Jesen provalila narandžastu opnu leta. Noć je puna septembarskih zvezda. Psi navlače novu, topliju čekinju. Prostitiutke menjaju mrežaste za "pune" čarape. Žene spremaju ajvar. Desničari priželjkuju veću krizu i, umesto bolje, još lošije dane. Povorka ponosa opet vežba šetnju u tajnoj u sali, za čiju lokaciju zna samo policija. Deca dobijaju prve ocene u novoj školskoj. Crkva dobila od građana 300 miliona za krečenje prostorija i učvršćivanje vere. Omacila se mačka u komšiluku. Državni tužilac je najzad, barem malo, promolio nos iza glomaznog kancelarijskog komada

Vest da je u gradskom prevozu napadnut novinar Teofil Pančić zahteva momentalnu reakciju - i ovde, na "oglasnoj tabli" bloga, i hitnu reakciju policije, ali pre svega zahteva najozbiljniju društvenu samoupitanost !

"Kolumnista nedeljnika „Vreme" Teofil Pančić napadnut je i pretučen metalnom šipkom sinoć u Zemunu i tom prilikom zadobio je kontuziju lobanje i povrede na desnoj ruci, saopštila je redakcija "Vremena". Do napada je došlo oko 23 časa u gradskom autobusu u Zemunu, a, kako je saopšteno, dva muškarca su izvadila metalnu šipku i naočigled putnika njom udarali

Mali eksperiment blogoupraviteljstvujućeg sovjeta, koji se sastojao od ukidanja ranijeg davanja preporuka na tekstove i prebacivanje te funkcije na Facebook, izgleda da je okončan. Preporuke su opet tu, onakve, kakve su bile i ranije. Jedino što je, gledano s desna na levo, data prvovažnost brojci koja označava koliko je neki tekst čitan, dok su preporuke „tek u nastavku". I, zadržana je novotarija koja se odnosi na Facebook, odnosno, dugme kojim se neki tekst, osim na raniji način, može preporučuiti i putem pomenutog, masovnog internet medija...

I Slučaj lakovernog detlića

Ulazim u dragstor, pazarim par sitnica i onda sledi poznata situacija na kasi.

Ja: Izvinite, niste mi vratili kusur.

Kasirka: A, pa nemam sad sitno da vratim.

Ja: To mene ne interesuje, ja hoću moj kusur.

Kasirka: Ma nemam bre čoveče, ajde sklanjaj se. Praviš gužvu tu vidi koliki je red!

Ja: Ne sklanjam se dok ne dobijem svoj kusur.

Kasirka: Ama čoveče

Vec deset godina srpska politicka elita  prosto bombarduje svoje gradjane o  evropskim integracijama, evropskim principima I slicnim imenicama ispred kojih se stavljaju pridjevi evropski, ili ,doduse manje, evroatlantski. Danas vise nema relevantne politicke stranke  ciji glasnogovornici ne pricaju  o tim famoznim evropskim  standardima. Neki bi rekli, kao recimo professor Ognjen Pribičević da je demokratija postala "the only game in town". Medjutim Ono sto je najgore I ustvari porazavajuce cini se da na srpskoj politickoj pozornici isto tako ne postoji relevantna

A ми без мог Лазе, па ја не живим, ја животарим и постала сам с опроштењем права плачипичка, на жалост. Деца су добро и добра су, а ја прежалит не могу, да ми је да га вратим како знам и умем, ћао друже, поздрав. 19.новембар 2010.

 Ljiljo moja, samo

Živimo u svetu u kome se kreacija i pristup informacijama drastično menja zbog raznovrsnog tehnološkog napretka čiji smo savremenici. Generacija koja je porasla uz internet ceni konsumaciju informacija, distribuciju i kreaciju istih na način koji je u direktnoj suprotnosti sa tradicionalnim visoko obrazovnim gledanjem na proces učenja. Po velikim univerzitetskim bibliotekama se sve više ide prema tome da se štampana izdanja

Evaluirali smo sami sebe i došli do zaključka da smo blizu propasti, da nam studentarija udara packe i kaže ne valjate, niste dovoljno angažovani da nas usrećite u vreme Web 2.0, ne date da se naš glas čuje onoliko koliko bi mi hteli. Kažu pa šta ako imate RSS feeds, šta ako imate blog, instant messaging, podcast, wikis i sve te druge drangulije koje spadaju u Web 2.0 kad ih ne koristite maksimalno? Jbt nedelju dana se čudimo kako smo to propali i zašto su toliko nezadovoljni naši korisnici. Ko sumanuti gledamo radno vreme profesora/bibiotekara kad ko treba da dežura

Gost autor: drug.clan

Najpre da se zahvalim njanji na samoinicijativnoj ponudi da bude domacin ovom tekstu.

Nemam puno vremena pa ne bih da ponavljam osnovne podatke koji se mogu naci na svim vestima a i koristicu delove koji sam vec objavio na blogu. Informacije koje imam nisu najnovije i najbolje jer ne radim u medijima pa ako neko ima nesto neka objavi.

Stanje posle zemljotresa je uzasno i svakim trenutkom jasnije da je mnogo gore nego sto se ocekivalo. U dvomilionskom Port Princu vise ne postoji cela zgrada. Mrtvih ima jako jako mnogo i za

 5 minuta vremena i odgovor na jedno pitanje.

Kakav dan!

      Dobih poziv da odem na pres konferenciju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije pod nazivom "Inkluzija - eksperiment ili strategija ".Kad krenuše, na početku, sa pričom o mokrim čvorovima i fiskulturnim salama (priča koju valjda i vrapci znaju), pokajah se, ali kad dođe red na gospođu defektološkinju, shvatih da je ipak vredelo. Svašta nešto saznah od nje, a kad još pročitah pres materijal koji smo dobili, oči mi se otvoriše. Čuh konačno i ko je taj krivac što se uvodi tamo neka konkluzija*, pardon inkluzija ( *reče čovek koji radi u prosveti). Nećete verovati, ali evo  šta reče juče defektološkinja i ne trepnu. Za sve je ustvari kriv "tamo neki štreber koji je imao prosek deset nula nula, pa nije mogao da uđe u nastavu jer ne može to da radi. Ostaće on na fakultetu, pa će da smisli neki projekat koji će da donese pare". Nisam vernik, ali umalo ne počeh da se krstim i levom i desnom.

Jasno je da nam nedostajete. 

A mi vama? 

Mi koji smo otišli.  Jes´ malo bezobrazno i nasrtljivo pitanje, ali ipak me interesuje šta mislite: da li nedostajemo Srbiji? 

Letos, dok sam sabirala impresije po domovini, uleteše mi u audiosferu rečenice tipa:

«Eto, nije ni višu školu mogao da završi, a sad je direktor osnovne škole»,

«Samo

Od Titovog doba nije završen nijedan put, termo ili hidorecentrala u Srbiji.

Pravilo postavljanja partijskih kadrova u javnim preduzećima dovelo je Srbiju do ruba propasti.  

Srbija

     Jupi! Bila sam na Sajmu knjiga!

     Sad se vi pitate šta je tu čudno što je jedna bibliotekarka bila na Sajmu knjiga. E, pa u mom slučaju moraju da se poklope različiti kosmički uslovi da ostvarim svoje zakonsko pravo na šetnju medju knjigama koje nikad neću kupiti:)

     Već sam kod Bilje kukumavčila kako me maloletni sin bojkotuje već dve godine za redom i uporno se razboljeva baš na sajam. Dakle, sledi odlazak na bolovanje i četiri dana nespavanja, vadjenja slina, kuvanja pilećih supica i čajeva, odlaska u bolnicu u sred noći

Na put ka "moru" smo krenuli kasno popodne. Zadimljenu beogradsku policijsku stanicu u kojoj se čekalo na pasoš, zamenila je zaptivena Lada Niva, teško natovarena speleološkom i kamperskom opremom, gomilom hrane i četiri vesela pećinara. Zbijeni na samo 3 sedišta, za narednih desetak dana smo prevalili skoro 1500 kilometara, od kojih otprilike trećinu po retko posećivanom kamenjaru u zaledju Bokokotorskog zaliva, izmedu Grahova i Risna, tražeći jame i pećine.