Autor: Rodoljub Šabić

Na zvaničnoj elektronskoj prezentaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti od danas je, pored ostalih dokumenata, postavljen, preveden na srpski, tekst Rezolucije o zaštiti „uzbunjivača" (insajderi, whistle blowers-i - duvači u pištaljku...), www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/medjunarodni-dokumenti, koji je nedavno usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Rezolucijom su pozvane sve države članice da preispitaju svoje odgovarajuće

Masline u svežem stanju nisu jestive zbog gorčine. Postoji (urbana) legenda da su i toksične, koja je samo to – legenda. Da je istina naše dvorište bi bilo puno mrtvih komšijskih kokošaka, koje u sezoni maslina migriraju u naše dvorište ne bi li se gostile onim maslinama koje su nam promakle prilikom skupljanja.

Ne, ne raketa! Ariana Hafington osnivač i glavni urednik The Huffington Post-a, najposećenijeg web portala u SAD. Konferenciju o uticaju online medija na kreiranje novog društvenog okruženja neće biti održana danas, 13. jula u Beogradu, kako je najavljeno, te Ms Hafington neće održati predavanje na pomenutu temu, saznao sam iz pouzdanih izvora. O Ms Hafington detaljno na portalu na kome blogodarimo ovde i ovde.

Istorija ume da se poigra na veoma čudan način. Ironija da se ponuđena "nada u koju možemo verovati" uzima na ulici uprkos, a ne zahvaljujući predsedniku SAD Obami, koji je tu nadu pre dve godine nudio šakom i kapom muslimanskom i nadasve arapskom svetu, upravo u Kairu, je meni zabavna. Ne mogu da se ne zapitam nije li i taj govor, koji je tada bio veoma lepo primljen u pomenutim svetovima, doduše sa ogradom da treba sačekati prelazak s reči na dela, dao neki, barem mali, doprinos.

Podsećanje na Kairski govor neprijatnu situaciju za Obamu (i administraciju mu), suočenu sa izborom -- diktator ili "nada u koju Egipćani mogu verovati", čini još neprijatnijom. Međutim, ne treba brinuti, političarski obrazi su debeli, te se na prvu loptu birao diktator, bez da se trepne. No, to je tzv. real-politika ("Kome je do morala neka ide u crkvu," mislim da ne treba da navodim izvor). Demokratija je lepa samo dok se čeka, samo dok od sebe nagoveštaj da.

To je najmoćnija politička snaga na svetu i ignorisanje iste će imati cenu.

Neki od vas mogu reći da je to tržište obveznica. Drugi mogu imenovati preporod religije ili unapređenje demokratije ili ljudskih prava. Da li je to možda digitalna tehnologija koju simboliše internet i sve što uz to ide? Možda mislite da je to nuklearno oružje i reznovrsni efekti koje je ono imalo na način na koji države misle o seigurnosti i upotrebi sile.

Sve su to vredni kandidati (nema sumnje da će čitaoci imati sopstvene favorite), ali po mom ličnom izboru Najača Sila na Svetu bi bila nacionalizam. Verovanje da se čovečanstvo sastoji iz mnogo različitih kultura -- i.e. grupa koje dele zajednički jezik, simbole i naraciju o sopstvenoj prošlosti (redovno samozadovoljavajuću i punu mitova) -- te da te grupe treba da imaju svoje države je nadmoćno moćna snaga u svetu tokom protekla dva stoleća.

Živimo na lepom mestu.. preko puta Ade Ciganlije, na čukaričkoj strani. Do skora bili smo jedina stambena zgrada u kraju (nedavno je sagrađena još jedna).. dakle, tu su uglavnom kuće, nekoliko gigantskih auto-salona (koji nam samo teraju vodu na usta) i oni, do skora naše prve komšije. Sad nas deli jedna zgrada, ali delimo istu lokalnu prodavnicu, banku, bacamo đubre u iste kontejnere i čekamo prevoz na istoj stanici.
Naše komšije žive u tzv. kolektivnom smeštaju, oličenom u jednoj velikoj kućerini, nekad verovatno namenjenoj nekoj državnoj ustanovi. Od kad su tu, ne

Bilo je tu i blogera!
I to sa naslovne!
I to u gaćama!
Zezao sam ih da ću da objavim blog Blogeri u gaćama :)

I vratili smo se kući pred sam početak finala u vaterpolu.

Najbolji koncertni bend u SFRJ (a i šire)!!!
Majstori s mora :)

KUD Idijoti su nastali pre 29 godina (2. februara 1981.) u Puli.
Idijoti su najveći "naš" punk bend, ko ne misli tako - je magarac i nek ide u pi... materinu!

Umoran, i prilicno usamljen od cestih bezuspesnih pokusaja da pogledom ulovim bar neku poznatu facu u moru slicnih a toliko drugacijih lica, priblizavao sam se velikom platnu na kojem su trcali preplaceni sportisiti raznih zemalja sveta. Mislim da je u pitanju bila utakmica Engleska - Slovenija, jer je kafic bio pun, a mesta za sedenje nigde (zbog Engleske, razume se). Skeniram sve stolove i ljude koji sede za istim ne bih li opet mozda nasao neku poznatu facu, iako znam da je to nemoguce. Naravno da primecujem da me svi posmatraju, ali sam vremenom uspeo na to da oguglam, ali jedno lice odskace

Dogodilo se u Briselu, pre mesec dana, otprilike.

'' i tako...

          Ko je  uporan i istrajan, ko se trudi i bori se, ko strepi i nada se, red je da bude nagrađen.Slatki plodovi , makar, privremene pobede pripadaju onme ko je najbolji. Ni suviše lep, ni previše naočit. Ali dobar, iskren i pošten.''

          Ovo je samo jedna od poruka koju nam naratorski izgovara Radoš Bajić , čovek , glumac , seljak , umetnik...

Redak je slučaj da umre Čovek

Jer, najteže je  naći Čoveka.

Onomad je obeležen Svetski dan zaštite životne sredine, akcijom čišćenja. Ubeđen sam da bi svrsishodnija akcija bila pod nazivom: „Ne bacajmo smeće po Srbiji".  Akcija čišćenja jeste neophodna i tu zbora nema. Ipak, suština je u nebacanju zagađevina. Jer, ni vojska od više hiljada komunalaca, koja bi svakoga dana 24 sata plevila travnjake i potoke - ne bi mogla da sakupi ono što svakodnevno bacaju milioni nes(a)vesnih pojedinaca.

Najpre - evo snimka koji sam napravio u nedelju, hodajući po polupustari. Taj snimak je bio „okidač" da napišem ovaj post.

U cetvrtom osnovne prebolio sam vodene kozice, a onda su dosle godine puberteta i sa njima neke nove "djecje" bolesti.  Nazalost, ne mogu se pohvaliti na  imunost prema nacionalizmu  tih ranih devedesetih proslog vijeka. Mozda bih mogao  pricati o svojim   tadasnjim tinejdzerskim godinama, ali sve bi to zvucalo kao pravdanje,  a to mi nije cilj.  Iako nisam bio dovoljno jak ni   sposoban da se "izvucem" iz kolektivnog razmisljanja vjesto spremanog u  "kuhinjama" balkanskih   nam lidera , ipak nije sve stimalo kad  bih nekad, sam u kutku svoje sobe, razmisljao o onome