Jednom je moj bivši, dok smo gledali vesti rekao nešto jako pametno, tad i nikad više: „Zašto kod nas nema ljubavnih afera i seks skandala među političarima? Na sledećim izborima glasam za onog koji bude švaler“. I eno ga još uvek politički apstinira. Ako zanemarimo aferu general Vuk Obradović pokušao da siluje Ljiljanu Nestorović, cepao joj čarape i bluzu, mi skoro i da nismo imali političke seks afere (general oslobođen optužbe). Takođe zanemarujem što nas političari svakodnevno jebuckaju u zdrav mozak, neki nežnije, neki grublje, zavisi ko kako voli, jer se ni to ne može smatrati političkom seks aferom. Ne mogu a da se ne zapitam, pa jesu li naši političari tako nesposobni (kada pogledam premijera rekao bih da jesu), ili su toliko bogougodni pa to ne čine (kada pogledam Velju Ilića rekao bih da jesu), ili se samo dobro kriju (kada pogledam ostale, nešto mi je tu sumnjivo).

Setimo se samo divnih dana dok su nam padale NATO bombe, a mi smo se sprdali na račun Klintona i njegove Monike (Monika stisni zube; Klintone, ti si naša Monika; Monika, pa ti mu isisa mozak; Ako NATO hoće silu, Monika će popušiti Bilu; Smrt Klintonu, Monika narodu; Klintone, Srbija nije Monika da padne na kolena pred tobom). Princ Čarls je imao aferu sa njegovom dragom Kamilom, Kenedi je imao aferu sa Merlinkom, Miteran je imao ljubavnu aferu, Sarkozi takođe… A ovi naši?! SRAMOTA. Došlo je vreme da i mi imamo „Aferu na Andrićevom vencu“. Mi to zaslužujemo. Dobro, ne mora da bude gej afera, može i ova vaša obična, samo nek je bude. Ali, ko od ponuđenih kandidata je najbolji za takvu ulogu?

Ђорђе нас не би лагао?!

Gospodo sa B92, ko vas plaća da nas tako providno lažete?!

Kako vas nije sramota da obmanjujete domaću javnost i plasirate lažne vesti da je Kosovo nezavisno?

Da li ste vi možda pročitali Ustav Republike Srbije?

Pa vidim da niste.

Ako niste znali, u preambuli ustava lepo piše: „Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose…“

Da li vi sa B92 hoćete da kažete da USTAV REPUBLIKE SRBIJE laže?

Piše: Boban Stojanović  

Ovih dana u novinama čitao o čudu – pojavi lika Bogorodice ili Svete Petke na nekom drvetu u selu Rudovcima. Kažu, pila devojka kafu sa drugaricama (alkohol isključen), kad ne lezi vraže, uočila da se je na korenu drveta gleda Majka Božija lično i personalno. I tako je krenula priča, od 4.avgusta do danas na hiljade vernika dolazi u selo Rudovce da vidi tu mutaciju na kori drveta.

E, zašto to mene zanima?

Zato što i ja nešto znam!

Nešto pre pojave u čuda u Rudovcima, oko godinu dana,  u selu Mudište kod Velikog Donjeg Krivog, seocetu u zapadnoj Srbiji u koje redovno odlazim na odmor, pojavilo se na drvetu čudo – intimni deo Sv.Đorđa, odmah  u narodu prozvan Veliki Đoka, onako iz milošte.

Veliki Đoka se pojavio ničim izazvan, nakon jedne olujne noći.

Danas u Beogradu počinje NATO samit, koliko god državna sekretarka Ministarstva odbrane Tanja Miščević pokušava da ga preimenuje u only vojni. Pitanje da li Srbija treba da bude članica alijanse je jedno od najbolnijih i to je sasvim razumljivo. Trenutno imamo situaciju da je javno mnjenje većinski protiv ulaska Srbije u NATO, a političari pokušavaju na sve načine da to promene i pronalaze načine kako da zaobiđu volju građana Srbije i učlane nas u alijansu. Ono što mnoge začuđuje jeste da sam veliki protivnik NATO alijanse i da Srbija bude deo iste. Moji razlozi su antimilitaristički, jer smatram da vojsku treba ukinuti.

