Knez Mihajlova

Bliže se oni praznici. Poslednjih godina, polako, sve manje radosti nalazim u odbrojavanju unazad. Matorim ili sazrevam? Mnogo mi više znače misli koje me tih dana okupiraju i pažnja koju pokušavam da posvetim ljudima oko sebe. Iznanađenje starog prijatelja kome ne bi palo na pamet da ću mu se javiti (a ni meni da je neki drugi trenutak), donosi mi sve veće zadovoljstvo i radost. Matorim i sazrevam?

Romantično vreme hakera u kome su oni primarno pokazivali svoje veliko znanje da bi se pohvalili pred društvom, komšilukom i devojkama, je izgleda polako iza nas. Nažalost, odavno je značenje termina haker počelo da dobija negativni prizvuk, koji sve više dominira i podrazumeva onoga ko zloupotrebljava svoje znanje da bi, često nezakonitim akcijama, stekao materijalnu korist ili napravio nekom štetu. Danas je na delu čitava hakerska ekonomija, a često su u pitanju i velike sume novca koje obrće. Postoje tvrdnje da se u svetu računarskog kriminala godišnje obrću čak i milijarde dolara.

Naravno, to je teško pouzdano utvrditi i znati. Ima onih koji misle da su u pitanju preterivanja i licitiranja. Kako god, treba biti oprezan i sprovesti mere prevencije i zaštite.

*** EDIT: Na sugestiju iz komentara, zamolio bih sve koji imaju želju i mogućnost, da informaciju o ovoj inicijativi podele na društvenim mrežama i na druge načine. Time ćemo ovim mladim ljudima pomoći u njihovom nastojanju da urede prostor i pomognu mladim preduzetnicima. ***

ili "Saniranje posledica umesto uklanjanja uzroka"

Već godinama unazad mogli smo biti svedoci raznih vrsta napada na male verske zajednice - protestanske provenijencije. Napadi su varirali od verbalnog nasilja pa sve do uništavanja imovine i verskih objekata koji pripadaju ovim verskim zajednicama. Radi podsećanja, navešću samo neke od njih i one koji su novijeg datuma, budući da je lista ovih incidenata veoma dugačka.

Ulazna vrata Adventističke crkve i staklena pregrada između ulaznog hola i crkvene sale provaljena su i razbijena u noći 20. januara 2002. godine. Prvog novembra 2005. nepoznati počinioci razbili su prozore na zgradi Adventističke crkve u Beogradu. U toku 2006. Godine U Kraljevu je bačen Molotovljev koktel na Evangelističku crkvu, kamenovana je zgrada Hrišćanske baptističke crkve u Novom Sadu, a katolička crkva "Svetog duha" u Novom Sadu je opljačkana. Možda jedan od najtežih incidenata se desio početkom 2007. godine kada je grupa nepoznatih počinilaca podmetnula požar u verskom objektu Hrišćanske adventističke crkve u mestu Stupar. Bezbroj puta, ulazna vrata Baptističke crkve u Novom Sadu a u kojoj pored ove verske zajednice bogosluženja vrše još i Evanđeoska ckva i Crkva Hrista Spasistelja i koja se nalazi samo 50 tak metara pore policijske stanice bila su demolirana i uništavana.

Ovaj malen narod, poznat je po mnogo čemu, u istoriji najviše po svojoj žrtvi koju je dao u borbi za slobodu. Međutim, danas je malo ostalo od tog "čojstva i junaštva" o kome nam govore epovi.

Autor: Miroslav Janković

Često se u javnosti, ali i među samim novinarima/kama postavlja pitanje dokle se može ići u kritici političara/ki, a da to ne preraste u nezakonito i izveštavanje koje je protivno pravilima profesije. Ako mene pitate, kao građanina, sa obzirom na to kako političari rade svoj posao granica gotovo i da nema. Kao pravnik, dao bih vam nešto drugačiji odgovor.

