Vest da će Beograd za dve godine na Adi ciganliji, preko puta nudističke plaže, dobiti crkvu u obliku broda dočekala me je u tuđini, gde svaka vest o pravoslavlju i srpstvu za mene ima i te kako veliku vrednost.

Dok sam protiv svoje volje bio zarobljen na aerodromu u Frankfurtu, preko mailing liste „Pravoslavlje über alles" dobio sam vest o izgradnji crkve na vodi. Sveštenik Slavko Božić se požalio javnosti da u Beogradu, kao i u celoj Srbiji, nema više slobodnog zemljišta za izgradnju pravoslavnih objekata, ali da je tim pravoslavnih stručnjaka za urbanizam i građevinarstvo našlo rešenje za ovaj problem.

Znamo se od petog osnovne. Od pocetka u V/3 , iz OS Aleksa Santic pa do kraja. Sedeli  u klupi, delili tajne, zadatke, salili se, tugovali i veselili, patili . Proslavljali prva zaposlenja, decije rodjendane.Nedelja uvece se znalo. Kod nje kuci,gledanje "Kapelskih kresova" , zajedno sa Veljkom I Ines, Alekom,Nadom i Jejom.

Bili su to veseli dani.

Zajedno smo polagali prijemni na Pravnom fakultetu. Nismo bili odlikasi, i smejali se  kako smo bili uvek dobri, cak ni vrlo dobri.

Sa svakog putovanja potrudim se vratiti sa mrvicom sačuvanog sjećanja za jedan mali putopis. Zabilježim detalje ugrubo prvih dana po povratku sa puta, a kada nađem vremena uobličim ih u štivo za svoju dušu. Da se ne zaboravi.

Tako je trebalo biti i ovaj put nakon Indonezije, mog prvog susreta sa Azijom, koji je nespretno započeo dijarejom.
Ali nije.
Probudio sam se u trenutku kada su nakon 13 sati leta iz Jakarte točkovi Boinga, koji je pamtio i bolje dane, dodirnuli pistu aerodroma u Frankfurtu.
Tada još nisam znao da se nešto ranije probudio i Eyjafjallajoekull,

prica o poreskoj reformi nekako promice. neophodna je jer nam je drzavni sistem na ivici kolabiranja. bitna je jer poreska politika jedne drzave vise definise to drustvo nego preambula ustava (vise nego i ustav sam kada nismo bas sigurni koliko je gospodja pravda stvarno slepa a koliko "progviruje" ka onima sa vezom). nezanimljiva je jer je netelevizicna.  povremeno se u medijima pojave nemuste prezentacije nekih predloga koji se vecim delom svode na parole bez brojeva. niti su predlozi odmakli dalje od inicijalne ideje (sto je u principu zauzimanje ideoloske pozicije) niti novinari prenose najpreciznije ono sto je izgovoreno (dugo se po naslovima vukao predlog da se "smanje porezi na doprinose"). sama prica o poreskom ustrojstvu jedne drzave je previse komplikovana da bih imao drskosti da kazem da imam resenje. suvise je velika da format bloga tesko moze da se nosi sa nekom sirom analizom ali ako se vec nalazimo u poziciji da povremeno zvizdimo i tapsemo onda bar da znamo cemu sve to. bar da zastanemo pre aplauza ako je nesto jednostavno protivno logici i "neuklopljivo" sa brojevima.

Fudbalski šampionati u većini zemalja Evrope su pred samom završnicom. Kao retko kada u skorijoj prošlosti, u većini njih situacija je više nego napeta. U najznačajnijim ligama, pa i u ovoj našoj nesretnoj, razlika izmedju prvih timova na tabeli je bod do dva. To, uz završnicu Lige šampiona i Lige Evrope, obećava izuzetno zanimljivih narednih fudbalskih mesec dana, koji će nas uvesti u kulminaciju ovogodišnjih takmičenja - Svetski šampionat u Južnoj Africi.

