link

(moja nomenklatura reči)

Vadim moj mobilni telefon i pregledavam brojeve tražeći jedan. I opet se dešava. Ime jednog mog prijatelja koji je umro projuri na ekranu. Opet se borim sa samim sobom. Racionalno gledajući trebalo bi da izbrišem taj broj jer nema nikakvu funkciju.

Palac se približava dugmetu „C“.

U isto vreme oklevam. Čini mi se da bih tim činom njega učinio još mrtvijim. Mrtav, mrtviji, najmrtviji. Bilo bi to malo drsko jer se ne radi o Jánosu Kovácsu ovde, glavnom junaku u Zilahyjevom poznatom romanu: ime mog umrlog prijatelja je na koricama

Nadgrobni spomenik F. Kafke

„Pisanje je još dublje spavanje od smrti. Kao što niko ne bi vadio leševe iz grobova, ni ja ne mogu biti odvučen od pisaćeg stola noću." FK

to ti je kada izdaš

Zamislite, miris lipe mi ne dolazi više samo u san (mislim na onaj "u snu san", jer sam sve manje siguran da ovo drugo stanje to nije). Dakle, taj čarobni opijat se ponovo uselio u moj život i preti da u njemu, kao i svakog juna, izazove erupcije raznih vrsta i oblika, sa posledicama koje nisam u stanju da predvidim,

23. aprila 2024, u zgradi Tehničkog fakulteta u Beogradu održana je javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu. Akademija Inženjerskih Nauka Srbije (AINS), Akademija Arhitekture Srbije (AAS) i Udruženje Arhitekata Srbije (UAS) su u saradnji sa podkastom Sfera kao medijskom platformom za dijalog o arhitekturi, održali stručnu javnu raspravu o kompleksu Beogradskog Sajma i zgrade Generalštaba.

Đorđe bi sasvim sigurno uzeo učešće u diskusiji, kao jedan od vođa panela, i zbog toga porodica smatra da je potrebno da ova rasprava bude što vidljivija, između ostalog

Nego, znam da nije vreme, sta se sve danas ne resava i sudbinski ne razreshava, no kako nikad nece biti vreme, moram da pitam... Jel zna neko u ovom opsenarijumu magnifikumu od drzave sta je, gde je i kako je danas porodica Shetet?

Srk ...

Srčem ovu kafu i nešto razmišljam... da li i ja da odem na godišnji odmor ili da nastavim sa pisanjem ovih blogova, jer čitam da su poslanici otišli na zasluženi godišnji odmor posle četiri radna dana u ovoj godini ( ja sam tu jači imao sam pet )...a i valjalo bi iskoristiti ovo vreme dok su na odmoru da se i mi pošten svet odmorimo od njih...pa da...

Srk ...

Sad kad sam već počeo da pišem, vidim da sam zakasnio jedan dan i da sam možda sve ovo još juče trebao da uradim( pa da me sreća i bogatstvo

Postoje stvari koje necete naci u r&r literaturi i muzickim casopisima. Cak i na blogu se retko pojavljuju gde i corava koka ubode po neko zrno. Te stvari su proizvod velike ljubavi prema muzici do te mere da se pisu samo za sebe i mali broj odabranih ljudi. Jako su iskrene i dirljive. Nisu proizvod trenutne inspiracije. One su kod autora stalno prisutne. On to nosi u svojoj dusi pa im samo ponekad odskrine vrata i sve pozlati.

Voleo bih da svi oni kojima je Subin i Milanov album Angel's Breath nesto znacio u odredjenom periodu zivota, procitaju jedan ovakav zapis Nebojse Krivokuce

Koliko je 3 posto od, recimo, 100 miliona evra?

Jednostavno: 3 miliona 

Koliko je 3 posto od 240 miliona evra?

Pogađate: 7,2 miliona 

Kakvu ovo primenu ima u praksi naće ćete u blogu arhitekte Branislava Jovina 

Мост преко Аде - јавни или страначки интерес?

        - од присета нема боље превентиве овој сулудој данашњици (негде прочит'о)
људски организам, пише, је изузетно сложен јер наше тело се састоји од чак 30 трилиона ћелија смишљено распоређених у 79 различитих органа. и све то заједно треба контролисаним животом сачувати кроз оно време трајања (нама непознаница) које нам Створитељ додели рођењем.додуше, окончати га самоиницијативно у сваком тренутку можемо, али продужити колико хоћемо (за сад бар) ...неће да ‘оће.

"Ko je malo bolje posmatrao naš poltički život, mogao je bez po muke primetiti da se gotovo nigde u poltičkoj borbi ne unosi tako malo ideja kao kod nas. (..) Mesto iskrene i svesne političke stranke koja pošteno i otvoreno bije boj pod razvijenom zastavom ideja i načela, dolazi gomila koja se valja po prašini otimajući se za mesta i zarade. Dok se u celom svetu

Oblaci su se, nošeni jedva osetnim vetrom, gomilali iznad doline koja je ostajala u senci. Međutim, kada je čovek u sedištu oseća se i najblaži maestral. Drvored pred biciklistom razdvajao je poslednje dve njive na samom početku uspona na brdo. Između dva reda stabala nalazio se asfaltni put. Nekoliko kilometara unazad, na jednoj mrtvoj krivini, odvajao se od glavnog druma, a ovde, pred sam ulazak u šumu, prestajao je i nastavljao se u zemljani. Oštra kamena kosina probijala se iz guste šume listopadnih stabala. Nedostupni vrh te stene štrčao je u visinu, kao kakav đavolji rog, spreman da probode i samo nebo, ako mu se dovoljno približi.

mr. loader: