Prevedeno na crnogorski. Nijesam moga' odoljeti 

U Srbiji je počela izborna tišina tako da mogu potpuno da se posvetim izborima u Americi. Malo pre me je jedna drugarica zvala da im pomognem za vikend u Njujorku da agituju za Baraka Obamu. Ja mu dođem neki operativac-ekspert i taj me je poziv vrlo polaskao. Rekoh joj da ću videti, moram u subotu da glasam, pa možda sednem na bus (Kinezi voze do Njujorka za 20 dolara) i stignem u subotu uveče.

Ja naravno nisam američki državljanin i nemam pravo glasa ovde. S druge strane, osećam izvesnu nelagodnost da se mešam u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje, ali nekako mi se čini da će ovi izbori da budu vrlo zanimljivi. Može da se desi da sledeći predsednik bude prvi crnac, prva žena ili prvi mormon, ili da se u Belu kuću useli prva sajlonka (Mekejnova žena). Atmosfera je potpuno drugačija nego na izborima pre četiri godine. Vrlo interesantno. Ne mogu samo da posmatram iz daljine.

...

Sreda, 10.00h - 11.00h   radio b92.

priče o urbanim legendama.

uživajte.

Dakle, putem sledećeg sms video zapisa i zvučnog pisma preko žice, (a iz okoline Starog Merkatora), obraćam se svekolikoj javnosti u ličnoj želji da joj predočim sve svoje brojne doktorate!

Aleksandar Bekan Todorović

Svi se nesto u ovoj drzavi neceg plase, svako ima nesto svoje ali eto, svi su uplaseni od neceg, neki bi se pre sakrili sa misevima u rupu nego da se okrenu da vide sta je ta senka iza njih, a senke ko senke, jake i strasne, cim ih pogledate one nestanu.

Jel' su vama pricali price kad ste bili mali, meni do imbecilnosti, posto su moji roditelji sluzili narodu i dizali jogurt revoluciju a ja bio non stop bolestan kad sam bio mali, dede i babe su bili glavni izvor zabave, a kao i svaciji baba i deda oni su bili puni prica i bajki.

Dosta toga sam zaboravio, ali ima jedna kojom sam sad vise odusevljen nego kad sam bio mali.

A sto, pitate vi, pa odgovor je jednostavan, prica o vampirima u kojoj je sve istinito... manje vise...

Denis Dutton je prilično neobičan autor, filozof, esejista, estetičar, kritičar, polemičar, internet kreativac, profesor (naravno) i rado viđen sagovornik na mestima poput EDGE i TED, "vlasnik" web stranice "Arts&Letters Daily" koju mnogi prilično visoko ocenjuju.

I - naravno autor knjige (i još važnije IDEJE) o novom, izmenjenom pogledu na - lepotu kao takvu, odnosno na razloge zbog kojih ljudi nešto, nekoga, bilošta i bilokoga smatraju lepim, ideje o novom, izmenjenom pogledu na POREKLO svesti, saznanja, osećanja lepote u nama, ljudima, odnosno na sposobnost da nešto (bilo šta) ocenjujemo kao - LEPO.

Ideja koju je 2009. knjigom "The Art Instinct" ponudio unekoliko, naravno, menja uvrežene stavove o tome odakle nam umetnost, odakle nam sve ono što zovemo "različitim kulturama, različitim civilizacijama" koje imaju nekakav svoj izraz u "svojoj, posebnoj" umetnosti, njegove ideja menja i uvreženi stereotip o nekima nama "primitivnim" i/ili nekima nama  "kulturnim" u najširem smislu, menja uvreženi stav o tome da se - lepoti učimo samo u posebnim i pojedinim kulturama i civilizacijama, i nudi jednu sasvim zanimljivu univerzaliju kad je lepota u pitanju.

Povod za ovaj tekst je jedan komentar Vojislava Stojkovića (Jeremije) na mom blogu. Pošto pomenutog Čoveka izuzetno cenim, rešio sam da se malo potrudim oko ovog teksta.

Vojislav se interesovao za Ispovest u Pravoslavnoj crkvi. Ispovest bez pokajanja u Pravoslavlju ne postoji, ona je deo Svete Tajne Pokajanja.

NASTANAK

Sveta tajna Pokajanja vodi poreklo od Isusa Hrista. Hrist je u svojim propovedima govorio: "Pokajte se,

  Prihvatam sve fizičke poslove!

 Sređujem bašte, ašovim, ravnam, kupim lišće, odnosim  baštensko smeće( i obično kućno), kopam kanale i temelje..

.Atila, telefon 060 35......

 Čitam Zilahija Lajoša, znaš ono „Ararat“, „ Samrtno Proleće“, „Kad duša zamire“...bio je neki   čudan čova i naš ovdašnji, ne bi ni pola znali o tom vremenu, lepotama i  strahotama koje u čoveku i danas žive, da nije bilo Lajoša slikara istorije i čoveka. Njega nije potrebno razumeti dovoljno je prebaciti se u ono vreme ili ga dozvati u ovo. Gledam kako danas ljudi, posebno mladi, ne znaju šta će i kuda će, vrzmaju se u krug ne bi li zaradili koji dinar da bi se kasnije u kafićima pred društvom i devojkama  pravili važni, a sutra il’ prekosutra ponovo, ista priča.

Dok budem gledao Nemce u polufinalu ili kako njihov kapiten prima pehar, vraćaće mi se scena koju mi je ispričao moj Bata a koja se odigravala posle utakmice sa gore pomenutima.

Dok je napuštao kafić , gde je gledao utakmicu, pitao je glasno drugare zbog čega se toliko frenetično slavi kad još ništa nije gotovo.Na to se okrenuo neki stariji čovek i uvređeno rekao da se slavi siguran prolaz dalje jer , naravno, pobeđujemo kengure.

