15ог јануара те године, после празничних лудовања, стајао сам на станици чекајући бус за свој град. Вече је било хладно. Док сам седео на клупи поред станице, гардероба је обећавала да ме сачува довољних двадесетакак минута до поласка. Звонио је телефон. Пре него што се чуо било какав глас са друге стране, пожелео сам све срећно по реду, тоном накрцаним празничном еуфоријом.

- Позвао сам те - збунио ме уморан глас, - да се поздравим.

Моје расположење је тек порасло. То! значи искористити празничну атмосферу. Отпутовати негде! Тотално одушевљење. Кад се врати, да части због провода. Још ако падне неки секс, 'оћу своје прасе.

Онда је почео да прича нешто о ватромету после поноћи, о неким таблетама, мислим барбитуратима, како кажу да човек ништа не осети, само се загњури глава у јастук и посматра шоу, како је чист начин, без нереда, без крви.

Koliko ja vidim na vestima B92, pripadnici klerofasisticke grupe 1389   prosetali su Knez Mihajlovom, okuplli se na Platou i posetili Hram Svetog Save

I sinoc je po ulicama centra Beograd proslavljena, naravno sa tri prsta i Srbija Srbija histerijom, pobeda kosarkasa Srbije.

A mi , Zabranjena i Nevidljiva sta vec al ne Srbija sedimo u potpalublju broda koji tone.

Danas u 11 sati  mogao je  da bude 6 oktobar a ne 1389. Al vreme nije linearno niti progresivno.   Bas se pitam kakav li je bio Beograd 1389. Verovatno ne ovako glup i nasilan. Vreme je za Belgrade steampunk

Kadeti Partizana pobedili su na memorijalnom turniru "Haris Brkic".

Haris Brkic igrao je kosarku devedesetih u Partizanu uglavnom. Bek, prodoran, jedan od najboljih ulaza, intiligentan. Povremeni reprezentativac. Najbolji drug mu bio Predrag Drobnjak. Van terena  bio je miran, sve te godine proveo je sa istom devojkom, plavusom Sanjom. Ja ga nisam znala nesto, onako vise u prolazu sa poneke utakmice ili zurke. Iz vidjenja. 

Uzmite čašu vode ili ne, bolje drmnite jednu rakiju. Ono što sledi je centralni post serijala, u kome ću pokušati da opišem moguće ekonomske i političke posledice globalne krize koja nam predstoji. Kriza nije prava reč, jer kriza dođe i prođe, a ovo što nas očekuje je nevesela budućnost.

Da budem jasan, ništa što uradimo u narednih nekoliko godina neće nam omogućiti da nastavimo dosadašnji rast. Naš izbor je lagano prizemljenje ili kolaps.

Ukoliko posmatramo naftne šokove u poslednjih pola veka, možemo utvrditi da postoji sledeća korelacija: svaki naftni šok biva praćen recesijom. Međutim korelacija ne mora da znači nužno i kauzalitet. Nekakva veza nesumnjivo postoji između naglog porasta cene nafte i ekonomskog usporavanja koje sledi, možda je u pitanju koincidencija ili možda skok cene nafte signalizira recesiju, a pravi uzrok krize zapravo leži negde drugde?

Da bismo ovo utvrdili pogledajmo kakav uticaj pad proizvodnje nafte ima na pad ekonomske aktivnosti. Mehanizam izgleda otprilike ovako (upozorenje - u pitanju je alegorija):

Pera, Mika i Laza žive na ostrvu usred mora. Pera je skuplja suvarke po šumi, Mika lovi ribu, a Laza piše pesme. Svakog dana Pera i Mika (na slici levo) vrše menjažu - drva za ribu, a Laza svakome ponaosob da po jednu pesmu i za uzvrat dobije drva od ribu od Mike. Svaki od njih, nakon menjaže, naloži vatru i večera. Pera i Mika čitaju Lazine pesme, a Laza smišlja nove.

Tresla se, i još se trese, gora. I prirodno je, jer rađa se ... miš. Ni R od reforme. Samo kopaju još dublju rupu. Ima jedna anglosaksonska poslovica koja kaže: "When you find yourself in a hole, stop digging.". Odnosno, kad se nađete u rupi, da ne kažem rupčagi, prvo što treba da uradite je da prestanete sa kopanjem. Izlaz je gore. Izlaz nikada nije dole, još dublje u rupi.