Želim da vam kroz slučaj koji je po predstavci za kršenje slobode izražavanja  vođen pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu ukažem na ono što po ovom pitanju

Piše: Nemanja Nenadić

Kao građani imamo pravo da od države očekujemo da stvori uslove u kojima ćemo biti bezbedni i u kojima ćemo moći kao pojedinci i zajednica da napredujemo. Međutim, čak i ako oni koji u ime naroda vode državu nemaju dobru viziju i dobre sposobnosti da ostvare ono što su dobili u zadatak, od njih se očekuje da obezbede minimum. Taj minimum je pravna država, to jest organizacija koja dosledno poštuje pravila koja je sama utvrdila. Naravno i ta pravila moraju naravno biti u skadu sa opštprihvaćenim načelima savremenog sveta.

Nepravna

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam potpisao rešenje kojim se nalaže Kliničkom centru Srbije - Institutu za ginekologiju i akušerstvo iz Beograda, ul. Višegradska 26, da bez odlaganja a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema ovog rešenja, obavesti N.M., da li poseduje tražene informacije u vezi sa novorođenčetom (muško) od majke N.M. i oca N.V., odnosno dokumente iz kojih se može saznati: ime i prezime osobe koja je preuzela telo umrlog novorođenčeta; datum kada je navedena osoba preuzela telo novorođenčeta; datum, mesto i naziv ustanove/ime i prezime osobe kojoj je Institut za ginekologiiju i akušerstvo prosledio telo umrlog novorođenčeta posle izvršene obdukcije, kao i da joj, ukoliko takve dokumente poseduje, kopiju istih dostavi poštom.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan sam napisao post o „nasrtljivom poslovanju" koji je imao je za predmet par odredbi Zakona o zaštiti potrošača. Da podsetim, reč je o odredbama kojima se izričito pobrajaju oblici poslovanja, koji se smatraju "nastrljivim poslovanjem", među kojima su mi zanimljive bile dve - poseta potrošaču u stambenom prostoru bez njegove prethodne saglasnosti odnosno višestruko obraćanje potrošaču protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komuniciranja na daljinu.

Nisam imao nikakve pretenzije da

Autor: Rodoljub Šabić

Podneta je i prva tužba protiv Poverenika za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti. Javno komunalno preduzeće „Parking servis" iz Beograda podnelo je Upravnom sudu tužbu radi poništaja rešenja Poverenika, a uz nju i zahtev da Sud odloži izvršenje rešenja do okončanja spora, jer bi to izvršenje nanelo tužiocu „nenadoknadivu štetu".
Ova tužba zanimljiva je sama po sebi, kao „istorijski" raritet. Ona je u najbukvalnijem smislu prva tužba takve vrste kod nas, uopšte. Međutim, verovatno je zanimljivija iz jednog

Ovih dana Vlada je odlučila da će minimalna zarada u Srbiji biti povećana na 30.022 dinara.

Gotovo istovremeno je najavljeno još jedno povećanje, Predsednik Republike najavio je da će nagrada za osvojenu zlatnu medalju na Olimpijadi biti povećana na 50.000 evra.

Zanimljiv je kontrast dva povećanja.

Prvo povećanje je definitivno, Vlada je, kao nadležna za to, već donela odgovarajuću odluku. Drugo nije, samo je najavljeno i to od nekog ko za to nije nadležan. Ali, znajući predsednikovu faktičku "specifičnu težinu",u okvirima "sistema" (naravno, uz uslov

 Lepo je igrati se demokratije.

Danas se u Smederevu održava referendum oko izgradnje rafinerije sirove nafte. O tome sam već pisao.

Ovo je prvi put u istoriji da gradska vlast u Smederevu pita svoje građane da li žele ili ne izgradnju fabrike od strateškog značaja za grad i državu. Po ovome danas, ali samo danas Smederevo podseća na Švajcarsku.

Iako