Odred Urbanog Plesa

Life of Genuine Crossover

Legenda kaže da je sve počelo 1986. na  neobaveznom džem sešnu, u klubu De Vrije Vloer u Utrecht-u. Namjera poveće skupine muzičara, koja se tom prilikom okupila, bila je da sviraju neku moderniju verziju kalipso muzike obogaćenu rok i džez elementima.

Kad se džemovanje završilo na okupi se i dalje zadržala jedna uža ekipa, povezana hemijom koja je te noći među njima stvorena i idejama koje su se tek dale naslutiti.

 U to vrijeme, nekako je bilo za očekivati da će, u vazduhu predosjećan, naredni alhemijski pomak u alternativnoj muzici,  stići sa američke scene, koja je upravo u 80-tim doživljavala svoje zlatno doba. Kad sam prvi put čuo Urban Dance Squad bio sam ubjeđen da dolaze iz LA-a ili nekog manjeg mjesta sa zapadne obale. Već par godina unazad tamo se ''kuvao''  jedan novi zvuk. Fishbone i RHCP davali su svoj kreativni doprinos  fuziji, uslovno rečeno, crne i bijele muzike, uglavnom roka i fanka.

Međutim dvije glavne andergraund scene tog vremena, (alternativni) rok i hip-hop, su i dalje stajale zasebno, ne mješajući se,  svaka na svojoj strani planete Muzike.

Prvi pokušaj njihovog spajanja zbio se sa Aerosmit & RUN DMC  reuradkom pjesme Rock This Way, što nije bilo ništa drugo do kačenje klipova kukuruza o stablo nara ... sendvič od šunke i džema. Ok, ima i ko to voli ...

Rep i rok (uz još gomilu stilskih dodataka) su po prvi put zazvučali kao organska cijelina kroz muziku Urban Dance Squad-a. Svi sastojci te krosoverovane audio čorbe, pripadali su američkoj muzičkoj tradiciji. Međutim sam recept  stigao je iz Holandije.

Njega će u nadolazećim godinama, naročito u prvoj polovini 90-tih, uspješno primjenjivati  čitava plejada bendova – Rage Against The Machine, Senser, Orange 9 mm, H – Blockx, Body Count, Dog Eat Dog ...

 Reklo bi se da je UDS  konkretan dokaz kreativne superiornosti multikulturne sredine kakva je Holandija. Ne samo da su članovi benda bili  različitog (izmiksovanog) rasno-nacionalnog sastava, već su im i muzička interesovanja bila posve različita. Tu prvu originalnu postavu, koja se sem izmjena za dj pultom, zadržala do kraja, činili su:

Patrick "Rudeboy" Tilon –   punokrvni hip-hop MC, strip crtač i pobornik zdravog života.

Tres Manos (René van Barneveld),  gitara – okorjeli roker, koji je ostalim članovima, na samom okupljanju benda, saopštio  - šta god reper da repuje ja ću da prašim r'n'r.

Sil (Silvano Matadin),  bas - fanker u duši i tijelu.

Magic Stick (Michel Schoots), bubanj – prije UDS motao se po nekoliko holandskih alternativnih bendova, uključujući i experimental wave band De Div.

DJ DNA (Arjen de Vreede) semplovi, dj-ing – bio je zadužen za dodatno uvrtanje i filovanje zvuka.

  Prvi album UDS-a Mental Floss For The Globe izlazi 1989. godine.

O kakvom  briljantnom prvjencu se radilo govori i podatak da su se na video spotu za prvi singl Fast Lane pojavili Flea (RHCP), Henri Rolins (jbt, on je stvarno neizbježan), Ice T, Chuck D,  Majk Mjur (Suicidal Tendencies) ... Ne samo da su UDS uspjeli da pronađu pravu formulu za ultimativni r'n'r-hip hop krosover, oni su usput ponudili publikumu i gomilu sitnih, ali krajnje efektnih  fora. Inteligentni sklopovi malih fraza umjesto bjesomučnog  isviravanja, neočekivani prelazi, arabeskno ispletena zvučna pozadina, sve je to kod njih zvučalo oslobađajuće osvježavajuće. Bila je to muzika uz koju si mogao istovremeno  i da đuskaš i da headbenguješ. Moderna u najboljem (klasičnom) smislu te riječi.

Imalo je tu svega - estetike grafita i pop arta, upečatljivih a kratkih gitarskih solaža, suve rokačine, skrečovanja & mešovanja,  visokoslengiranih tekstova, dobrog humora, iznenađujućih melodijskih upliva,  soula i bluza ... pravih hitova ali i distorzirane buke autentičnog indie benda.

UDS je jasno poručivao - Ovo nije šala!

Ako je prvi album bio ČUDO, onda je  Life n Perspective of Genuine Crossover, iz '91, bio briljantan odgovor na, za mlade bendove, tako često problematičan test, zvani - drugi album. On donosi dalji pomak u uonebičavanju UDS zvuka. Produkcija je bila toliko progresivna i ''zakuvana'' da izdavačke kuće nisu bile na čisto šta da rade s tim materijalom.

Al' je zato  čiča Chuck D, legendarni vođa još legendarnijih Public Enemy-ja, odmah  prepoznao suvi  kvalitet i ponudio se da bude izdavač za američko tržište. I dalje se radilo o, u suštini, istom receptu samo je bend autorski sazrio, skroz se oslobodivši u igranju sa zvučnim perlicama.

 U međuvremenu rep-rok krosover postaje standarni dio alternativne gitarske scene. No i pored svih počasti i slave koje su od strane kritike dobili za svoj  pionirski rad, UDS ostaju bez kajmaka kojeg su pokupili RATM. Moguće (a možda i ne) da ih je to isprovociralo da svoj treći album Persona Non Grata (1994.) učine znatno težim, pojednostavljenijim, sa dosta distorziranih gitara i bez semplovanja

Četvrti album, Planet Ultra,  predstavljao je povratak hip-hop zvuku i ranim radovima. Iako sasvim solidan, on nije više imao onu revolucionarnu harizmu prva dva albuma, niti energiju trećeg. U muzičkom svjetu  velikom brzinom su se dešavale nove fantastične stvari, neki novi zvukovi su sad bili aktuelni ... 

Značaj UDS na altenativnoj sceni  počeo je  polako, ali neumitno da opada. I baš negdje u to doba, 1996. urbani su nas  počastili  sa dva neviđena koncerta u SKC-u. Auh, kakav je to svetkovina bila. Sjećam se da sam na (drugi) koncert došao u vijetnamci, a izašao mokrih gaća ;)) Sa tog koncerta  snimljen je njihov jedini živi album - Beograd Live.

UDS izdaju još jedan studijski album Antartica, koji neki smatraju njihovim najboljim izdanjem. Ne znam, čini mi se da su se tu više bavili recikliranjem sopstvenog muzičkog nasleđa i tehničko-produkcijskim perfekcionizmom nego što su stvarali novu dobru muziku.

Bend konačno prestaje sa radom 2000, mada su 2006. objavili The Singles Colection.

Više nikad nisam doživio  takvu muzičku ljubav, a i postao sam pomalo mator za to plesanje kroz grad ... postao sam .. kako da kažem ... rutiniran.