Poštovani čitatelji bloga B92

Zadovoljstvo mi je da najavim tribinu koja će se održati u Domu omladine u Beogradu, 3.12.2008. godine sa početkom u 19. časova. Naziv tribine biće "Preduslovi za međucrkveni dijalog" a održaće se u organizaciji Centra za otvoreni dijalog i Instituta za međucrkveni i međureligijski dijalog iz Novog Sada.

Tema tribine će biti posvećena afirmaciji međucrkvenog dijaloga, odnosno preduslova koji su potrebni za postizanje i početak ovakvog dijaloga.

Na tribini će gostovati sledeći govornici:

Sa jednog grafita provejava „smeh udružen s mudrošću": „Bog je mrtav" - u potpisu Niče. „Niče je mrtav" - u potpisu Bog."

Tekst na konto komentara g. Dušana Maljkovića u vezi sa mojim prethodnim tekstom.

Nihilizam u suštini predstavlja poricanje filosofije i poricanje bilo čega vrednog. U njegovom bespuću se relativizuje apsolutno i poriče se svaki smisao. U njegovoj ništavnosti sve je proizvoljno, slučajno, i bez značenja. „Ljudska bića su svesne mašine bez mogućnosti da utiču na svoju sudbinu ili da učine bilo šta značajno sa njom. Prema tome, ljudska bića su (u smislu vrednosti) mrtva." Zastupnici nihilizma svoj pogled na svet smatraju iskrenom borbom protiv praznoverja, predrasuda, navika i običaja čije se postojanje ne može opravdati razumom. Unutar te borbe nihilizam tako štedi jednostavnu, iskrenu veru, koja predstavlja psihološku nužnost osećanja ali se beskompromisno bori protiv hrišćanskog licemerja.

Novi Sad - Na zidovima Univerziteta u Novom Sadu, najverovatnije u noći između četvrtog i petog februara osvanule su šovinističke poruke. Poruke poput "Srbe na vrbe", "Srbi marš odavde", "Novi Sad - Novi Jasenovac", "Srbi pu....te ga", potpisane su sa Hrvatska mladež.

Na zidovima prestolnice severne srpske pokrajine takođe se mogu pročitati poruke slične konotacije, poruke poput "Srbe pod Dunav", "Srbi dođoši prođoši", "Srem hrvatskoj", dok se u delu Novog Sada koji je naseljen prevashodno mađarskim nacionalnom manjinom mogu naći grafiti za koje se predpostavlja da su

Poštovani čitatelji bloga B92. Zadovoljstvo mi je da Vas obavestim i pozovem da posetite  konferenciju koja će se održati početkom maja meseca u prostorijama Doma Omladine, pod nazivom: Religija, mediji i kultura: Medijizacija religije i/ili religizacija medija.

Moja malenkost će izložiti referat pod naslovom "Uticaj interneta na afirmaciju religiozne svesti".

Nije nepoznato da se u okviru predstojeće rekonstrukcije vlade planira ukidanje resora Ministarstva vera i njegovo premeštanje unutar Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu. Poznato je također da su predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica uputili pismo predsedniku i premijeru Srbije s molbom da se ne ukida resor Ministarstva vera.

Želeo bih ovom prilikom da ukažem na neke razloge zašto bi Vlada trebalo da odustane od ovakve eventualne odluke.

Pre svega, važno je napomenuti ulogu koju religija ima u društvu kao i doprinos koji može da ima u normalizaciji verskih i etničkih odnosa u zemlji i regionu. Crkve i verske zajednice su nezaobilazan faktor u ovim procesima i poseduju veliku odgovornost, prevashodno zbog svoga uticaja u društvu.

Da, ovaj tekst kasni više od 24h. Stigla me prehlada pa juče nisam ni otišao na FEST. A po svemu sudeći isto će važiti i za danas. Računam da je bolje malo se primiriti pa bar da zadnja tri dana mogu da ispratim kako treba. No, da ne dužim, na tapetu je utorak i Love in the Time of Cholera.

Ajoj. A-joj. A. Joj.

Ako ste žensko, šanse su da se nećete složiti samnom. Ako ste ljubitelj Markesa, Borhesa i drugova, šanse su da se nećete složiti samnom. Knjigu nisam čitao, do duše, pa dozvoljavam da je ona bolja od filma, ali to neće baš mnogo pomoći filmu.

