Blackbox: Otvoreno pismo i da ne bude da vam rekli nismo

U prilogu  je tekst našeg kolege blogera Blackbox-a, koji me je zamolio da ga objavim na mom blogu.

Grupa nevladinih organizacija , među kojima i Evropski pokret u Srbiji,uputili su 11.februara ove godine pismo predsednici Narodne skupštine, a time i svim nosiocima i institucijama vlasti i političkim strankama u Srbiji. U dobronamernost pisma ne treba sumnjati ali je ono izraz da velika većina stanovništva već ozbiljno sumnja u dobre namere i efikasnost države i njenih institucija, što je samo po sebi razlog za zabrinutost i krajnje vreme da se svi uozbilje.

Evo pisma:

Otvoreno pismo

Slavici Đukić Dejanović, Predsednici Narodne skupštine Republike Srbije i poslaničkim grupama:

 Samo jedan dan skupštinskog zasedanja državu košta 4.990.000 dinara. Najveći deo

odlazi na plate poslanika i njihov prekovremeni rad. Osnovica za mesečnu platu poslanika, bez obzira na to da li radi, iznosi 75.000 dinara, ali na to se dodaju oko 30.000 dinara paušala, zatim dnevnice i nadoknada za službeno putovanje. S obzirom na to da je prosečna plata u Srbiji nešto niža od 33.000, poslanici dobijaju više od tri prosečne plate.

Parlament, dakle mora da počne da radi posao koji mu je Ustavom poveren i za koji je veoma dobro plaćen. Činjenica da je u periodu od jula do decembra 2008. godine usvojeno manje od jedne trećine neophodnih zakona uverljivo svedoči o neefikasnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije. Nema potrebe ponovo podsećati građane na to šta Parlament jeste radio sve ovo vreme i šta smo sve imali priliku da čujemo sa skupštinske govornice.

Zahtevamo od "najvišeg predstavničkog tela" da prestane da ponižava građane Srbije i troši ogroman novac poreskih obveznika na nerad i javašluk.
Vreme je da kažemo "Dosta!" takvom bahatom, neodgovornom, nemoralnom i necivilizovanom ponašanju. Vreme je da tražimo od poslanika da rade posao za koji su ih građani Srbije izabrali.

Iako su nevladine organizacije u nekoliko navrata apelovale na narodne poslanike, predsednicu Parlamenta, pa i na Predsednika Republike da učine sve da se rad najvišeg državnog organa odblokira i upristoji, ovo nedopustivo stanje se nastavlja i nema nagoveštaja da se postojećim mehanizmima i poslovnikom ono može promeniti.

Stoga upozoravamo da se u periodu nadolazeće krize i neizvesnosti, predstavnici naroda mogu suočiti sa narastajućim nezadovoljstvom građana zbog ovakvog neodgovornog ponašanja prema interesima onih, čijim su glasovima i voljom dospeli u skupštinske klupe. Čast izuzecima od kojih očekujemo da nas podrže u interesu svog ličnog ugleda i ugleda Parlamenta, a pre svega u interesu građana koji se već osam godina nedvosmisleno izjašnjavaju za nastavak evropskih integracija.

11.februara 2009.godine

Dakle vreme je da se ozbiljno zapitamo i zabrinemo ima li Srbija efikasnu državu i zašto nema i pretili nam  opasnost  od neuspešne države?

U teorijama o savremenim pretnjama, izazovima i rizicima ističe se da neuspešne države predstavljaju opasnost ne samo za sopstvene građane već region i šire. Pod neuspešnim državama se smatraju one u kojima država ne uspeva da održava svoj autoritet i vlast, pa kao takva je sklona raspadu, anarhiji i haosu sa građanskim nemirima i sukobima. Kao ključni uzroci takvih slučajeva navode se slab autoritet dršavne vlasti, nefunkcionisanje ključnih institucija kao što su parlament, izvršna i sudska vlast, kriminal, mafije svih vrsta, korupcija u državnim institucijama i svim oblastima društva. Nema idealnih država i svaka ima svoje kriminalce i mafije ali je opasno kada kriminalci i mafija imaju svoju državu.

Daleko bilo, to kod nas nije slučaj ali ima dosta pojava koje su alarmantne i po samu državu i njen autoritet opasne. Još veća opasnost je ako država i vladajuće snage ne shvataju ozbiljno opasnosti koje prete da je uruše. Nelogično je da stranke koje se smatraju uspešnim, politički odgovornim ne mogu da dođu do efikasnije države i njenog aparata.

Polazeći od toga da je poziciji i opoziji u interesu da imamo stabilnu državu, ko god da je trenutno na vlasti, bilo bi normalno da barem oko suzbijanja lopovluka i kriminala imaju konsenzus. Građani koji su ih birali već se pitaju zašto toga nema i da li smo im na izborima dali legitimitet da rade u interesu građana ili da legitimno uzimaju za sebe gde god i koliko god stignu.

Nevladine organizacije na to upozoravaju, ali je vreme da stranke kojima je narod dao najviše poverenja,od koje očekuje da ga vodi ka prosperitetu i EU to pitanje zaoštri do krajnjih granica. Ako se  svakodnevno, i na svim stranama, vidi  lopovluk i kriminal, koji su postali uobičajene pojave, a reaguje se tek na neke krupne i spektakularne, vreme je da se ozbiljno zapita:

- da li to država ima puno lopova ili puno lopova već hoće da imaju državu.Svi oni koji tolerišu lopovluk su saučesnici i pomagači pa bi bilo dobro da se stranke na vlasti malo zamisle prvo koliko imaju lopova u svojim redovima,

- da li i ko lopovluk i kriminal  promoviše kao legalno ponašanje,

- da li stranke vladaju svojom državom i narodom ili su, kao nekada davno, osvojili neku stranu teritoriju i pljačkaju je.

