Pepeo i dim

Limena pepeljara i karirani stoljnjak. Enterijer moje dushe. Pevaljka sa jeftinom perikom, ciji se glas probija kroz larmu pijanih sinova greha. Flasa brlje, paklica cigareta…poneki dinar u dzepu. Sta ja tu trazim? Zasto sedim sam? Pitanja na koja ne znam odgovor…

Odjednom neko zapocinje tucu…prikljucujem se rado. Hvatam stolicu za naslon i udaram najblizeg…stolica se raspada, covek pada, lokva krvi. Nisam stigao ni da se okrenem, osetim udarac u potiljak, staklo puca, pomesan miris rakije i straha. Padam…polako, slow motion…gubim svest

Budim se u krevetu, svom. Znoj se cedi sa cela, ubedjen sam da je krv. Nije, dobro je…jos jedna nocna mora. Pored mene lezi ona…gleda me pravo u oci. Kazem joj da sam dobro. Odlazim do kupatila da se umijem…krenula je za mnom. Usput skida svilenu spavacicu. Cim sam obrisao lice, ona se priblizila. Osecam njen dah, njene poljupce…sve nize i nize. Kleknula je. Borim se da ne eksplodiram. Lagano, vesto, cas jezikom, cas zubima, dovodi me do vrhunca…ne, ne mogu vise. Kazem joj da se skloni, ona odbija…dodajem joj peskir, ona se brise, sa osmehom na licu. Nastavlja da me mazi…nije mi dugo trebalo, ali sad je podizem i pribijam uza zid…isprva lagano, pa sve jace, u nezaustavljivom ritmu…gotovo istovremeno ispustamo krike, i padamo na hladne plocice. Tisina. Palim dve cigare, pruzam joj jednu, i duboko uvlacim dim…

Opet mi se smeje, i pokazuje rukom ka tus kabini…prihvatam poziv. Usla je prva, pustila vodu, i pocela da se mazi. Gledam je sa nevericom…jednom rukom je prelazila preko grudi, a druga se vec izgubila u medjunozju. Voda  je klizila po tom pohotnom telu, para je vec zamaglila ogledalo…u dva koraka ulecem pod tus…

Bol. Okrecem lice na gore…neki covek me prska vodom. Hvatam se za toplo mesto na glavi – krv. I hiljade staklica u kosi. Pita me da li sam dobro, promumlam da jesam. Dovlacim se do stolice, i poslednjim atomima se uspravljam. Hvatam se za casu, ispijam na eks. Ispred mene limena pepeljara i karirani stoljnjak. Enterijer moje dushe…