta je na nekoliko sati ostavila Zolija i sina mu same. Nije to ništa, misli se Zoli, on će za to vreme raditi za sokoćalom, mali će tu nešto zvrndati okolo, ionako traži da mu se

Robert Fisk, dopisnik Indipendenta sa Bliskog istoka, je govorio na petom godišnjem forumu Al Džazire, 23. maja. Ovo je tekst njegovog govora.

Moć i mediji nije stvar prijatnih odnosa između novinara i političkih vođa, između urednika i predsednika (plural, prim. prev.). Nije samo o parazitsko-osmotskom odnosu između navodno časnih reportera i neksusa moći koji vlada između Bele kuće, stejt dipartmenta i Pentagona, između Dauning strita, forin ofisa i ministarstva odbrane. U zapadnjačkom kontekstu, moć i mediji su stvar reči - i upotrebe reči.

Radi se o semantici.

Ne znam da li će istorija 100-200 godina od danas praviti razlike između ustanaka/revolucija koje tresu današnji arapski svet ili će biti slikana širokom četkom i sve ih slupati pod isti kišobran. Ne bi me čudilo ovo drugo, ali mi kao savremenici tih događaja ne bi trebalo da upadnemu u tu zamku.

Odvikla sam se od gledanja vesti. Nekako. Više od pola života sam manijakalno slušala/gledala vesti. Više puta dnevno. Onda sam počela da ih čitam. Komentarisanje se podrazumeva. U stara dobra vremena to su bili dijalozi sa TV-prijemnikom koji se ovde ne mogu preneti bez brojnih tačkica i bipova, a onda je internet oslobodio moje ukućane tog zadovoljstva, omogućivši mi da (u tišini, uz povremeno škrgutanje zubima) pišem komentare. (Utisak nedelje, gratis, od kad postoji naravno.)

Odvikavanje je usledilo više silom prilika nego slobodnom voljom..

Fudbalska reprezentacija Srbije se plasirala na Svetsko prventstvo 2010. u Južnoafričkoj Republici.

Potpuno zasluženo. Tokom kvalifikacija igrali smo izuzetno napadački (i efikasno) što je jedan nov kvalitet koji vraća lepotu u fudbal i (pravu) publiku na stadion :)

Пита ме син  мој , данас :

- Зашто сека има тај светли круг изнад главе?

- Па, зато јер  се Бог радује.

- А зашто се радује?

- Зато јер је сека постала раб божји.

- Аха, да...

Na početku moram da kažem dve stvari:

1. Ovaj blog sam neoprezno obećao  stefanu tačka hauzeru - pri jednoj raspravi da li nam je potrebna NLB (jadranska ) liga , mada čoveka ne poznajem.. Ali , ja držim reč.

2. Tekst nije protiv stanovnika Beograda.Mnogo rođaka i prijatelja imam tamo.Možda će i moj brat, a kasnije i moji klinci da krenu u Glavni grad stomakom za hlebom da odsanjaju srpski san.

    

    Šta da ti pričam brate?

    Plata mi je oko 30 000 ovih bednih dinara.I to samo zato što ja kao majstor imam prekovremeno u firmi.Ovi tehničari u režiji imaju do 25 soma.

Ma da, uzimam nešto i privatno, ali to ti se svelo na oko 5-6 hiljada i da budem srećan ako mi uopšte plate... Znaš ono’’brate kriza je u celom svetu, dođem ti kad budem imao, ako budem imao’’. Jebiga, šta ću , to je bar možda nekad i možda neka kinta.A da je bilo bolje pre tri godine kada sam tebi popravljao ono svetlo u zgradi – bilo je. Moglo se živi.

    Žena mi ne radi. Imamo  tri sina, tri jabuke. Jebem ti državu koja mi za pišljivih 500 dindži, koji su mi letos ušli u prosek zbog nekog remonta, oduzela dečji dodatak.Ej bre, tih šezdeset hiljada za GODINU dana nama bi značilo da deca mogu ponekad da pojedu  i nešto kvalitetno.

Svi ste već verovatno čuli da je Milan Ljubisavljević(15), dečko iz Bora pretučen do smrti pre par dana. Tukli su ga njegovi vršnjaci i momci koji su par godina bili stariji od njega, mahom maloletnici. Policija kaže da je uhapsila dva momka T.M.(19) i B.M.(16) iz Bora. Prvo mi nije jasno zašto se opet po medijima ne pišu puna imena onih koji nisu maloletni. Nikad nisam bio tučen od strane roditelja kada sam bio u tim godinama i uživao sam apsolutno poverenje ali da sam napravio neku glupost i da je morala milicija da se umeša, ne da bih dobio batine

1. O akciji “Hrana za sve” ste već verovatno čuli nešto. Ovde je bio blog na tu temu, ja samo ovde postavljam ponovo sve bitne informacije da se ne zaborave ljudi kojima treba pomoći. Sledi parče teksta sa ovog bloga:

Na Info liniji 011/301-20-60 dostupne su dodatne informacije

Taman kad čovek pomisli da ne može više i dublje da potone, izgleda da uvek može i više i dublje. Pre neki dan gosim Tadić je bio na poselu sa studentima i tom prilikom rekao da ne može da se zaustavi migracija školovanih ljudi van Srbije, ili tačnije da nema leka. Ne samo školovanih, nego svih ali sada je opet bio akcenat na školovanim, oni drugi državu ne interesuju manje više isto kao i ovi prvi. Dragi preCedniče, pa ne traže mladi samo pare pa je to glavni razlog

Ili ono što je od njega ostalo...

Konačno sam ga ubedio.  Stoji mu taj čamac, niko ga ne koristi, i stalno mi se žali... imam posla danas, biće jak vetar, mislio sam da će deca da ga koriste... konačno danas idemo.  Na pecanje.