Reče davno jedan čovek ,koga neki zovu otac a neki očuh nacije ,da je Srbija uvek bila pobednik u ratu a gubitnik u miru.To je usađeno u psihologiju i političku psihologiju naroda , čak i do razmera da se isticalo, pa i ističe, kao usud srpski i zavera.To je postala politička krilatica svih “iole nacionalno svesnih elemenata”.Počev od najranije istorije, a posebno od Kosovskog boja sve se tumači kao pobede u ratovima i gubici u mirovima. Mitologizacija ide dalje do toga da Srbi nikada nisu vodili ni jedan nepreavedan rat, pa čak ni oni među bračom ili između oca

Doživotni predsednik SFRJ i doživotni ( ili ne) patrijarh SPC ostavili su/ostaviće naslednicima SFRJ i SPC sa problemima, doduše različitog karaktera, i tu postoji sličnost.

Najveća sličnost između njih dvijice, i tu nema raylike, je u  njihovim “brižnim,potresenim, ožalošćenim i u sve zaklinjućim  naslednicima”koji ih obožavaju i obećavaju da neće skrenuti( sa njihovog puta).

Misterija oko potpisa patrijarha Pavla u mnogome podseća na misterije oko Titovog testamenata.

Iako ideološki pripadaju različitim svetovima, njihove sudbine

Ето постадосмо богатији за још једну поделу Срба.

Државни секретар у истом министарству Оливер Ивановић оцењује да је изласком Срба на локалне изборе значајно пољуљан ауторитет српске владе у покрајини те да ће политика на Косову морати да се мења. „Чињеница да су у две општине у централном делу Косова Срби послушали нечије друге поруке направљена је пукотина између српског народа и власти у Београду, а то значи да ми нисмо за њих довољан ауторитет”,

Министар Богдановић каже да је:

«Наша политика према Косову је толико јасна и ту нема дилеме. Не знам шта бисмо могли да мењамо? Да прекинемо финансирање оних Срба који су изашли на изборе? ”

Ето завршише се и ти нелегални и нелегитимни избори на Косову. Они Срби који нису изашли су означени као прави Срби, а они који су изашли као издајници рода свога и “Тачијеви Срби”.

Све је конфузно, а само једно сигурно- да се не пропусти ни једна прилика да неко

 gost na blogu: Srđan Mandić

nikad nisam koristio pauzu na poslu u onim propisanim terminima; uvek na osećaj i onda kada procenim da mi je potrebna. kako još nisam ovladao magijom da pretvorim ceo svoj život u mentalnu pauzu, taj bife se pokazao prilično i iznenađujuće dovoljnim za prvu pomoć. ima više razloga zašto baš taj bife: najkraći put od sveže skuvane kafe do mene; mali, skučeni i smirujući prostor sa skromnim ugaonim nameštajem i zbijenim kuhinjskim elementima; nema kolega i koleginica, jer gospoda i gospođe bivaju usluženi/e…

Hodao sam uz Mariju već neko vreme ivicom šume. Sumrak je počeo da obuva svoje cipele i da nam prilazi polako. Preko horizonta, dan je zevao i pripremao se na počinak.

Na toj granici, gde se priroda menja, nije bilo tragova ulaska u šumu. Putevi su se izlizali i i tamo gde su nekada staze kročile u šumu i šipražije, sloj snažne, niske trave i šumskog rastinja je nadvladao. Kao da je šuma bila netaknuta.

Iz drveća se nije čula graja ptica. Nije bilo znakova da unutra ima ičega. Sablasna, gotovo mrtva, tišina je ispunjavala prostor granice. Tek ponegde se čulo

We have almost a full year to go before the 2008 elections in the US, but already our potential presidential candidates are in full campaign mode.

I’m not much of a political junky, but this campaign spot, scheduled to hit the Iowan airwaves today, was just too amazing to not pass on.

It comes from oddball Republican Mike Huckabee...

...and it was all made possible by the "prayers and sacrificial givings" of his dedicated supporters (see his official blog).

What's

Kao što različite životne teškoće ostave tragove na ljudskim ― tako i vreme svoje belege ostavlja na licima gradova. Moja unutrašnja stanja i spoljašnja beda ovog otužno zapuštenog grada u potpunom su saglasju. Dok gledam polurazrušene, raskopane ulice, prepune opušaka i mrlja od žvaka koje mesecima niko ne čisti, ne mogu da ne razmišljam o smrti.Svuda naokolo toliko je smeća da čoveka s imalo ukusa ne može da ne bude

Muzej savremene umetnosti organizuje razgovor „Spomenička skulptura u Jugoslaviji i Srbiji: Od Tita do Vorhola“ koji će se održati u Salonu MSUB (Beograd, Pariska 14) u sredu, 18. januara u 18 časova.

