Ja stvarno verujem da čoveka možete bolje upoznati u 15 minuta za volanom nego za 6 meseci periodičnog druženja. Tekst je posvećen svima koji prolaze kroz gužvu svakoga dana vraćajući se sa posla preko Brankovog mosta ka gradu. Kakva vrsta nekulture za videti....

Vrata se otvaraju. Desna noga ide unutra, pa onda zadnjica, blago savijanje kičme, udobno uglavljivanje, pa leva noga. Ključ, otvaranje prozora, start. Sa parkinga na ulicu. Gas dok su kola u leru, kvačilo i gas, polazak. Gas druga, gas treća. Levi žmigavac, preticanje. Ostavljanje slabijeg iza leđa. Blago smejanje

- zimski solsticij je kratkodnevica na "severnoj" hemisferi Zemlje i označava datum kad ugledamo najjužniju tačku na nebu na kojoj Sunce izlazi i zalazi opisujući najkraći mogući luk preko neba, a zatim "stoji" tri zemaljska dana između 21/22.12 i 24/25.12., da bi se posle toga za jedan stepen pomerilo prema severu i otpočelo produžavanje svog lučnog "putovanja" po nebu, kako kaže analemma

Kalendar Queeria (Kvirija) centra pod nazivom Sloboda: Freedom: 2008 predstavlja nastavak kalendara Prijatelji:Friends 2007 koji je imao zapažen uspeh. Ideja kalendara bila je povezivanje javnih ličnosti, sa grupama koje su često isključene iz javnih sfera i čiji glas teško dopire do šire zajednice, što podiže nivo odgovornosti pojedinca u društvu i uspostavlja otvaranje dijaloga. Ovde pre svega podrazumevamo one zajednice, grupe i pojedince čiji identiteti izlaze iz granica opšte prihvatljiih: osobe sa drugačijom bojom kože, sa drugačijim jezikom, političkim mišljenjem, rodnim ili vizuelnim identitetom, seksualnom orijentacijom, ili kulturom/subkulturom kojoj pripada.

U kreiranju kalendara Sloboda:Freedom: krenuli smo od ideje da pojam slobode ne podrazumeva samo odsustvo rata, već i mogućnost da ljudi van ratnog stanja žive u adekvatnim uslovima i društvenom okruženju koje ne negira, već prihvata različitosti. Jedino u društvu koje prihvata takav način razmišljanja, može doći do stvaranja trajnog mira i minimalnih šansi za nove ratove i razaranja.

GALERIJU MOŽETE POGLEDATI OVDE

Proučavajući jednu vrstu mušica (one male, što se okupe oko voća čim odstoji koji sat i počne da odiše - kažu da na njima vrše genetska istraživanja već više od jednog veka), naučnici iz Lozane utvrdili su vezu izmedju ćelija njihovog nervnog sistema i seksualne skonosti. Istraživački tim je čak uspeo da promeni ponašanje mušica menjajući gene u njihovom nervnom sistemu.

Po studiji koja će biti objavljena u časopisu Nature Neuroscience u januaru, pojedine ćelije mozga odredjuju seksualni izbor ovih muva. Radeći u saradnji sa kolegama sa Ilinois univerziteta u Čikagu i onog u Dižonu, naučnici su vršili promene na genima u nervnom sistemu mušica muškog pola heteroseksualnog opredeljenja. Promena nivoa glutamata u pojedinim ćelijama, izmenila im je sklonost tako da su počeli da se zanimaju za druge muške muve. Rukovodilac projekta, Jael Grožan, planira da svoja istraživanja nastavi na sisarima, pa čak i na ljudima, jer želi da pokuša da razjasni homoseksualno ponašanje.

Davno je to bilo, kada sam vozio bubu dvajes i kusur godina staru sto mi kupili mama i tata za odlican uspeh na studijama. I primerno vladanje, naravno. Cim zahladni, buba nazebe, pocne da kasljuca, da se trese i mi pravac kod Tomice. Buba onako pod kasljem, obuvena u stare letnje gume zanosi dupe u krivini kao klinka na stiklama. Obojica kasnimo "samo" sat vremena i otvaramo radnju u 10. Unutra ladnije nego napolju. Ukljucujem reso i pravim kafu

Eutanazija se bez ikakvog kriterijuma obavlja na betonu u hodniku između punih kaveza. U prihvatilištu nema karantina, pa se i zdrave životinje lako zaraze, a onda ih ubijaju umesto da ih leče, tvrdi doktor veterine Tamara Popić

(mali hvalospev)

Ako me posluži junačka sreća i ovo malo pameti u ludoj glavi, sutra u ovo vreme biću osoba sa diplomom. Akademska građanka! Dramaturškinja s velikim D - Dipl. To nije neka stvar kojom se hvalim. Naprotiv! Za sedam godina, neki završe i osnovnu školu. S obzirom da sam ja toliko studirala, ubrajam se u tužni srpski prosek. Visoka prosečna

Jedino što još možemo za njega učiniti je da mu posvetimo par riječi, zapalimo svijeću i odemo na sahranu. Doduše, za sahranu se još ne zna ni gdje ni kada. Policija moli građane da se jave i tko zna, da dade informacije o njegovom identitetu.

Ne zna se ništa ni o eventualnim događajima koji su doveli do prerane smrti.

