cisto da znamo o cemu pricamo

prica o poreskoj reformi nekako promice. neophodna je jer nam je drzavni sistem na ivici kolabiranja. bitna je jer poreska politika jedne drzave vise definise to drustvo nego preambula ustava (vise nego i ustav sam kada nismo bas sigurni koliko je gospodja pravda stvarno slepa a koliko "progviruje" ka onima sa vezom). nezanimljiva je jer je netelevizicna.  povremeno se u medijima pojave nemuste prezentacije nekih predloga koji se vecim delom svode na parole bez brojeva. niti su predlozi odmakli dalje od inicijalne ideje (sto je u principu zauzimanje ideoloske pozicije) niti novinari prenose najpreciznije ono sto je izgovoreno (dugo se po naslovima vukao predlog da se "smanje porezi na doprinose"). sama prica o poreskom ustrojstvu jedne drzave je previse komplikovana da bih imao drskosti da kazem da imam resenje. suvise je velika da format bloga tesko moze da se nosi sa nekom sirom analizom ali ako se vec nalazimo u poziciji da povremeno zvizdimo i tapsemo onda bar da znamo cemu sve to. bar da zastanemo pre aplauza ako je nesto jednostavno protivno logici i "neuklopljivo" sa brojevima.

dakle srbija, porezi, budzetska potrosnja u brojevima*. naravno - vecina stvari ce biti tesko citljiva jer se "tabeliranje" opire ponudjenom blogoeditoru ali da probamo. tema je i onako nezanimljiva pa necitljivost ne moze bas previse skoditi.

* izvor vecine podataka je publikacija "poreska politika u srbiji - pogled unapred". izdavac je "usaid sega projekat beograd" a koordinator projekta ove publikacije je milojko arsic. ne ulazim u predlozena resenja niti u komentare postojeceg sistema. u krajnjem slucaju taj deo publikacije i ne prenosim ovde.  koristim je samo jer su tu na jednom mestu sredjeni razni podaci ministarstva finansija, zavoda za statistiku, poreske uprave, narodne banke...). prezentujem brojeve koji odslikavaju (delimicno) sadasnje stanje. uz neke podatke cu (pokusati) da objasnim zasto su ti podaci bitni. cisto da znamo o cemu pricamo.

.........................

javni prihodi (procenat bdp-a):

- 2008 -

ukupni javni prihodi - 38.8

porez na dohodak - 4.9

porez na dobit - 1.4

pdv -10.8

akcize - 3.9

carine - 2.3

ostali porezi - 1.3

doprinosi -11.2

neporeski prihodi - 5.2

vec sam pisao - budzet ima prihodnu i rashodnu stranu. rashodna strana je ono sto trosimo a prihodna naravno ono odakle te troskove finansiramo. isto je i za drzavni budzet i za porodicni. gore je data redovna prihodna strana drzave za 2008mu godinu (bez zaduzivanja, privatizacija...). najveci deo prihoda je iz pdv-a (10.8% bdp-a tj preko 27% ukupnih javnih prihoda) i doprinosa (11.2% bdp sto je skoro 29% javnih prihoda). napomena -doprinosi su naravno penzioni i zdravstveni. predlog koji se vrti poslednjih dana je da se smanji opterecenje na dohodak (porezi i doprinosi - sto je sada preko 40% ukupnih prihoda - drasticna smanjenja stopa koja se najavljuju ce smanjiti taj procenat) a da se nedostajuca  sredstva prikupe povecanjem pdv-a (cime bi procenat ucesca pdv-a porastao sa 29% na ____% - hajde da kazemo na preko 30%  - analiza bi morala da uracuna i pad obuhvata koji bi nesumljivo pratio povecanje stope pdv-a - prvo - smanjila bi se privatna potrosnja (jer je elasticna - tj reaguje na poskupljenja) - drugo - povecao bi se broj pokusaja da se porez ne plati - veca stopa znaci veci "podsticaj" da se "ustedi"...). kako se planira uklapanje tih brojeva - nije za sad jasno. pominje se i drasticno povecanje poreza na imovinu - sto sumnjam da je "uklopljivo"  - porez na imovinu fizickih lica je na nivou 0.1% bdpa a za pravna lica 0.2%. tek desetostruko povecanje bi imalo nekog efekta na peglanje minusa nastalog smanjenjem poreza na dohodak i doprinosa.

