U jesen 1970. Natanijel upisuje kontrabas na Džulijardu, pod mentorstvom H. Menša, bivšeg člana njujorške filharmonije i jednog od najistaknutijih američkih kontrabasista. Ambiciozan i prepun energije, Natanijel je vrlo brzo postao i deo velikog koncertnog orkestra škole. U početku je, dakle, ova pripovest obična bajka - profesori imaju samo reči hvale, inteligentan, talentovan, vredan, uvek raspoložen i besprekorno

Boža je bio težak čovek u svakom pogledu. Krupan, širokih ramena i još širih bokova, kratkog vrata na kojem je ukočeno, malo unazad zabačeno stajala četvrsta glava i jakih šaka kojima je lupao po stolu kad ga ponese diskusija, izazivao je neprijatnost kod većine kolega. Posebno kod koleginica i posebno kad bi nešto žučno objašnjavao, jer mu je glas postajao prodoran i sasvim nalik urliku ranjene zveri od koje se treba što pre skloniti. Ooooo, daleko od toga da je Boža ikad nekog fizički napao, čak se zgražavao nad svakim oblikom nasilja, ali taj glas... Prosto je izazivao

          Mala Mama:

                Srbija je sjajna zemlja. Ima divne pravilnike.
                U okviru svih postojećih zakona.

“Oni žive“ (They Live) je crnohumorna SF satira o vanzemaljcima koji nesmetano žive među nama zahvaljujući mašini kojom su nas sve hipnotisali, i na taj način utiču na naše odluke,  umrtvljuju naša čula i kontrolišu  naše živote.  Film je baziran na konceptu da je svet koji nas okružuje samo prividna iluzija za zavaravanje ljudi iza koje se nalazi malo mračnija stvarnost.

Scenario i režiju za ovaj film (nastao 1988.) potpisuje Džon Karpenter (John Carpenter).

Hteo bih sa vama da podelim jedan odlomak iz knjige "Što treba da se zna", Stjepana Roce iz 1936. godine.

Jesu li Hrvati u ovoj državi zapostavljeni?

Govori se: „Hrvati su zapostavljani u ovoj državi.“ I neupućeni, usled nesavesne i razorne agitacije, uvereni su, da je hrvatski deo našega naroda iskorišćen, iscrpljen i da su se sve nepravde survale na njegova leđa.

Polazeći sa takvog pogrešnog stanovišta, stvorilo se raspoloženje o neučestvovanju u zajedničkom radu, o apstinenciji, a što je najgore, o neprijateljskom stavu prema zajedničkoj državi.

Na današnji dan se navršava tačno godinu dana od kako smo uspešno izveli akciju 1000 ždralova. Želim da vas podsetim na entuzijazam i snagu akcije koju smo kao građani sproveli u delo u najkraćem mogućem roku. Možda je vreme da opet svoju pozitivnu energiju usmerimo ka nekome. Ako imate predlog, ovo je blog gde ga možete iskazati. Moja je ideja da pokušamo da napravimo akciju koja bi skrenula pažnju na ljude koji se permanentno sklanjaju od očiju javnosti, a koji su prisutni svuda i na svakom mestu. Reč je o veteranima ratova koje Srbija "nije" vodila. Možda bismo barem na jedan dan mogli da usmerimo pažnju na ove naše sugrađane, ovog puta bez politike i bez rezerve. Onako kako smo pokazali da umemo.

Dugi niz godina, film u Srbiji traga za svojim identitetom. Što zbog minimalnog novca u filmu, što zbog nesnalaženja u tim novonastalim uslovima, što zbog okruženja dovoljno nadrealnog, a u isto vreme filmski neopisivog, što zbog nakaradnosti estetike koja preovladava, što zbog povlašćenosti nekih autora, što... I tako bih mogao do sutra.

Ovaj blog sadrži isključivo lične pivarske opservacije autora i ni na koji način ne odražava stav ili ukus Ambasade. Piva koja se pominju u ovom blogu sadrže pravi ječam i hmelj... i trenutno se ne mogu naći u beogradskim kafićima/kafanama, pivnicama i samoposlugama.

