Oprosti im Ms Milić, ne žele da znamo

Bojimo se da će se ova naša civilizacija suviše kasno setiti Hristovih reči:“ Bez mene ne možete činiti ništa.“

Iz uskršnje poslanice patrijarha Pavla

Ova Jelenizacija što je viđate po bilbordima nema veze samnom. Moja religija je jelenizam, a i više sam pro Rubinov roze nego jelen pivo. Svodi se na to se svako veče svetu oko mene zahvalim na dvoje žive i zdrave dece, što smatram neviđenim blagoslovom, jedinim što sam  ikad iskreno i želela. Podrazumeva i da delim, recikliram, etc, al najviše se odnosi naravno na ono all people are born equal. Ako ima neka crkvena denominacija koja to najbolje zastupa onda je to koncept ljudskih prava i individualna i kolektivna podrška radu humanitarnih organizacija, u okviru liberlane demokratije. Ništa ptice umiru pevajući limunade, Dr House je moj pop.  I brate volim šarene perlice, svetleće gluposti i ostalo što nam ovih dana i Borka Pavićević i patrijarh spočitavaju ko moralnu nazadnost i u startu suprotstavljaju mogućnosti da smo i pored toga humani, svesni građani, vernici šta god. Borka sa fensi naočarama koje nisu kupljene u Ušću al jesu dizajnirane, a patrijarh brate iz VMA sa svim svetlećim tehno gadgets ala Dr House, ništa sveta vodica leči sve tripom.  I tako decu vaspitavam. Mislim, ako pogledate bilo koji etnografski muzej, antropološku studiju, nagon ka đinđuvama i svakodnevnom lepom je oduvek bio tu. Meni to nekako baš onako, ljudski. Kao i da unapređujemo kvalitet i komfor života, a ne da to kritikujemo i kudimo, a ovamo ispred patrijaršije kakve popovske limuzine, bilo koji parking u Strahinjića Bana ih se ne bi postideo. Nije new age trash, nista sveće, ašrami i to, al je moja religija. Sad dal ću da dočekam da se pojavim u beloj streč limo, da nastupam pred milionskim TV auditorijumom..i to sve bez tog Hrista od gore ( u tekstu),  to ćemo još da vidimo.

 Al već sad ima dosta toga što mogu i što radim bez gorenavedenog, i nije mi loše. Pre neki dan idem gradom sa bratom Savom, pita me je znam da je Tesla flipnuo pred kraj života, kaže bio je opsednut brojem tri, sve je tražio da mu se servira u trojakam, ja kao pa oće to kod genija da budu malo neobični i tako to, eto recimo bla, bla...ma kaže brat Sava samouvereno:“  Ko i ne bi odlepio od tolike fizike.“ Još se smejem i toplo mi oko srca kad se tog razgovora setim. Brat Ana mi, posle turbo ljutnje što smo joj brat Sava, sister i ja na Facebook otvrili lobi grupu da ona otvri profil, konačno isti napravila. I sad ne možemo da je zgrebemo sa računara. Mc Milić mi je OK, dolazi u Beograd George Benson, jeeee, ima i jedna  torba krem u Bati, sa kožnim kajšićima koja mi se već danima ukazuje u snu i na javi ....Mislim, nema Rubinovog rozea u radnjama ni za lek, al život je lep, i ima mi neki smisao, sa i bez onog gorespomenutog, ma kako me plašili and omalovažavali. A  kad je teško tu je prozak.  

I stvarno  se trudim, ko svaki vernik u politički liberalizam, da poštujem i razumem svačije drugo pravo na veroispovest. Malo me naravno nervira ovaj novi NATO šef, što je povukao svoj stav o karikaturama proroka, jer pravim razliku između neuskraćivanja prava na veroispovest i vlastitog stava o toj i toj veroispovesti, koja, jebi ga, ne mora da bude uvek oduševljenje i prihvatanje. Pa čak ni poštovanje. Nije svako nepoštovanje krivični prekršaj. Ja se, kao vernik jelenizma,  trudim da ne vređam, al brate, nemojte ni vi mene. Slavite šta slavite, al mojne ove genralizacije, pa još i naučno i činjenično neutemeljene. Dršte se svojih u svom stadu, ostavite mene na miru.

I tako, čitam juče poslanicu patrijarha SPC. Nekako mi normalno da mi najzanimljivije šta mi okruženje radi i misli i da me njegov stav nekako više dotiče neko nešto udaljenije. Kaže se u istoj: „ Naše doba je trenutno suočeno sa materijalnom krizom, al je kod nas još prisutnija kriza morala i karaktera. „

Ako mene pitate u ovoj konstataciji ima dosta samokritike bla SPC svesna toga ili ne. Mislim, valjda je ona zaduženija za moral i tako to, nego za politiku i ekonomiju. Mada, ako pogledate čime se dotična najčešće bavi, o čemu ima čvrst javni stav, videćete da to i jeste pretežno oko politike i njenih  finasija i položaja i imovine, mnogo  više nego oko morala, etike, il ne daj bože intezivnog humanitarnog rada. I oko tog morala, više su se njene face družile i glorifikovale likove sumnjivog morala, nego što sam ja ikad. ( BTW, za detaljniju raspravu na ovu temu  toplo preporučujem transkript debate koju je u okviru Demokratskog političkog foruma Demokratskog centra  održana nedavno pod nazivom Država, društvo i verske zajednice.) 

Ako se sledeća konstatacija odnosi na vernike SPC onda u redu, njihova stvar, al ako se to odnosi na sve nas, onda brate, neka hvala, ne vređajte mene i mnoge druge.

„Danas milioni i milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se svet pretvara u fabriku i tržište lažnog sjaja i prolaznih vrednosti? Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hodi o zemji? ( ovo sam ja, Ms Milić, jelenista koja nema nebo i ostale svetleće verske drangulije, po zemlji hoda mirno, fala na pitanju, za po vodi, još ćemo da sačekamo) Kao da se popeo današnji čovek na visoke vrhove svoje vavilonske kule , samouveren u svoje znanje, ali često sitan, sebičan, agresivan i pun zlih nastrojenja koje prete njegovoj kuli i njegovom opstanku. Bojimo se da će se ova naša civilizacija suviše kasno setiti Hristovih reči: „Bez mene ne možete ništa čininiti.“

Ne znam šta se kvalifikuje ko to činjenje, al recimo ja i bez njega i njih širim veru all people are born equal.  Ja gej, brat Sava pod utiskom linga u školi i Kuriru peder, ja gej, Sava pederčina, ja gej, Sava gej, ja gej, Sava gej dok je na raspustu, ja gej, Sava gejčina, znači počela je školska godina  i košarka. Ja gej, pa ko bude uporniji!

„Danas milioni i milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu“, ne znam za vas, al ja ovo vidim ko kritiku nas malih što gledaju TV, žele neko putovanje i tople stanove i za sebe i za druge. Prolazno al udobno, i ne vidim da sam zbog toga moralno opustošena.  Ne odnosi se na mene i meni male slicne, OK.  Na koga se onda odnosi, na Melindu Gejts, koja vodi najveću humanitarnu organizaciju na svetu, o čemu sam čitala  martovskom VOGUE of all places. Na Liju Kebede, top modela koja radi strašno mnogo na smanjenju smrtnosti porodilja u Africi. Nekako mi ta želja otovrena za gadgetse i perlice ( eh Ms Milić, nikad od tebe vlasnik Menhetena) korektnija i iskrenija ljudskija u mojoj religiji nego svi verski i etniči ratovi zajedno, i sve druge gadosti  koje su crkve ove i one podržavale, pravdale etc. I nikako mi to ne isključuje humanost i samilost.

Možda u ovim danima kad se pozivamo na sve i svašta uzvišeno, da se pozovemo i na neke činjenice koje savremeni svet sa sve šarenim perlicama i pet skenerima, i pored trenutne krize koja je ne zaboravte udarila kad standard u proseku nikad nije bio veći, ne slika tako crno i zastrašujuće, pogotovu ako ga uporedimo sa prošlim vremenima. Ima dosta toga što i sami, očito, možemo. ( See Johan Norberg, In Defence of Global Capitalism) Neki kažu da su za poboljšanje položaja žena u društvu, a jelenizam je za totalnu ravnoprvnost polova, za koju mnoge tradicionalne religije zabole uvo,  zaslužnije veš mašina i kontraceptivna pilula, za koju opet mnogi tradiconslisti kazu no no, nego ceo liberlani feminizam! Ja verujem. I ne isključujem.