put

put u firencu pomalo podseca na film sema pekinpoa "konvoj". ko je u filmu sem ali mekgro video jos nešto moze da pretpostavi kako je voziti autoputevima kroz italiju. kamion do kamiona*. desna traka prakticno ne postoji tj neupotrebljiva. mozete se samo povremeno uvuci u nju dok vas pretice neko ko vozi brze od 160 km/h (prosecna brzina ostatka autoputa). na autoputevima je jedna od najređih stvari za videti auto pumpa. a ako nadjete pumpu, toalet je najverovatnije u metalnom kontejneru iza. restoran zaboravite. ali zato nikako ne zaboravite espreso.

Ja sam Napoleon. U to ne može biti nikakve sumnje. Ja sam jedini koji tako misli i upravo to je nepobitna potvrda mog identiteta.

Dani slave su iza mene, zatvoren sam ovde na Institutu Sveta Jelena, ali ne žalim se. Šetam, sedim, opet šetam, malo napolju, malo u sobi, i razmišljam. Svoje misli zapisujem na blogu. Čitanost je jako mala, ali to me neobično raduje. Mrzeo bih da je drugačije. Oh, oh, kako bih to mrzeo.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije nedavno je izdalo tri Vodiča dobre prakse za babice i lekare:

1. Fiziološki porođaj
2. Opšti principi nege i lečenja u porodilištu
3. Opšti principi komunikacije sa trudnicama, porodiljama i njihovim porodicama

Vodiči su nastali kao deo projekta "Jačanje kapaciteta na unapređenju maternalnog i neonatalnog zdravlja" u devet zemalja jugoistočne Evrope, među koje spada i Srbija. Ovde, kod nas, predloge vodiča su razmatrali i na kraju ih usvojili:

a) odgovarajuće sekcije Srpskog lekarskog društva (perinatološka, ginekološko-akušerska i pedijatrijska)
b) udruženja ginekologa i akušera Srbije i Crne Gore
c) predstavnici Odbora za zdravstvo Vlade Republike Srbije
d) predsednik Republičke stručne komisije za perinatalnu zdravstvenu zaštitu
e) istaknuti stručnjaci
f) predstavnici referentnih zdravstvenih ustanova
g) predstavnici medicinskih fakulteta u Srbiji

Dakle, svi se složili, blago meni. A šta kažu ovi novi Vodiči? Evo meni najzanimljivijih citata:

„Odnosi su nam od danas topli, predviđamo još ovakvih susreta dobrih suseda“, izjavio je novinarima hrvatski predsednik Ivo Josipović i dodao kako se s puno optimizma ide prema budućnosti.

i Tadića „Ovaj opatijski korak definitivno je dobar za tu budućnost“, dodao je njegov gost iz Srbije Boris Tadić.

I Josipović i Tadić su najavili novu etapu u odnosima dve zemlje i izrazili podršku evropskim integracijama, i da će buduće  odnose graditi na pricipima evropskog partnerstva..

Razgovarali su o svim otvorenim pitanjima odnosa Hrvatske i Srbije i dogovorili se o načinima njihovog rešavanja.

Predsednik Tadić se založio za eliminisanje stereotipa i predrasuda u odnosima, koji postoje na obe strane.

Treba im verovati, jer ulivaju poverenje.

Kada je objavljena vest i slika  susreta predsednika Josipovića i Tadića u Opatiji mnogi su sa setom glasno ili u sebi rekli da smo imali njih dvojicu i da su bili pre 20 godina na tim mestima, rata a ni ratova verovatno ne bi bilo.

U moru balkanskih banalnosti, bahatosti, inata i drčnosti lidera u “odbrani svojih vera i nacija” po receptu ima da bude po mome ili nikako, pa ako treba rat neka bude, ne zaleći da u toj borbi izgine i bude osakaćeno u svakom pogledu veliki broj sunarodnika, Tadić i Josipović su pokazali da su patriote koje interese svojih naroda žele da ostvare ne žrtvujući narod. Pokazali su da su državnici a ne poglavice balkanskih plemena.

e, to stvarno nisam mogla da verujem.
a pričali mi ljudi da se dešava…

forum.net.hr/forums/t/239217.aspx

Reč KOMŠIJA je u srpski ušla direkt iz turskog jezika: KOMSU sa kvačicom ispod S. I značenje isto, naravno. Nije šala, 500 godina ispod Turaka! E ne mogu ja bez digresije! Ne znam da li ostali narodi koji su takođe bilo pod Turcima 500 a bogami neki i više godina, toliko laparaju, laprdaju i okrivljuju za sve

X puta do sada sam napisao da nisam ljubitelj istorijskih analogija i/ili paralela. Po sebi one su pojednostavljenja - sve specifičnosti istorijskih trenutaka / događaja / ličnosti [čega god] moraju biti dobrano potkresane da bi stale u kalup analogije.