U razgovoru učestvuju: dr Mariela Cvetić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Dragan Srdić Srka, vizuelni umetnik.
Razgovor će moderirati dr Zoran Erić, kustos Muzeja

Napustio je svoju porodicu, svoje čitaoce i ovaj svet veliki češki, francuski i evropski pisac. Iza njega su ostala  njegova dela koja će trajati.

Na ovom blogu pre 15 godina vodili smo raspravu o njemu i njegovom delu, a u povodu Izveštaja br. 624.

Ovo sam od moje olujrođene dobila, za Dan žena.

 „Majko, mama, mamice

Slađa si mi od salamice!

Što volim kad se smešiš

Znaj da nikad ne grešiš!

Kada kažem nešto grešno

Tebi je to jako smešno!

Znam da i ti mene voliš,

Čim si htela da me rodiš.

Jao mama, što te volim!

Da me zagrliš ne treba da te molim!"

Navedeni razlozi za secu stoletnih platana na Bulevaru otkrivaju da je stari drvored vec unisten nehatom i nebrigom istih gradskih komunalnih institucija koje treba da budu glavni nosioci rekonstukcije i sadnje novog drvoreda.

Cinjenica da ocigledno ne postoji namera da se gradjanima koji ce direktno biti ugorzeni ovom akcijom da prilika da mogu detaljno videti sta se planira ili na bilo koji nacin uticati na modelovanje sredine u kojoj zive, kao i cinjenica da se stupa u akciju secenja starog drvoreda pre nego sto je novi projekat i zavrsen, nedvosmisleno govori da se nije ozbiljno shvacen znacaj drvoreda ovih razmera, njegova ekoloska i drustveno kulturna i istorijska dimenzija.

Takodje, pitanje je i koliko je ozbiljno shvacena problematika sadnje novog drvoreda u savremenoj urbanoj sredini. Beogradjani koji su se pomirili sa cinjenicom da stari drvored mora da se sece ali se tese da ce njihovi unuci moci ponovo da uzivaju u blagodetima visokih platana na Bulevaru, nazalost se varaju.

Foto: Marija Milin

Sve je spremno.

Sinoć sam još jednom gvirnula.

Zeleno-narandžasta soba. Mesec, na kome se odmarao dečak je šarao po zidovima slike - a jesi vid'la ovo najmanje pilence što kasni?

U ćošku, brižno ušuškan medj dva unutrašnja zida, krevetac i pleteno ćebence. Beba krokodil će dobiti upotrebnu vrednost kad mališa podje u prvi razred, sem ukoliko ne reše da ga koriste kao alternativni vid spavanja.

On pažljivo ispravlja ovčicu - nešto mu se odlepljuje. Smešim se.

Ormar krcat. A u njemu sve malecno. Naslagane čarapice, pa benkice, pa

nemam uvod.
za ovo vam i nije potreban.
tridesetak minuta čiste lepote.
i više od toga.
izvolite:

Foto: Mira Zdjelar

Pre petnaestak godina, jednog bečkog 24. decembra uveče, pitali smo se šta da radimo mi koji smo bez porodica, bez predbožićnih rituala, mi koji nemamo nameru ni sami da jedemo kod kuće, ni da idemo na ponoćnu misu. Bilo nas je troje; ja, jedan moj prijatelj koji je jednog leta osamdesetih došao na mesec dana iz grada Bowling Green u državi Ohio da predaje engleski u Salzburgu na mesec dana, i do dana današnjeg ostao da živi u Austriji, i jedna moja prijateljica rođena gde i ja, a koja sada živi u Americi, koja mi je tada bila u poseti. Otišli smo u kafanu u kojoj sam vrlo često obitavao za vreme svog života u Beču, Adlerhof, u 7. Bezirku (gradskoj opštini), u ulici Burggasse broj 51, čije se ime sa ulice ni ne vidi. Jedino što se vidi jeste fasadna lampa sa reklamom za malo poznato Schnaitl pivo.

Zahvaljujuci S. Mitrovicu, nadoknadila sam propustenu pricu iz New Yorkera koja se sjajno nadovezuje na razmisljanja o konzumerizmu. Uzivajte...

Raj, Bohemian

by Hari Kunzru 

We liked to do things casually. We called at the last minute. We messaged one another from our hand-held devices. Sometimes our names were on exclusive guest lists (though we were poor, we were beautiful, and people liked to have us around), but often we preferred to do something else—attend a friend’s opening, drink in after-hours clubs or the room above a