Dobro, loše, najbolje

Autor: Rodoljub Šabić 

Dobro je što postoje dobre šanse da bi se gužva oko famoznih „tehničkih uslova“ za presretanje Internet komunikacije mogla (relativno) dobro završiti. Šanse za takav završetak ne procenjujem u stilu „što je babi milo...“, već na osnovu sadržine razgovora koji sam obavio sa gospodom Radunovićem i Jankovićem, predsednikom Upravnog odbora i izvršnim direktorom RATEL-a, čelnim ljudima Republičke agencije za telekomunikacije. A i na osnovu sadržine njihovog razgovora sa Zaštitnikom građana, Ombudsmanom Sašom Jankovićem, koji mi je kolega Janković prepričao.            

Ukratko, postoje dobre šanse da bi RATEL mogao odlučiti da se primena tehničkih uslova odloži do stupanja na snagu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. A to bi svakako bilo dobro. Međutim, nikako ne bi bilo dobro, naprotiv bilo bi veoma loše da šansu koju bi na taj način dobili propustimo. A, na žalost, i za to postoje dobre šanse.

Jer, dobro je što će Narodna skupština u vrlo dogledno vreme razmatrati, i valjda, usvojiti Predlog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Dobro je i to što se može oceniti da se većina rešenja iz Predloga zakona oslanja na dobre, u demokratskom svetu afirmisane standarde. Nije međutim, ni malo dobro što u Predlogu zakona ima i rešenja na koja se takva ocena baš nikako, nikako ne može odnositi. Ne može, jer ne samo da ne izražavaju pomenute standarde nego otvaraju realnu mogućnost da ti standardi budu ili veoma relativizovani ili čak i potpuno izigrani.

U tom kontekstu, posebno je „interesantno“ rešenje sadržano u čl. 45. st. 2., koje ostavlja mogućnost organima bezbednosti da iz razloga „državne i javne bezbednosti“, i to „sve dok razlozi traju“, organu koji treba da štiti podatke o ličnosti uskrate uvid u relevantne podatke i zbirke podataka, pa čak i pristup u prostorije.            

Mnogi će, normalno, kad pročitaju odredbu čl. 45. st. Predloga Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u njima prepoznati mogućnost da se iz rastegljivih, teško proverljivih razloga, na neodređen, fluidno definisan rok, bilo kome, pa čak i organu nadležnom da štiti privatnost, uskrati mogućnost da zna šta se dešava upravo sa podacima, zbirkama podataka ili u prostorijama, koje se spominju u RATEL-ovim tehničkim uslovima.

Jasno je da su organu vlasti nadležnom za zaštitu podataka o ličnosti, da bi je delotvorno vršio potrebna odgovarajuća jaka logistička i materijalna osnova i snažna, jasna i nesporna ovlašćenja. Jasno je zato da, čak i da apstrakujemo trenutno praktično potpuno odsustvo materijalnih i logističkih pretpostavki, organ nadležan za zaštitu podataka o ličnosti, ma ko to bio, u prisustvu ovakvih normativnih rešenja, ne može obezbediti tu zaštitu na delotvoran način u jednom krupnom i veoma značajnom segmentu.

S tim u vezi „interesantno“ je još nešto. Kao organ nadležan da štiti podatke o ličnosti predviđa se već postojeći državni organ - Poverenik za informacije. A on, po drugom zakonu koji već štiti, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ima garantovano pravo uvida u, bez izuzetka, svaki nosač informacija u posedu organa vlasti. Teško se odupreti utisku da se „interesantnim“ rešenjem otvara mogućnost da se, bar na mala vrata, dovede u pitanje i relativizuje ovo, već postojeće, ovlašćenje Poverenika, inače izuzetno bitno za obavljanje funkcija koje već ima.

Kako god bilo, bilo bi dobro da predlagači „interesantnog“ rešenja iz čl. 45. st. 2. Predloga zakona, daju odgovore na neka pitanja koje ono provocira a koja su za društvo u tranziciji, veoma važna. Npr. šta je pravni i logički osnov ideja o ovakvoj „zaštiti“ podataka? Kakav je njihov odnos prema rešenjima sadržanim u međunarodnim dokumentima o zaštiti podataka koje smo kao država prihvatili i potpisali? Zašto uopšte donosimo „evropske“ zakone? Zbog pravne sigurnosti ili zbog izazivanja dilema? Da bi unapredili instrumentarij za zaštitu ljudskih prava ili da bi slabili ionako skroman postojeći?           

U odsustvu pravih odgovora na ta pitanja bilo bi ne samo dobro, nego najbolje da predlagači „interesantnog“ rešenja, od njega odustanu.