Neznanac je bio neodvojivi dio slike Aldija (samoposluge) iza ugla. Stajao je uvijek pored ulaza i u ruci držao „Strassenfeger“. Očigledno nije bio obdaren za prodaju, jer svaki put kada bismo poželjeli od

 Zamoljen sam od strane prijatelja da ovaj tekst postavim danas,jer je potrebno da sto vise ljudi procita s kim su bili u savezu i kako su prema stanovnicima Srbije postupali od strane drzave priznati antifasisti...

 

"Devojčicu Vidu izranjavali su noževima po rukama. Zatim su je nekoliko puta uboli u leđa, da bi savladali njen otpor. Na kraju joj je jedan nožem gotovo sasvim odsekao glavu."

A pola sata pre toga kuća je bila puna larme.
Porodične topline.

Ovih dana se trudim da što manje konzumiram domaće medije, naročito glede pisanja/izveštavanja o Kosovu. Sve manje se može naći bilo šta što je dostojno čitanja/slušanja/gledanja, već se sve (i dalje) svodi na izveštaje kako su P & P (Predsednik & Premijer) rekli da je Kosovo Srbija i da ništa drugo ne dolazi u obzir. Rečenice koje idu uz ovu osnovnu su zbilja zanimljive za neke strane analitičare i akademike koji se bave Balkanom u svojim knjigama, ali svakako ne za nas koji živimo ovde.  Mom strpljenju je došao kraj kada su počeli da me ubeđuju kako su Kipar i Grčka mnogo važniji/jači, a naročito brojniji od više od 20 zemalja EU koje će verovatno odmah priznati nezavisnost Kosova. Danas sam shvatio i važnost Indonezije i Južnoafričke Republike za srpsku stvar. Ako im je već Južna Afrika toliko na srcu, neka se nauče od nje kako treba da se suočavaju sa bliskom prošlošću i zločinima.

Anyway, po prvi put mi nisu krivi političati vladajuće elite, jer oni pričaju ovakve gluposti zbog toga što su predugo igrali na kartu Kosova i onog što se zove „srpski nacionalni interes“. Kao što znamo, svaka igra ima svoj kraj. Međutim, mediji kojima su dve ili pet zemalja bitniji od 20 i koji  pišu članke kao da je sada 1987. a ne 2007. su zbilja neverovatni . Zbog toga, svako ko je mlad, a želi da bude novinar, mora znati o čemu i kako se (ne) izveštava:

1. Kosovo: To što vi znate da Kosovo više nije Srbija i da će se uskoro ceo proces i formalno završiti, ne igra nikakvu ulogu u pisanju/izveštavanju. Vaša uloga kao novinara je da istražite različite načine i razloge zašto je Kosovo Srbija. Pošto su vas učili da priča mora imati više strana, pored ministra Samardžića, pozovite i savetnika Simića, a kao ekstrem u priču uvedite i Dušana Janjića. To je dovoljno za objektivno izveštavanje o Kosovu. Rasprave vam se moraju kretati od toga da je Kosovo totalno Srbija do toga da ono treba da uživa nekakvu autonomiju. Dodajte i spisak novih država u Evropi posle Kosova i tekst će vam biti kao bombona.

Kako izgleda tipicna Americka devojka?

Visoka oko 180, plava kosa vezana u kike, ima kaubojski sesir, lepo lice, pune usne, ispod karirarne kosulje vezane na stomaku jasno se ocrtavaju ogromne grudi. Mindjusa na pupku i tetovaza na dupetu. Teksas sorc se urezao u lepo cvrsto dupe i vise pokazuje nego sto skriva i cini njene dugacke noge jos duzim, A poseban smek daju kaubojske cizme na gole i dugacke noge.

Pa ne. Ne izgleda ovako. Ali niko se ne bi bunio

Pre tri nedelje sam prolazeći Knez Mihajlovom imala priliku da vidim izložbu "Post scriptum", umetnika i rektora Univerziteta umetnosti Čedomira Vasića u galeriji KCB (izložba je vec završena, medjutim tema ove izložbe će za nas uvek ostati "večna"). Umetnik je izložio konceptualni rad u mediju lentikularne tehnike, odnosno specifične štampe koja produkuje flip sign efekat.
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako

Sedimo. Vece je s mrazom, klizavo... Deca se igraju u sobi, tuku se u stvari, i svi malo zbog toga pizdimo. Pricamo o Srbiji, o cemu drugo, ono... konstatujemo stanje stvari, sto bi se reklo... Komentarisemo da smo u sedmoj godini demokratije bez Slobe a da nam i dalje trebaju vize. Kazem, pa bio sam siguran, potpuno siguran,da ce prvo vize biti ukinute. To mi je bilo, onako, vazno... Kakva naivcina. Ej ljudi, i dalji nismo mrdnuli ka Evropi, ne znamo sta ce biti s nama i nasim zivotima.... Znate one kisele osmehe, koji su usledili....

Onda se prijateljica, inace uciteljica od prvog

Evo jednog teksta za dusu i za moje drugarice.

 

Ko je bio u Perastu, zna da je to jedno nadrealno mesto. U njemu ima kucu moja drugarica, Gina (citati Djina), poznatija kao Srpska Karijetida. Njena kuca u Perastu je produzetak njene licnosti. I dan danas uzivam da budem deo nje.

 

Paradoksalno, ali malo je kuca u Perastu iz kojih se vidi Gospa od Skrpjela i Sv Djordje. Ginina kuca, bivsa kuca kapetana Roka, ima djardin izdignut iznad Peraske ulice, poplocan kamenom. Pogled na ostrva i Verige je deo kuce. Iza kuce je djardin sa bunarom, natkriven prastarom