- da li je i kome normalno da u situaciji kada je toliko nezaposlenih neki rade na više mesta tj. vode se da rade da bi primali ogromne pare?

- da li su nam svi rukovodioci od opštine do vrha države toliko nesposobni da moraju imati desetine savetnika, pomoćnika, stručnih saradnika i drugih koji ne ulaze u organizaciju državne uprave ni sistematizaciju već ih vodaju stranački finkcionerčići i funkcioneri?

- da li je normalno da se po utvrđivanju  lopovluka, korupcije, krađe i radnji koje su nespojive sa poimanjem građanskog morala, demokratskog društva i pravoslavlja,( s obzirom da se svi sada zaklinju da su veliki vernici),sve završi ostavkama. Kao da su se naljutili što su ih otkrili pa neće više da budu na tom mestu.

- da li je licemerno kad se kunu u demokratiju, političku odgovornost i odgovorno obavljanje javnih poslova za dobrobit građana  koji su im poklonili poverenje, a istovremeno, dok ti isti građani teško i sve teže žive, uzimaju enormne plate, honorare i gde god stignu na više mesta.

- da li šefovi stranaka razmišljaju o tome da će im doći glave mangupi iz njihovih redova,ukoliko već i sami nisu takvi.

- da li je normalno da u svakoj oblasti društvenog života i delatnosti imamo mafije, pa ako su svagde mafije onda će nam svako sa strane reći da smo mafijaška država

- da li država ima vlast na svojoj teritoriji, , ako je u svim oblastima konce bude držala mafija a država izigrava reprezentativnu ulogu i preko šalterskih činovnika maltretira građane, dokazujući tako svoju moć,

- nije li je licemerno da hoćemo u EU ,a imamo takve narodne poslanike koji ne mogu obezbediti usvajanje pristojnih zakona

- da li je normalno ili licemerno da država ne može da uvede red u Srbiji a uporno tvrdi kako hoće da uspostavi  suverenitet na Kosovu. Pa valjda treba prvo urediti Srbiju da bude sigurna, savremena, pristojna i ugledna država sa kojom će drugi hteti da budu a ne da beže od nje?

- nije li licemerno kada nam stranke i njihovi prvaci srceparajuće pričaju kako brane naše nacionalne interese a kradu nas na svakom koraku i uništavaju osnovno ljudsko dostojanstvo tako što građane ponižavaju svojom bahatošću da im uzimaju koliko hoće?

- shvata li se koliko je uzelo razmera i koliko je opasno, bezobrazno opasno, da se koriste državne institucije za bezočnu pljačku, da se u tome ističu narodni poslanici, ministri, vrhovne sudije, članovi izborne komisije, partijski funkcioneri, stranački kadrovi.....

- da li neko stvarno misli da bogastvo afera i brljotina omogućava da se one jedna drugom potiskuju

- da li je država stvarno zainteresovana da afere rešava ili da ih zataškava, je li to opravdana sumnja da su njeni dužnosnici duboko upetljani u afere

- da li npr. afera Kovačević sada gura u zaborav sve ostale pa se imaju smatrati prevaziđenim?Ne, sve će one da se vrate u još drastičnijem izdanju.

- nerešavanjem afera, nesprečavanjem da do njih dođe samo devalvira državu i one koji trenutno misle da ih treba zabašuriti. Ne pokazuje li to upravo guranje pod tepih afere oko pogibije vojnika ili ove oko Kovačevića, roditelji nikada neće odustati od istine a u slučaju Kovačević javnost će istrajati da se sazna istina, a u oba sluča ko se krije iza državnih tajni.

- treba li podsećati  da se zamisle nad onom mudrom narodnom "možeš kako hoćeš ali ne možeš dokle hoćeš" i "ničija nije do zore gorela ".

- treba li podsećati da narod nikada nije iz avanture išao u  demonstracije, prevrate i revolucije, već su ga na to naterali oni koji su bahato vladali i svojom pohlepom sami sebi potkopali tlo pod nogama.

Upravo na to, s pravom, upozoravaju nevladine organizacije u otvorenom pismu predsednici Skupštine.

Treba li potsetiti da u onoj propaloj, neželjenoj, pogubnoj, nedovršenoj, antisrpskoj, antidemokratskoj, diktatorskoj, i kako je sve ne zovu Jugoslaviji, nije bilo toliko bandi, kriminala i da je npr.  pronevera šefa samousluge bio slučaj o kome je brujala sva štampa.

Nadam se da  vodeće snage shvataju u kakvoj potencijalnoj opasnosti se država nalazi, da narod i onako teško živi i po svim izgledima biće još teže, da će prag tolerancije prema vlasti koja se ne obračunava sa kriminalom i korupcijom biti sve niži, a ovakav rad parlamenta samo potencira nezadovoljstvo.

Logično je  da onaj ko hoće da ostane na vlasti mora oštro da se obračuna sa kriminalom, jer će se dovesti u situaciju da mu vlast preotmu upravo oni koje ona toleriše ili, da narod uzme stvar u svoje ruke.

U tom smislu, za pohvalu  su sve akcije  MUP i drugih organa , a nadam se da nije samo za dnevnopolitičke potrebe i obračun zbog toga ko je kome više uzeo.

Želim da verujem da je to početak funkcionisanja pravne države i sređivanja stanja u njoj, a ne kampanja. Međutim, neki paralelni procesi ih dezavuišu.

Verujem i dalje da DS, kao vodeća stranka ima u prvom planu interes građana kao platformu svoga opstanka na vlasti a ne puku vlast i da će učiniti sve da se država upristoji a i ona sama, jer konformizam može samo kratkoročno koristiti.  

Shvata li DeeS  (g)de smo?