Jedanest je godina od NATO bombardovanja Srbije (to jest - tadasnje SRJ). U Srbiji se ova godisnjica više skoro ni ne obeležava. Da nije medija da (kako koji) podsete ovaj narod na 24. mart 1999. - malo ko bi se setio da su te večeri na Novi Sad, Beograd, Niš, Prištinu i sve ostale gradove po Srbiji počele padati prve bombe. Prve od nekoliko hiljada tona bombi...

To što

Pisem ovaj blog pomalo neplanski. Nisam planirao da stavljam nista ovih dana, ali jedna vest od sinoc me je prakticno naterala da se latim plajvaza.

Naime, pretpostavljam da vecina ljudi zna, juce je moj voljeni Partizan, kosarkaski klub, igrao prvu utakmicu cetvrtfinala Evrolige u Tel Avivu protiv Makabija. Ko ne zna, Makabi je jedan od klubova sa najvecim budzetom, kako se to popularno kaze, domaci teren im je prilicno "vruc", sto znaci, ne gube utakmice tamo lako, i jedan je od favorita svake godine maltene za osvajanje trofeja najboljeg kosarkaskog tima Evrope. E sad, sta je juce

Gost autor:
AnaWithAFamily-
NameTooHard-
ToPronounce

Priznajem, imala sam neke druge planove. Trebalo je da idem na kongres Britanskog udruženja endokrinologa i moja prezentacija je trebalo da bude baš tog dana. Međutim, dok sam gledala Jack Bauera kako spasava svet, pukao mi je vodenjak. Ali, ništa od kontrakcija. Pozvala sam babicu i ona mi je rekla

pre dvadeset i sedam godina...

Ode guverner. Iz ličnih razloga. Ko je lud da bude deo ovakve ekipe i nosi odgovornost svih perpetuum mobile projekata u poslednjih godinu dana iz kuhinje najstručnijeg od stručnih, koji su kuliminirali najnovijim subvencionisanjem potrošačkih i gotovinskih kredita. Potpuno su izgubili kompas.

Još da ode i ministarka finansija, pa da procvetamo. I ugasimo svetlo.

Izgleda da je navažniji projekat naše vlade da sipa novac u džepove banaka. Od subvencionisanih stambenih kredita, do subvencionisanih kredita za likvidnost (koji pomažu prezaduženim firmama raznih vrlih bizmismena

Mi Srbi smo poznati po tome da smo uspeli da iz zemlje izbacimo sve ono što valja. Uspeli smo da izbacimo Nikolu Teslu, Mihajla Pupina, kralja Petra II Karađorđevića, Stanka Subotića, Miru Marković, Bogoljuba Karića, čak i Kosovo. Hvala Bogu pa se neki od njih vrate u otadžbinu, kao što su Vuk Jeremić, Zoran Drakulić, Radovan Jelašić, Božidar Đelić, Strongman, Milan Panić... Nažalost povratnika je malo.

Pošto kao narod ne znamo svoju istoriju, i od učiteljice života ništa nismo naučili, mi ponavljamo greške iz prošlosti i teramo iz zemlje one koji najviše vrede. Ovoga puta na tapet je došao naš najtalentovaniji teniser i prepoznatljivo lice skoro svih reklama, Novak Đoković. Nije bilo dosta što smo ga prvo oterali u Monako, koji je relativno blizu, nego ga sada teramo u daleku i mrsku nam Ameriku.

Pre skoro 4000 godina, u jednom od najstarijih poznatih zakonika, vavilonski kralj Hammurabi istice da je cilj zakona da donese pravdu, kako onaj jaci nikad ne bi povredio onog slabijeg. Kako kaze Dayton i Dupre vremenom se nije promenila ni osnovna ljudska priroda, niti je promenjen osnovni cilj zakona. Mudro izgradjeni i primenljivi zakoni mogu posluziti kao efikasno sredstvo zastite najugrozenijim medju nama od onih koji bi ih