Divno je imati prijatelje doktore, urologe, ginekologe, veterinare... naročito u ovo doba kad zdravstveno osiguranje ne može da ima svako, i kada su usluge privatnih lekara preskupe. Osim što su tu da pomognu kad nešto zaboli, zasvrbi, počne da gnoji, odbije da obavlja svoje funkcije kako je propisano, tu su da pričaju zanimljive priče iz doktorske ordinacije. Posebno dobre priče imaju urolozi i ginekolozi. Ljudi im često zavide jer imaju romansiranu predstavu da su oni po ceo dan u bliskom kontaktu sa onim organima, naravno samo sa lepim i trofejnim primercima, ali to je daleko od stvarnosti. Oni su mahom po ceo dan okruženi sparušenim pišama i kokama, kojima je odavno prošao rok upotrebe. Njihove priče su najčešće perverzne i ekstra bizarne. Mene najviše raduju priče o tome šta su moji prijatelji ginekolozi i urolozi (i njihove kolege) izvadili iz nečije „pećine". Čime se sve to ljudi igraju, pa to slučajno sklizne i zaglavi se, pa to stručna lica moraju da „iskopaju"? Skoro mi je drugarica pričala kako je jednoj bakici „iskopala" mandarinu, a jednoj fancy gospođi mobilni telefon (Nokia n95) s dva propuštena poziva. Zatvarači od dezodoransa, flomastera i ostala sitna drangulija je postala svakodnevnica. Drugar urolog najčešće izvlači sijalice od 40W iz zadnjica, i to one neštedljive!!! E pošto Srbi evidentno ne vole da svrate do seksi šopa i kupe ono što im treba, izgleda da ih je sramota, odlučio sam da im pomognem, jer sam ja ipak ekspert kada su u pitanju seks igračke iz kućne radinosti.

Ovo je blog koji sam napisao pre tačno 5 godina, 31. marta 2017. godine, a povodom izbora tog proleća, i sada ga ponavljam. Nisam u njemu ništa menjao, sve je isto kao što smo i mi isti. Možda može da vam bude dosadan, ali možda će neko da nađe nešto zanimljivo.

 Gradić St. Pierre posle erupcije vulkana 1902. godine

Vi stalno pričate o događajima, a ne o onome što se zaista desilo – (TS

Postoji ona poznata pitalica koja je razlika  između diplomate, vojnika i devojke. Dakle, kad diplomata kaže «da» misli «možda», kad kaže «možda» misli «ne», a ako kaže «ne» i nije diplomata. Za vojnika «da» znači da, «ne» znači ne, a ako odgovori  «možda» i nije vojnik. Kad devojka,  kaže «ne» znači «možda» , «možda» znači «da», a ako kaže odmah «da» i nije devojka. Po toj analogiji možemo posmatrati i odnos Srbije prema prema evropskim i evroatlantskim integracijama, s tim da se često ne zna u kojoj je ulozi, diplomate, vojnika ili devojke.

Ako je suditi po medijima,izgleda da se aktuelizuje pitanje našeg odnosa sa i prema NATO-u, a čak se pominje i mogućnost da se ona mudra Deklaracija o vojnoj neutralnosti preispita u Narodnoj skupštini, sa namerom da se ukine.

Šta je sve uticalo na to, da li zahtev DSS da se raspiše referendum,da li neka druga kretanja ili stagnacije, da li razočaranje onih koji su očekivali da će Rusija i SAD obnoviti «hladni rat», a Medvedev i Obama upravo rekli da od toga nema ništa. Time otpada i ona teorija «da ćemo čekati promenu međunarodnih okolnosti i onda povratiti sve što smo izgubili i što su nam oteli, a mi njima nismo uspeli «. Doduše, takvu teoriju su zastupali čelnici SNS dok su mislili radikalno, a ne racionalno.

U međuvremenu smo,zarad unutrašnje-političkih kombinacija i kalkulacija doneli čuvenu i premudru Deklaraciju o vojnoj neutralnosti, tako da naše članstvo u NATO nije uopšte aktuelno jer niti nas ko zove niti bi mi kao hteli. Doduše,

Iz objektivnih razloga, ovih dana sam prinudjena na sajber supstituciju socijalnih interakcija. Vreme provodim na relaciji: skype-blog-email-telefon-televizor. Prednost dajem onim koji su dostupni iz lezeceg polozaja. U tom smislu, televizor mi je sve omiljeniji. Nema veze ni ako zadremam u toku opstenja. Neka visa sila pravi selekciju sta

Kao u akcionom filmu stariji čovek uz škripu kočnica dolazi na parking i otvara vatru. Sredovečna žena, kao akcioni heroj, spremno reaguje, iako ranjena, daje se u beg. Čovek ide za njom pucajući, a kad mu ponestane municije, udara je pesnicama i davi. Ona poslednjim atomima snage s poda uzima komad polomljenog escajga i zariva ga u lice i privremeno se spasava iz ruku ubice.

Ispostavilo se da je naoružani čovek svekar, a ranjena žena žrtva koja sa svoje troje dece dve decenije trpi najgore moguće fizičko i psihičko zlostavljanje od muža i svekra koje je samo kulminiralo javnim pokušajem ubistva. Iako je više puta tražila pomoć policije i socijalne službe, nesrećna žena ne samo da je osvanula kao udarna vest crnih hronika nego i dalje, u bolnici, strepi za svoj život. Svekar jeste uhapšen, ali je muž nastavio sa vrlo konkretnim pretnjama i žena je u strahu za decu i sebe.