           Čim sam ugledao izgled novog pasoša moje zemlje shvatio sam da za života neću u rukama imati pristojno dizajnirani dokument. Kada tome dodamo kako izgledaju nove automobilske tablice, verovatno i nova lična karta, razni obrasci i formulari, zdravstvene knjižice i ostali papiri iz naše svakodnevice, postaje jasno da nas okružuje krajnje pomanjkanje elementarnog ukusa.  O zastavi  i himni da ne diskutujem, ne bih da povredim nečija patriotska  osećanja.

            Da li je neko od vas skoro ulazio u Srbiju auto putem?  Kako izgledaju razne table

Na vizualizaciji su istovremeno prikazana dva godišnja doba: zima, sneg i olistale krošnje 

Brošura o rekonstrukciji Bulevara i seči platana, s kojom je gradonačelnik Dragan Đilas nakon drske seče prvog stabla i pobune javnosti, naknadno »predstavio« svoje planove, nedovoljno je i površno pripremljena da bi olako mogla da se »proguta« i prihvati. U pitanju je ozbiljan i složen projekat, koji ne sme da bude "elaboriran" samo na propagandnom nivou.

Pored ostalog, potrebno je prikazati i učiniti javno dostupnim ceo projekat, sa sve vizualizacijom rekonstrukcije celog Bulevara, a ne samo jednog dela ulice. Takav projekat podrazumeva da je sve to prethodno urađeno i pripremljeno, a postoje jednostavni načini da se projekat u celosti predoči javnosti, npr.: internetom i studioznom izložbom.

Zatim je potrebno otvoriti javnu stručnu raspravu: razmatranje projekta od načelnog i estetskog nivoa, do segmentiranih delova. Npr., koji materijali će se koristiti za popločavanje ulice - hoće li opet poroznim i fušerski postavljenim kamenom da se pravi "evropska metropola", u kojoj prolaznici tokom šetnje mogu da budu povređeni zbog rupa i izbočina, kao što je to slučaj u već "rekonstruisanim" ulicama u Beogradu...?

Djetinjstvo moje je bilo tesko... Cesto ni kruha nije bilo dovoljno, zbog toga se desavalo da je majka, da bi pravilno rasporedila rezerve kukuruznog brasna koje je imala, morala zakljucavati ostavu u kojoj se nalazio kruh, a mi, djeca, dobijali smo samo toliko koliko se moglo pojesti....

Живели смо скромно, јако скромно, као и сви тада, уосталом. Сви смо јели исту храну, хлеба и масти. Нисмо имали више од два месна оброка недељно, јело се поврће.

Ako je ceo svet ravnodušan, da li i mi treba da ćutimo?

Grad me podseća na jednoroga (engleski „unicorn", za slučaj da sam pogrešio u izboru srpske reči). Ovog puta je grad Beograd, grad gde sam ja pet godina studirao pa pet godina radio pre nego što sam otišao. Ko je zaboravio, a, iskreno, i sam malo znam bez Interneta, ovde možemo da posegnemo za kolektivnim znanjem o jednorogu. Ono što je meni za sad dovoljno je da je jednorog dobar, nesebičan, i misteriozno divan. Kao i grad. A možemo ga uhvatiti, zarobiti, uglavnom ne-fer, prljavom rabotom.

Origami je japanska umetnost pravljenja figura savijanjem papira. Lepak i makaze, seča uopšte, nisu dozvoljeni.

Ili, u origamiju se na stare zgrade ne lepe novi papirni spratovi, po starim ulicama se ne seku stari papirni platani, staro se ne siluje, ne prlja, ne svojata na sebičan način, nego je inspiracija za maštovita sećanja i novo, kreativno "savijanje".

ja nisam pametna.. šta da (ti) radim...