Pre dve sedmice, Strongman je napisao tekst o svojoj komšinici i poreskim inspektorima. Danas su to preneli i mediji. Mene je bilo sramota. A nisam poreski inspektor.

Poslanik koji nam je doneo demokratiju i šutirao novinare, "govorio" o psima i političkim protivnicima, Mene je bilo sramota, a nisam poslanik.

"Sudije" Izvršile "izbor" sudija. Mene bi bilo sramota. A nisam vršio izbor. A onda izlaze u medije i brane neodbranjivo. Ja ne bih imao obraza.

Moja predstojeća izložba slika zvaće se POREKLO SVETA. Zašto, zbog čega...evo vam objašnjenje:

Lideri Brazila, Rusije, Indije i Kine sastali su se 15.4.2010. u Braziliji. U zajedničkoj izjavi zemlje BRIK-a pozivaju na otpor svim oblicima protekcionizma i podvlači se da je neophodno da se zaključi Doha runda pregovora o liberalizaciji svetske trgovine.

Inače, ministri spoljni poslova BRIK sastaju se godišnje od 2006, ministri finansija i guverneri centralnih banaka frekventnije, dok su se na sastanku u Braziliji našli i predstavnici komercijalnih i razvojnih banaka iz BRIK, i čak mnoge think-tanks iz ove četiri zemlje.

Reforma međunarodnih finansijskih

Teško je reći koja od dve konferencije o nuklearnoj bezbednosti je besmislenija, ona od prošle nedelje pod pokroviteljstvom predsednika SAD u Vašingtonu ili ova koja se juče završila u Teheranu, pod pokroviteljstvom njinog predsednika.

Obe su samo isprazne vedžbe iz PR-a, koje se okončavaju dokumentima koji nikog ni na šta ne obavezuju.

 Ovo je jedna od priča za koju ne treba puno reči, koja se razume u sekundi. I bez pričanja. Ovo je priča o čoveku koji je sa sudbinom odavno na "ti". Često se gledaju u oči a ona spušta pogled. Sudbina ga je uvredila, ali ne i porazila.

Zamisli ovakvu situaciju:

1) Otac odluči da te vodi na dalek put, ali se zezne u proračunu i umesto za uskršnje praznike kupi avio karte i rezerviše smeštaj za vreme školske godine.

2) Za to vreme ministarku prosvete isprozivaju da je blaga, pa ona, u samoodbrani, uvede  zakon da ako prekoračiš određeni broj izostanaka, opravdanih ili neopravdanih, padaš godinu u školi.

3) Tebe ćale ipak odvede na put, pošto ukupan broj izostanaka ne prevazilazi ministarkin limit. Za malo.

4) Sit se izdosađuješ sa ocem, i taman je vreme da kreneš kući,

...iako je u pitanju konstantan love/hate relationship.....

Danas sam na facebook-u , na zidu grupe Inicijativa za inkluziju VelkiMali pročitala divan tekst i  želim da ga podelim sa vama.

Mislim da će značiti  onima koji su otputovali u Holandiju, a nadam se da će biti zanimljiv i ovima koji su bili ili planiraju da  putuju u Italiju. :)

Emily Perl Kingsley je spisateljica i članica tima koji je radio dečiju emisiju Sesame Street, majka Džejsona, mladića sa Down sindromom i zastupnica prava dece i odraslih sa invaliditetom.

Dnevnik nisam vodio nikad. To mi je uvek delovalo tragično prepotentno. Zapisivanje događaja iz sopstvenog života, uh! Šta tu ima da se zapisuje i pamti? I još gore! Da se kasnije čita!?... Jedan prijatelj mi je govorio da grešim i da treba zapisivati crtice: zvao Škarica i potvrdio za Zagreb, bio žur kod Sande u D. 48; sedeo sa Miletom i Galićem celo popodne...Iz takvih opaski može čovek, kaže taj moj drug, da rekonstruiše sve što želi.

Ja to nisam mogao. Zato nikad i nisam čitao tuđe dnevnike.

Sem kad sam bio u vojsci. Tamo sam otišao u trenutku vrlo nepovoljnom