Dragi blogeri i posetioci,

Nakon nešto više od 10 godina pisanja na B92 Blogu i 111 postova (uključujući ovaj), odlučio sam da odmorim neko vreme od prisustva ovde. Doduše, moji tekstovi su ranije bili češći, a kako je vreme odmicalo, malo su proredili, tako da ovo i nije naglo. Razloga ima više, što lične, što poslovne prirode, ali verovatno većini

Ove nedelje o tzv. "urbanom vokabularu", čiji sadržaj čini da jezik mladih postaje sve veća enigma za ostale, pa čak i za njihove ukućane. Detaljnije: OVDE

Ostale video zapise iz serijala SVETIONIK, pogledajte: OVDE 

 Nedelja i nema ga.

Dorcol, devedesete, kriza, sankcije, kasnije i bombardovaanje. 

Tih devedesetih se pojavio dečko sa ulice, neko ko je povezao umetnost, život i lepotu.

Dorćol neće biti isti, muzika neće biti ista, ništa neće biti isto. 

Eh, te devedesete..... 

Počivaj u miru.

Čast mi je što poznajem četiri dame koje umeju lepo da osmisle zajedničko vreme.

Umeju one i sebe da predstave, i  evo mesta gde to rade , ali je povod za ovaj blog promocija nekoliko novih snimaka.

Baš su bile vredne u ovo ludo vreme.

 Meni prija, nadam se da će i vama.

Почнимо од старијег: Бранило, Јован, Станиша, Репош, Константин... ко фали у овом низу? Фали Ђурађ Кастриоти, познатији као Скендербег, највећи хришћански Албански јунак и борац против Турака, коме су прва двојица деда и отац а последња тројица рођена браћа. Ђурађов отац Јован и брат Репош умрли су у Хиландару, у Арбанашком пиргу

ушушкан у окриљу библиотечке бержере са удобним пантофлама на стопалима, јер малко је зазимило одоле ,ја, скрибоман стрпљивог нерва и отворене лирске емоције оперважених слика у времену и невремену урбаног миљеа пољуљаних нам живота, те изгубљених ослонаца у зазиву суштаства и тајне рекоказа самих , покушавам се ,ево, .......самоспознати.

Ja jako malo znam o Jugoslaviji mimo:

• Ličnog iskustva od 1958. kad sam se rodio, pa do 1986. kad sam otišao u UK, prvo da bazam i po još nekim stranim srpskim teritorijama osim jednodnevnih Trst bazanja za vreme fakulteta, a drugo da napišem i po neku liniju softverskog koda i na „alternativnim" okruženjima u mašinama, alatima i aplikacijama. Ispostavilo se da je na ovo drugo trebalo malo čekati, pošto je Energoprojekt tih godina baš rokao na ove teme.

• Toga da je u Jugoslaviji stvarno bilo mnogo bolje od ovog siromaštva većine u Srbiji sada, iako sam naučio da je mene olakše zavarati pošto sam u Jugoslaviji 75% vremena živeo u mehuru koji su naduvali roditelji i rodbina da bi mene štitio od štetnog zračenja spolja. Ovih poslednjih 25% vremena je stvarno bilo cool, al ne umem da ih objasnim, što ne znači da ne grešim, silovito, možda je ljudima sad dobro bar onoliko kao što je i nama onomad bilo.

• Pa toga da je Zapad doneo odluku o Jugoslaviji, ne jugoslovensko stanovništvo - mehanizmi hibridnog ratovanja su već uveliko bili dokumentovani i Jugoslavija je bila prvi poligon gde su ti mehanizmi isprobani u praksi, na putu cepkanja sveta u krajevima koji bi, na neke druge načine, bili teži za pljačkanje i kontrolu

Početak 21. veka označio je prekretnicu na globalnoj političkoj sceni u smislu da je postala igralište sve izraženijih i uticajnijih populističkih pokreta i pojedinaca širom sveta. Za nekih dvadesetak godina nastalo je i pregršt teorija o tome kako se i zašto tako nešto upravo sada dešava, gde jedna od interesantnijih daje na prvi pogled donekle i pojednostavljena objašnjenje, od kojih se pojedina daju naslutiti i na gornjoj mapi sveta.

ali ne nestaje

... u doba Covida

Igrom slučaja ja nešto pažljivije pratim samo Covid19 u UK sada. Za vreme prvog talasa sam čitao skoro sve na šta sam nailazio.

U UK nema drugog talasa - npr u Londonu ga baš nema, dok u ostacima zemlje imamo "tail-ends". Virus je, po svemu sudeći, ulgavnom jedno-sezonski.

На (најмање) једном од претходних блогова било је након смрти Патријарха и током његове сахране баш онако, разуздано – од веселости, преко неукусних алузија, мешања личних политичких озлојеђености, до „разматрања“ питања новог Патријарха у светлу сигурног бизниса цркве, па и до свођења религије на ниво уличарског слободарства