Za Ivana sam saznala na vrlo neobičan način. Bila je 2013. i ja sam stigla u Bangkok, gde sam imala ugovoren besplatni smeštaj preko liste Warmshowers. Ugostila me je vlasnica privatne škole koja uopšte nije biciklistkinja, mada je posle našeg druženja kupila bicikl i u svojoj šezdeset i nekoj počela da vozi. Već prilikom susreta, rekla mi je da sam je zbunila, pošto je mislila da je reč o muškarcu koji putuje oko sveta. Na Warmshowers nije ni gledala moje fotke, a pošto joj samo moje ime ne znači ništa da bi znala o kom rodu je reč, to je zaključila da samo mušarac može pedalati okolo sam. Grohotom se smejala kad je otkrila svoju zabunu. I tada mi je rekla kako smo mi svi iz Srbije neobični.

"Koji mi? Poznajete još nekog iz Srbije?"

"Ima jedan vaš, isto biciklista, pitao me je za smeštaj. Njega sam odbila jer sam već imala goste. A i pola ga nisam razumela, govori engleski mnogo brzo."

Sad je na mene bio red da se začudim. U tada malom i manje-više poznatom svetu srpskih cikloputnika, znalo se ko je gde putovao na dalje destinacije. Ni meni ni rijateljima koji su pravili duge ture, a koje sam odmah pitala, nije bilo poznato da je neko vozio čak u Tajlandu.

Protekle nedelje igrala se utakmica između vlasti i opozicije, ona tradicionalna koja se u demokratskim zemljama igra neprestano, i još se uvek prebrojavaju mnogobrojni pogoci u obe mreže. Zna se samo jedno - svaki od pogodaka bio je čist autogol.

Autogolovi DS-a bili su efektni. Stranački izbori kad im vreme nije. Demonstracija nedostatka empatije i solidarnosti. Stavljanje parcijalnog interesa iznad opšteg. Đilasov argument da, eto, i Skupština radi, bio je takođe autogol. Jer radi i Pošta, ali Pošta neće sutra ići na izbore. A ni Skupština kao

DANICA MARKOVIĆ

U beogradskom naselju Konjarnik jedna mala ulica nosi njeno ime, ali život ove književnice, iako nesrećan, ne zaslužuje da bude zaboravljen.

Rođena je u Čačku 30. septembra 1879. godine, a Višu žensku školu završila u Beogradu. U svojoj knjizi „Ljubavi srpskih pisaca" Đorđe Popović piše: „Vanredno upisuje filozofiju na Velikoj školi i uporedo započinje učiteljevanje. Službuje u Resniku, selu nadomak Beograda, a nedelje i praznike provodi u prestonici. Ovde piše i prve pesme koje, pod pseudonimom „Zvezdanka", sa zadovoljstvom objavljuje

Osam dana do polaska, a sve već spremno:

Bicikl - 23 kg

Torba sa opremom - 23 kg

Kabinski ruksak - 8 kg

Elektronika i gedžeti - 6 kg

Sveukupno - 60 kg a biće i više kad natrpam hranu i vodu  

 

Jedno od najnepristupačnijih javnih preduzeća, u novinarskom smislu,

Čak Norisa za ministra...Čak, šta više od toga nam treba...

Temeljna rekonstrukcija Vlade mora biti takva, da kad vidimo ko su kandidati za sastav nove Vlade...svi zajedno padnemo na teme, a ne na neke druge organe koje su naši ministri smestili u fotelje pa ne misle da ih pomere...Zato predlažem vladajućoj koaliciji da ozbiljno razmisli da jedno od ministarstava ponudi i Čak Norisu, koji uživa poverenje...kako kod domaće publike...tako i šire medjunarodne zajednice.A da ovaj moj predlog nije bez osnova, izdvajam sledeće podatke iz njegove biografije, koji bi mogli ići u prilog odluci da dobije neko ministarstvo...

Objavljujemo još jednu priču:

1. Moja slika je dobila ram

Glasanje se odvija davanjem preporuka (klikom na oznaku „PREPORUČI" u dnu komentara).
Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici bloga B92.
Rok za glasanje je 72 sata od trenutka postavljanja.

 

Uskoro nova tema za mesec april.