Diplomirao sam pre, sada već dve nedelje. Stereotip modernog društva, obzirom da ne planiram odmah na postdiplomu, nalaže da se moj život u nekom narednom periodu treba odvijati kroz nekoliko faza. Prvo nastupa ekstatični napad sreće zbog završene strahote od fakulteta, zatim suočavanje sa nečim čemu je predloženo ime "quarter age crysis" - kao kriza srednjih godina samo na pola puta do toga, a prouzrokovano iznenadnim nestankom opipljivog cilja ispred sebe i strahom te anksioznošću zbog nejasne uloge u društvu a bogami i zbunjenosti glede percepcije sebe kao deteta, mladića,

Mad magazin je daleke 1965. godine objavio jedan od njihovih, do dana današnjeg najpopularnijih tekstova u kojem su predložili rešenje za problem univerzitetskog sporta. Naime, na univerzitetima je veliki problem prevelik nivo profesionalizma i nedovoljno zabave u nečemu što bi primarno trebalo da bude rekreativna aktivnost. Ponajviše, problem je nemogućnost velikog broja studenata da učestvuju u sportu zbog ograničenog broja mesta u ograničenom broju ekipa. Kao odgovor na te probleme ponuđen je potpuno novi sport. Čitajući bazične propozicije tog sporta, došao

 Eto, i kome ja sad da se žalim? Majstori mi opelješili intelektualnu svojinu. Prošle godine, za vreme prelistavanja elektrodistribucionog računa sine mi fenomenalna ideja kako da moja domovina ušpara više od 500 milijardi kilovatčasova električne energije - GREJANJE FREONOM. Sve sam smislio, kad bi svaki stanovnik moje domovine ispustio samo pola kile freona iz svog frižidera ili zamrzivača, istanjili bi smo ozonski štit sasvim dovoljno da  sunce našeg neba može da nas greje tokom cele zime, a naročito leta. I umesto da ćutim i  patentiram SOLARNO-FREONSKU grejalicu doktora

autor: Miroslav Janković

Iako znam da u su ovoj postizbornoj magli mnogo primamljiviji tekstovi o budućim koalicijama i analize ponašanja politickih partija te predviđanja sledećih poteza, pomislio sam da nastavak mog prethodnog bloga o okruglom stolu o Predlogu zakona o klasifikaciji informacija, može da pronađe svoje mesto, barem kao korisna informacija.

U ovom trenutku Srbija je daleko od savremenog i uređenog sistema klasifikacije, obrade, rukovanja i zaštite tajnih informacija.

Piše: Nemanja Nenadić

 

Kao građani imamo pravo da od države očekujemo da stvori uslove u kojima ćemo biti bezbedni i u kojima ćemo moći kao pojedinci i zajednica da napredujemo. Međutim, čak i ako oni koji u ime naroda vode državu nemaju dobru viziju i dobre sposobnosti da ostvare ono što su dobili u zadatak, od njih se očekuje da obezbede minimum. Taj minimum je pravna država, to jest organizacija koja dosledno poštuje pravila koja je sama utvrdila. Naravno i ta pravila moraju naravno biti u skadu sa opštprihvaćenim načelima savremenog sveta.

Nepravna

Autor: Rodoljub Šabić 

Dobro je što postoje dobre šanse da bi se gužva oko famoznih „tehničkih uslova“ za presretanje Internet komunikacije mogla (relativno) dobro završiti. Šanse za takav završetak ne procenjujem u stilu „što je babi milo...“, već na osnovu sadržine razgovora koji sam obavio sa gospodom Radunovićem i Jankovićem, predsednikom Upravnog odbora i izvršnim direktorom RATEL-a, čelnim ljudima Republičke agencije za telekomunikacije. A i na osnovu sadržine njihovog razgovora sa Zaštitnikom građana, Ombudsmanom Sašom Jankovićem, koji mi je kolega

Zašto ovakav naslov ?

Zato što je On mnogo preuzeo na svoja pleća. Mnogo više nego što je dozvoljeno, i mnogo više nego što je u stanju da iznese. U tom paketu je bila i odgovornost za uspeh projekta. Kada projekat škripi, red je da se biračima uputi potpuno pitanje; a potpuno pitanje uključuje i onaj deo o poverenju šefu od parade.

Zato što je On jasno signalizirao da se ne plaši, ako ne baš slova, a onda duha Ustava i Zakona. Koji spominju cifru od dva mandata. Pa ako ga već nije strah, hajde da vidimo šta oni koji biraju misle o toj hrabrosti.