...................

struktura zaposlenih u javnom sektoru (u hiljadama):

obrazovanje - 126

zdravstvo - 108

lokalne samouprave  - 61

policija i bia  - 47

odbrana - 36

republicka administracija - 29

pravosudje - 13

kultura i sport - 9

ostalo - 11

-------------

ukupno - 440

jedna od najcesce pominjanih "usteda" sa rashodne strane budzeta jeste drasticno smanjenje broja zaposlenih u drzavnoj administraciji i lokalnoj samoupravi. pod drasticnim se podrazumeva smanjenje od oko 10 procenata. gornja tabela pokazuje broj zaposlenih u javnom sektoru. ukupno oko 440 hiljada ljudi. drzavna administracija i lokalna samouprava (birokratija) ima ukupno oko 90 000 zaposlenih. 10% je 9 000. da zaokruzimo na 10. dakle posle sprovedene sece broja zaposlenih u javnom sektoru ce nam ostati oko 430 000 ljudi. velikih usteda na tom planu tesko mozemo imati, narocito imajuci u vidu da je od racionalizacije broja zaposlenih izuzeto zdravstvo, skolstvo, policija...

..............................................

akcize (%bdp-a) - 2005/2008 -

akcize ukupno - 4.2% / 3.9%

akcize na derivate nafte - 2.6% / 2.2%

akcize na duvan - 1.1% / 1.4%

akcize na alkohol - 0.1% / 0.3%

akcize na kafu - 0.1% / 0.1%

 ............................................

* zakon o akcizama (clan 9 - iznosi i stope akciza - derivati nafte)

na derivate nafte akciza se placa u sledecim iznosima, i to na: 

1) sve vrste motornog benzina - 44 din/lit

2) sve vrste dizel-goriva - 30 din/lit

3) ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°c - 32 din/lit

4) tecni naftni gas za pogon motornih vozila - 15 din/lit

.......................................

gorivo nam jeste "poprilicno skupo" (veoma pristojan izraz). narocito imajuci u vidu kvalitet. poreska davanja (akciza i pdv) iz litre goriva je preko 60 dinara. mnooogo. ali akcizni prihodi iz naftnih derivata su s druge strane jako mali imajuci u vidu sta se sve placa sa rashodne strane (sto je jednim delom naravno posledica partijskih namirenja, dogovora i po nekog ispunjenog predizbornog obecanja (ovo je zlobno) ali kako sada stvari stoje - zakucano i nepromenjivo).  zanimljiv je lagani pad akciznih prihoda na derivate nafte. drzava bi trebalo da povede racuna o tome jer to znaci kako smanjenje potrosnje (sto povlaci i direktno i indirektno smanjenje privrednih aktivnosti) tako i sve rasirenje "snalazenje" (flase se jos nisu pojavile, bar ne masovno, ali nije nista neuobicajeno da se iz pogranicnih podrucja odlazi u nabavku preko grane - dobro je dok se ljudi odatle vracaju). mada nije smanjenje akciza sve. daleko od toga da bi to bilo univerzalno resenje. vazno je samo zapamtiti da ako se zeli smanjenje akciza onda se mora ili smanjiti rashod negde ili naci alternativni prihod.

....................

poenta celog ovog pisanija je da se bar malo docara dubina rupe u koju smo ukopani. resenja svakako ima ali nikako jednostavnog. ovo je jedna od onih stvari kojima se mora prilaziti bez emocija a parole svakako ostaviti negde napolju. 

 ..........................................................

predlozi koji su trenutno "na stolu" su:

diana dragutinovic - smanjiti porez na rad povecati porez na potrosnju

mladjan dinkic - smanjiti porez na rad ne povecavati porez na potrosnju

tuzna je cinjenica da ovo drugo iako tesko moze da se kvalifikuje kao smislen predlog ima vece sanse da bude usvojeno. shit happens. narocito ako si u septickoj jami. 

...............................

..............................................................................