Teško je biti pivopija u Srbiji. Iako čak 4% državnog budžeta potiče od akciza i poreza plaćenih na pivo, izbor (?) se svodi na nekoliko varijanti fabričkog lagera (ako želite da saznate više o različitim tipovima piva - preporučujem ovaj tekst), koje se zakićene različitim šarenim etiketama i glamuroznim reklamama, pune i prodaju čak i u plastičnoj dvolitarskoj ambalaži. Pojave se poneki egzotični izuzeci od ovog pravila, ali nikako ne uspeju da se održe na tržištu. Otkud takva situacija u državi koja ima gotovo 300 godina moderne pivarske istorije i koja na trećoj najvrednijoj novčanici nacionalne valute prikazuje jednu od ikona lokalnog pivarstva?

"Smisao je za mene besmislen" - Zdislaw Bekskinski

Ova fantstičnost iz naslova je ciljano dvosmislena, i oba ta smisla itekako imaju ... smisla.
Prvi, jer se Daniel Dociu bavi fantastičnim slikarstvom .... megaepskim, hipernabudženim SF-om.
Drugi, jer su njegovi radovi fantastično mnogodooobri .

Swan Ship 

Ova BoM tema stvarno zeznuta stvar za "riješiti", sem ako ne nađeš odgovarajući ključ (kriterijum) po kojem ćeš složiti kompilaciju. Pa čak i tad nije baš najednostavnije.
Ja sam, na primjer, već složio 3 liste, upravo mjenjajući sam ključ . Ali koji ključ izabrati da bi se odlučilo između te tri? Pa nema druge sem eci-peci-pec razbrajanja :)

Možda u nekim budujuŠČim vremenima objavim i te ostale listinge, ali sad sam se odlučio za ovaj fundamentalistički pristup. A kud' ćete fundamentalnije od Bubnja i Basa.

Life of Genuine Crossover

Legenda kaže da je sve počelo 1986. na  neobaveznom džem sešnu, u klubu De Vrije Vloer u Utrecht-u. Namjera poveće skupine muzičara, koja se tom prilikom okupila, bila je da sviraju neku moderniju verziju kalipso muzike obogaćenu rok i džez elementima.

Kad se džemovanje završilo na okupi se i dalje zadržala jedna uža ekipa, povezana hemijom koja je te noći među njima stvorena i idejama koje su se tek dale naslutiti.

 gost autor:  anfieldroad

 Nije lagan zivot napolju. Narocito ako vas tamo posalju nezeljene okolnosti i ako cela stvar nije bas ono sto ste zamisljali od svog zivota.

Mjenjamo muzički kurs za 540 stepeni i vozimo pravo u ralje estradne ale ...na sopstvenu odgovornost :)

Nemojte da vas početak zavarava, Pošto nisam u stanju da napravim autentični folk zvuk,  krenuo sam sa nekom neutralnom klupskom svirkom, al kad Bezumna Kuma (moj alijas i dobar drugar) preuzme mikrofon stvari će doći na mjesto...svoje ili tuđe - stvar izbora.

jeste, opet kosovo,

ustvari, ne kosovo nego jedna emisija s kosova, nije prvi put da pričam o njoj.

svi razgovori koje je do sada vodio ničić sa svojim gostima moogli bi da se opišu kao zanimljivi (u zavisnosti od teme i kako kome) ali ovaj koji ću sada pustiti spada u (mogli bi da razumeju oni upuićeniji u prilike na kosovu) domen naučne fantastike. 

sagovornik - milan ivanović poznat je po mnogo čemu na kosovu, nije sve loše, ima on i dobrih strana - ne viče kad govori i usopeo je da zajebe i vučića u sedativnoj intonaciji dok odgovara na pitanja - a

Tu sve piše,  polazak pred zoru - čekam da dođu po mene i da odjašemo tamo gde je Bog rekao "nemam braćo nerava za vas, nos'te se u tri lepe" . Sumnjivo sam mnogo stvari spakovala, gledam dva ogromna kofera i brinem. Gledam torbu pored dva ogromna kofera i još više brinem. Laptop i podrazumevajuće sitnice - ko selidba bogte. A nije. 

 Da se ne lažemo znala sam ja da će doći i taj dan, a neće biti parada i neće me radovati prolećni Beograd nego ovo: