Kakav dan!
Dobih poziv da odem na pres konferenciju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije pod nazivom "Inkluzija - eksperiment ili strategija ".Kad krenuše, na početku, sa pričom o mokrim čvorovima i fiskulturnim salama (priča koju valjda i vrapci znaju), pokajah se, ali kad dođe red na gospođu defektološkinju, shvatih da je ipak vredelo. Svašta nešto saznah od nje, a kad još pročitah pres materijal koji smo dobili, oči mi se otvoriše. Čuh konačno i ko je taj krivac što se uvodi tamo neka konkluzija*, pardon inkluzija ( *reče čovek koji radi u prosveti). Nećete verovati, ali evo šta reče juče defektološkinja i ne trepnu. Za sve je ustvari kriv "tamo neki štreber koji je imao prosek deset nula nula, pa nije mogao da uđe u nastavu jer ne može to da radi. Ostaće on na fakultetu, pa će da smisli neki projekat koji će da donese pare". Nisam vernik, ali umalo ne počeh da se krstim i levom i desnom.
Ali nije to sve . Ukaza mi na to da, osim što treba da završim defektolški fakultet, da bih umela da živim sa svojim detetom (seminari se ništa ne računaju, nauka je to!), pod hitno moram i na pravo ili da potražim nekog pravnika da me posavetuje šta je najbolje za moje dete jer "veliki broj roditelja dece sa posebnim potrebama potiče iz socijalno depriviranih sredina, niskog je obrazovanja, a često se radi i o familijarnoj problematici, pa su to roditelji sa ozbiljnim emocijalnim, socijalnim i intelektualnim problemima koji zahtevaju pomoć, podršku, edukaciju i koordinatora-savetnika koji će im pomoći u donošenju ispravne odluke u vezi školovanja deteta". ( Za ovo im ne gine tužba više udruženja.)
Takođe shvatih da nisam u toku ni sa rečnikom jer čuh da se pominje neko "inkludirao dete" i da jedno ADHD dete (ADHD mu je ime?) koje treba obuzdati ( ?! ) vredi za desetoro normalne dece (ovo koje ima ADHD je valjda nenormalno! ).
Definitivno ja imam neke čudne izvore informacija jer one koje dolaze do mene izgleda ne stigoše i do gospode iz Unije. Ja već godinama slušam o inkluziji i o tome šta minstarsvo radi i planira tek da uradi po tom pitanju, ali oni rekoše da se inkluzija uvodi neplanski i stihijski, na mala vrata. Do mene nekako dođe i "Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju" i "Vodič za unapređivanje inkluzivne obrazovne prakse", izdat 2007, ali oni nisu ni čuli da to postoji. Svašta nešto saznah o IOP-u (indivudualnom obrazovnom planu), a oni ni ko će ga raditi, ni kako će to izgledati, već samo da će prosvetni radnici snositi odgovornost, "a time ujedno biti i žrtve". Izgleda da smo i različita istraživanja čitali jer ljudi iz Unije kažu da je ovo stav skoro svih prosvetnih radnika, a može se reći i roditelja(?!), da inkluzija bar za sada nije dobro rešenje, samo ne htedoše nikako reći na osnovu kog i kada sprovedenog istraživanja/ankete dođoše do takvog zaključka.
Najviše me dirnuše svojom pažnjom za nadarenu decu. Kad pročitah da će se "uvođenejem inkluzije u naše škole smanjiti kvaliet obrazovanja dece bez ometenosti, pri čemu posebno mislimo na nadarenu decu", setih se koliko su do sada uradili i kako su podržavali te nadarene. Ali mora da je to sve maslo onog štrebera sa prosekom 10,00 jer mu ne treba konkurencija na fakultetu i u pisanju projekata.
Ne želim da umanjim stvarne probleme prosvetnih radnika i njihove opravdane zahteve za promenama, ali pitanje inkluzije nije političko pitanje i stvar potkusurivanja zaposlenih u školama i Ministarstva prosvete, već suštinsko pitanje za moje dete i svu ostalu decu.
Današnjoj konferenciji su prisustvovali i ljudi koji su učestvovali u izradi novog Zakona i kako je o svemu ovome bilo reči na blogu poslednjih dana, evo izjave Ministarstva povodom ove konferencije.
Поводом одржане конференције за медије коју је организовала Унија синдиката просветних радника Србије под називом “Инклузија-експеримент или стратегија”, Министарство просвете даје следеће саопштење:
Септембра 2009. године донет је Закон о основама система образовања и васпитања у којем су јасно назначени општи исходи и стандарди васпитања и образовања, као и принципи обезбеђивања квалитетног образовања за сву децу, уважавајући њихове образовне потребе. Ово законско решење обезбеђује могућност образовања у редовном школском систему или у специјалној школи у зависности од процене потреба и мишљења интерресорне комисије које формирају општине.
Законске одредбе се ослањају на Конвенцију о правима детета Уједињених нација, Конвенцију о правима особа са инвалидитетом Уједињених нација, ратификоване јула 2009, на Правце развоја образовања деце са сметњама и тешкоћама у развоју коју је израдио Завод за унапређивање образовања и васпитања 2006, на Национални извештај „Инклузивно образовње - пут будућности“ за УНЕСКО 2008, Акциони план за образовање Рома у оквиру Декаде интеграције Рома 2005-2015, на искуства пројекта Савеза учитеља Србије и партнерских организација „Инклузивно образовање -од праксе ка политици 2005-2009“ и низа других пројеката.
Министарство просвете у циљу подршке школама у имплементацији законских одредница које се тичу образовања деце из осетљивих група, предузело је следеће активности:
- У сарадњи са 9 партнерских образовних установа (основне и средње школе), у току школске 2009/2010. године развијан је функционални модел инклузивног образовања.
- Реализовано је преко 220 обука на тему “Инклузивно образовање и индивидуални образовни план” коју је прошло по пет представника свих основних школа у Србији, укључујући и школе за образовање деце са сметњама у развоју, као и представници средњих школа (укупно 7500 просветних радника).
- Изабране су установе за програм „Тестирање инклузивног програма у 25 партнерских установа у Србији“ којим ће се разрадити пакет обука за развој капацитета за инклузивно образовање.
- У сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, изабрано је 20 школа за образовање ученика са сметњама у развоју за програм "Подизање капацитета школа за образовање ученика са сметњама у развоју у Републици Србији".
- Објављен је и позив за подношење пријава основних школа и гимназија за укључивање у програм "Оснаживање школа за инклузивно образовање“ у који ће бити укључено преко 300 школа. Конкурс је отворен за све основне школе и гимназије у Србији.
- Припремљени су важни правилници за примену одредница из Закона о основама система образовања и васпитања, посебно за образовање деце из осетљивих група, као што су Правилник о процени потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету/ученику и Правилник о ближим условима за доношење индивидуално образовног плана.
- У изради је Правилник о оцењивању и Правилник о препознавању облика дискриминације у образовању.
- Именован је Координациони тим за инклузивно образовање Министарства просвете, Имплементациони тим који чине координатори за инклузивно образовање из свих школских управа, као и мрежа подршке за инклузивно образовање на нивоу школских управа. Информација о мрежи подршке ће бити објављена на сајту Министарства и достављена свакој школи.
Министарство просвете ће наставити са активностима оснаживања и пружања подршке школама у примени и развоју инклузивног образовања.