Ja verujem u ugovore i imovinu. Moju i vašu. I verujem u vekovima potvrđene principe i praksu obligacionih odnosa. Ne verujem u revolucionarnu pravdu. Ne verujem u silu. Verujem u razum i pravo. I ne dam svoje nikome. O svome pregovaram i zaključujem nove ugovore svojom slobodnom voljom. Vi sa vašim kako se vama sviđa.

Bila nam dva evropska ministra u poseti da nam objasne kako ovo ne treba da važi za naše, da zaboravimo da je naše naše, da zaboravimo ugovore i prihvatimo "realnost" zarad evropske budućnosti. Kao da je oni drže u svojim rukama. A ne drže. Naša evropska budućnost je naša. Nije njihova, ne zavisi od njih, niti ih iko o tome išta pita.

Preti nam bankrot. Stojimo ispred finansijskog ambisa. Za taj ambis je pre svega kriv MMF, zatim guverner NBS, a, sada je jasno, i Fiskalni savet. Sreća naša tu je pobednik nedavnih izbora u Srbiji da nas spase od ovih propagatora propalog modela liberalnog kapitalizma, novog kolonijalizma, i uništavanja našeg nejakog naroda, njegove dece, omladine, radnih ljudi i građana, poštene inteligencije, a bogami i penzionera.

13. maj (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Poreski-udar-na-umetnike.sr.html)

14. maj (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Katanac-ili-siva-zona.sr.html)

26. maj (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dobit-neizvesna-shteta-nesaglediva.sr.html)

Poligraf

(http://www.b92.net/kultura/razmisljati/razmisljati.php?yyyy=2009&mm=05&nav_id=361640)

Ne bih da kopiram sav ovaj text na blog:

a) post će biti predugačak

b) nemam dozvolu Kuća a ni Autora(x3) da prenesem textove ovde

                                   RODITELJI U CRNOM

                       Saopštenje za javnost, Beograd 4.10. 2008. 

     ČETIRI GODINE OD TRAGEDIJE U TOPČIDERU-STOP ZABORAVU

Prdedstavnici udruženja roditelja, rodbine i prijatelja civila i vojnika postradalih od devedesete naovamo pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima - RODITELJI U CRNOM će se  sutra, 5. oktobra 2008. u 11 časova okupiti ispred ulaza u kasarnu

slobodan antonic vise nece pisati za "politiku". iz njegove poslednje kolumne nije sasvim jasno da li je u pitanju njegova inicijativa, ili je na to na neki nacin prinudjen. koji god da je razlog, to je lose, kako za njega tako i za njegove neistomisljenike.

psiholozi su odavno demonstrirali fenomen grupne polarizacije - cinjenice da, kad se u grupi nadju istomisljenici, njihov kolektivni sud postaje ekstremniji od bilo

Dokaz, dajte mi živi dokaz

Šta ćete reći kada vam u sred noći u stan upadnu komesari Srpskog patriotskog komiteta i pitaju gde ste bili 21. februara 2008. godine u periodu od 17 do 22h?

Dobro razmislite, nemojte da žurite u davanju odgovora.

Mi iz Kvirije smo bili tako gde su svi pošteni Srbi i Srpkinje bili. Na najvećem, najlepšem, najboljem mitingu svih vremena. Bili smo da pokažemo da ne damo Kosovo, jer je ono NAŠE, NAŠE, NAŠE, da pokažemo da podržavamo državnu politiku našeg premijera Vojislava Koštunice, da pokažemo da smo i mi pederi uz našu mladež (uvek bili), da smo spremni da se borimo protiv nastranog proglašenja nezavisnosti Kosova i kršenja međunarodnog prava.

Ne držite me za reč, ali sam u onoj milionskoj masi video i mnoge blogere i blogerke i time smo dokazali da nismo izdajnici kao što onaj tzv. politički analitičar hoće da nas predstavi (koga nisam ni video na onom skupu).

... jedini recept je da ljudi pokušaju da uživaju u životu što više, bukvalno, od eto sad. (Marko Vidojković, Peščanik, 17.10.2008.)

Iskoristio bih ovu blogersku priliku da vas sve pozovem da primenimo recept našeg eminentnog kuvara Marka Vidojkovića i da od danas uživamo u životu. Bukvalno!

Dragi nezaposleni,
Diesel, Energy, Escada, Replay... su dobili novu kolekciju za jesen-zimu. Šoping tako opušta. Troškarite malo. Divne su cene. Uživajte u životu. Vreme je uživanju.