Rekoh prošli put  pisaću o Tempu. Nije baš mnogo zanimljivo. Ali je poučno. Prošle nedelje rešim ja da odem u veliku nabavku. Ne idem u Tempo što volim Miška nego što daju na odloženo. Blagodeti finansijske politike&života sa jednom platom... I tako zaputim se ja .. Da vas sad ne zamaram detaljima vijuganja kroz prolaze među gigantskim rafovima i savdavanje kolica u krvinima, posebno pred sam kraj nabavke kada su već uveliko teža od mene. Prelazimo odmah na kasu.

Prestala sam da čitam sve vesti redom. Samo one koje mi naslovom izgledaju važne. Učinilo mi se da će ovde ova vest biti vidljivija, a pomoć veća.

Sigurno vam se nebrojeno puta desilo da sve smislite.. priču, naslov, ma sve..  I zaboravite. Jutros kad sam se probudila sve je bilo tu.. naslov je imao tri reči.  A šta je ostalo..

al' n'ume ili neće.

-  u sredu, 18.01. će neke od najpoznatijih, najposećenijih i najboljih svetskih internet stranica "osvanuti" - CRNE, ili sa porukom protesta protiv usvajanja SOPA & PIPA u Kongresu USA, stranice poput Wikipedia, (na engleskom), Reddit, Mozilla, razne druge stranice... a oglasio se i  Google koji će poruku protesta objaviti na svojoj početnoj strani -

Internet mora ostati slobodan, kažu protivnici SOPA & PIPA, nije dopustivo posebnim zakonom (donetim u USA) ograničiti slobodu pristupa, ograničiti dostupnost korisnicima tako što će (ili bi) postojalo pravo države da "ukida adrese" internet stranica zato što se na njima postavljaju linkovi ili dele sadržaji, to ne može biti u ovlašćenjima nijedne države, posebno jer se "Država Internet"  prostire svetom koji je jedan i jer do sada nijedan od propisa donošenih u pojedinim državama s ciljem i namerom da se "ograniči pristup pojedinim stranicama ili sadržajima" nije doneo nikakva dobra nikome, a štetilo je mnogima. 

Ideja da država "ceni" koje stranice više ne mogu biti dostupne, ideja da država odlučuje o "gašenju" tih stranica naišla je na otpor raznih:

  Google, Yahoo!, YouTube, Facebook, Twitter, AOL, LinkedIn, eBay, Mozilla Corporation, Roblox, Reddit Kaspersky Lab, the Wikimedia Foundationand human rights organizations such as Reporters Without Borders, the Electronic Frontier Foundation (EFF), the ACLU, and Human Rights Watch....i razni drugi.

Mala škola komiškog (jezika i teatra)

Veliki kurbarin na malom otoku

Piše: Vinko Kalinić (urednik portala "Moj otok Vis") 

      Odavno se nisam susreo s fureštom, inteligentnim i pismenim, koji u svojim tekstovima tako vješto i dobro šeta malim komiškim pučinskim teatrom, kao što mi se to dogodilo nedavno, kada sam sasvim slučajno na B92 otkrio blog jednog Beograđanina.  

 Dođu ljudi i napišu pregršt lijepih riječi o Komiži, Visu, komiškom arhipelagu, prirodnim ljepotama koje su ovdje same po sebi posebna vrsta poezije. Pisane tragove, pune impresija, o susretu s tim ljepotama moguće je naći na svim stranama svijeta, od Australije do Amerike, od najrazličitijih autora, u putopisima i reportažama, TV dokumentarcima, filmovima, turističkim preporukama, poput onih na BBC-u ili The Guardianu, a koje nerijetko Vis svrstavaju u sam vrh najljepših netaknutih prirodnih rezervata na planeti.