Avion nije bio na nivou koji sam ocekivao, ili su me preko-okeanski letovi iz Azije bas razmazili. Nema ugradjenog monitora na sedistima, hrana nije posebna niti ukusna, stjuardese vise podsecaju na nase iz JATa, ali mi to nije smetalo da uz laganu pricu sa saputnikom uzivam u letu i pogledu kroz prozor, pored kojeg sam (opet moje cuvene slucajnosti) ponovo bio smesten. Ali slucajnosti se desavaju, inace ne bi postojala rec za njih. Veoma dugo posle vecernjeg poletanja smo bili u danu, i taman kada smo uleteli u mrak opet smo brzo izasli iz istog. Na karti putanje leta sam video da avion ide preko severnog dela Rusije, tacnije blizu Severnog Pola, gde su sada cuvene bele noci, pa to onda i nije bilo nelogicno, ali opet je veoma zanimljivo.

Postoji najava da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal moglo da pokrene novu istragu o odgovornima za pogibiju 16 radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju NATO 1999. godine. Nevezano za samu istragu i detalje događaja, želim da kažem i nešto što sve vreme ide paralelno sa slučajem. Naime, znam da mnogi pojedinci na ovaj ili onaj način, uz obavezno žaljenje samih žrtava, zadržavaju stav da je i to stradanje radnika RTS deo jedne ipak velike odbrane zemlje, i nužnost kakva se u ratovima ne može izbeći. Naravno, to nije sasvim nevezano za sam eventualni ponovni proces i istragu, jer, što je više onih koji tako misle, ili u rezervi drže i taj stav, to će teže ići traženje odgovora na pitanje “Zašto” . Stoga, kao mali prilog, ovaj tekst.

Komandant Drugog bataljona Desetog puka, major Dragutin Gavrilović izdao je 8. oktobra 1915. godine zapovest braniocima Beograda: “Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu

Na konfernciji za novinare u Beogradu, ministar Dačić je rekao da je u akciji "Morava", koja je počela jutros u šest časova, učestvovalo oko 2.000 policajaca iz svih delova MUP-a. Naveo je da je pretreseno više od 600 objekata i da se pretresi i dalje nastavljaju. Za oko 100 privedeih određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati. Akcija je izvedena u svim većim gradovima u Srbiji,Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu,Novom Pazaru, Vranju, Valjevu, Osečini, Ljigu i Mionici, a najviše uhapšenih je iz Beograda. MUP je saopštio da je prilikom pretresanja na oko 600 lokacija pronađeno ukupno:više kilograma različitih vrsta droge- kokaina, heroina,marihuane; 57 komada raznih vrsta oružja bez dozvole;velika količina municije;1.052.000 falsifikovanih američkih dolara; 120.000 eura; oko 200.000 dinara; četiri ukradena automobila; 20 automobila visoke klase, vlasništvo dilera droge; a navedeno je da je šest lica pronađeno po centralnim poternicama.

Osetljiv na nepravdu i laž, volim da vidim kada se računi svedu, tj. kada, kako naš narod kaže, svako požanje što je posejao. Mesecima sam bio prinuđen da slušam iste one budalaštine koje su me i devedesetih naterale da okrenem život za 180 stepeni i aktivno dam svoj skroman doprinos u odbrani zdrave logike, tj. skidanja Slobinog režima s vlasti. Iako izgleda kao da još nije vreme žetve, mislim da je ona mnogo bliže nego što neki misle.

Počeo sam da sumnjam da će pregovori o Vladi da probiju termin, pa sam hteo da pišem ovaj tekst. No, Vidovdan je načinio prvi korak - videsmo novog mandatara za sastav Vlade. Uskoro ćemo i Vladu, nadam se. Ovaj tekst je zbog toga naizgled ostao uskraćen za povod, ali u Srbiji makar kad se o izborju i postizborju radi, nema tako lošeg scenarija koji ne može da se obistini,. A zbog toga uvek ima razloga za beg bilo koje vrste. Pa zato:

Od svih poslastica, najviše volim beg. Bilo je dovoljno samo jednom da ga iskusim, i da mi se zauvek dopadne (mislim - još uvek).

Evo josh jedna studija koja je objavljena u petak 5-og decembra u BMJ (Engleski jurnal), a pisala o tome Pam Belluck u New York Times-u. Dr. Nicholas A. Christakis, sa Harvard Medical School i James H. Fowler profesor na departmentu politichkih nauka sa Universita u Californiji - San Diego, doshli su do zakljuchka da je sreca zarazna i da je ljudima drago kad komshija kupi novu kravu (da se tako izrazim).