Kriza, kriza, ... ne boji se ko je lav (oglašavanje)

"Pokažite Putinu figu, o vama Konikom vodi brigu!"

Dok se u svetu na Internet troši 10% ukupnih budžeta, kod nas je to 1,5 do 2% samo

Po Zavodu, oko 1.300.000 lica dnevno koristi internet u Srbiji

Dok se u svetu na Internet troši 10% ukupnih budžeta, kod nas je to 1,5 do 2% samo

Covek u belom

Trece problem placanja je sveprisutan, u Srbiji je i dalje uzasno tesko platiti preko interneta i paypal je za vecinu ljudi jedino resenje. Paypal nit je dovoljno pokriven zapadnim sajtovima, nit je dovoljno jednostavan za koriscenje.

Trece problem placanja je sveprisutan, u Srbiji je i dalje uzasno tesko platiti preko interneta i paypal je za vecinu ljudi jedino resenje. Paypal nit je dovoljno pokriven zapadnim sajtovima, nit je dovoljno jednostavan za koriscenje.

Marko Jevtic

Od kada je zabranjeno iznositi svoje mišljenje?:)

ali ja iz komentara nisam video šta nije tačno od onih podataka koje sam izneo

Marko Jevtic

gom kapitala.

Kljucna rec: OPTIMIZAM...a nikako oportunizam.

Da, ništa neće biti kao pre, ali praviće se procene kad će se izaći iz krize.. i ako se nekom bude isplatilo on će u krizi ulagati za postkrizni period... Naravno, ključ je spremnost na promene i nešto inovativno

Naravno, ključ je spremnost na promene i nešto inovativno

benevolent

Naravno, ključ je spremnost na promene i nešto inovativno

То се капиталисти, увек изнова, често и безуспешно, питају већ више од пар стотина година, док су још били у фази либералног капитализма, у коме се, нажалост, данас налази наше друштво у србији, али се то код нас назива отимачина и грабеж.

uniceps

Agresivno oglasavanje u uslovima opste recesije, panicnih glasina i defetistickih anticipacija moze imati sasvim suprotan efekat i brend koji je krenuo sa idejom "u carstvu slepih, jednooki je kralj", pokositi, nanevsi mu tako tesko popravljivu stetu. Kako akutno, tako i na kumulativnom nivou.

Evo ti primer budalastog menadzmenta Chrysler-a koji se, posle onog gafa sa privatnim dzetovima, "zahvalio" na pomoci americkom narodu, tako sto se oglasio u dva ekstremno skupa stampana medija: Wall Street Journal i USA Today, potrosivsi nekih pola miliona dolara na tu prigodnu zahvalnicu sa pateticnim sloganom: Thank You America.
To je, naravno, izazvalo opstu rezignaciju u javnosti, po principu: prvo ste isprosili, a sad se bahatite - s nasim parama!

ne.nevena

onda neće kupovati nova kola (neće ni polovna), neće ići na letovanje, neće kupovati nove televizore, kompjutere, ići na koncerte, ili sl.. To znači da prodavci neće prodati kola, turističke agencije aranžmane, promoteri neće prodavati karte za koncerte, .... - što dovodi do toga da proizvođači neće proizvoditi automobile jer neće imati kome da prodaju, promoteri neće dovoditi bendove jer neće imati kome da prodaju ulaznice, ... a ni banke neće imati kome da daju kredite - ili će se plašiti da li će im posle ljudi vratiti... A onda nema ni plata za prodavce, proizvođače, .. I veliki udeo u tome ima strah.

i postavljam pitanje: a gde je tome kraj? gde je taj zid u koji cemo da udarimo i da se zaustavimo?

ne rade fabrike automobila. hiljade ljudi ostaju bez posla. oni nemaju novca da kupuju stvari, propadaju firme koje proizvode te stvari, njihovi radnici ostaju bez posla... nemoguce je da ce svi radnici na svetu ostati bez posla, i uvek ce posojati jedan deo koji radi i koji ima novca...

davno sam ucila ekonomiju, gde je svemu tome kraj?

drug.clan

ne.nevena

onda neće kupovati nova kola (neće ni polovna), neće ići na letovanje, neće kupovati nove televizore, kompjutere, ići na koncerte, ili sl.. To znači da prodavci neće prodati kola, turističke agencije aranžmane, promoteri neće prodavati karte za koncerte, .... - što dovodi do toga da proizvođači neće proizvoditi automobile jer neće imati kome da prodaju, promoteri neće dovoditi bendove jer neće imati kome da prodaju ulaznice, ... a ni banke neće imati kome da daju kredite - ili će se plašiti da li će im posle ljudi vratiti... A onda nema ni plata za prodavce, proizvođače, .. I veliki udeo u tome ima strah.

i postavljam pitanje: a gde je tome kraj? gde je taj zid u koji cemo da udarimo i da se zaustavimo?

ne rade fabrike automobila. hiljade ljudi ostaju bez posla. oni nemaju novca da kupuju stvari, propadaju firme koje proizvode te stvari, njihovi radnici ostaju bez posla... nemoguce je da ce svi radnici na svetu ostati bez posla, i uvek ce posojati jedan deo koji radi i koji ima novca...

davno sam ucila ekonomiju, gde je svemu tome kraj?

to se zove pozitivna povratna sprega i cesto se desava u nestabilnim sistemima kakav je danasnja svetska ekonomija. Na kraju se sitem smiri u nekom novom stabilnom stanju (ugavnom sa manjom energijom). Do tog stanja se moze doci na nekoliko nacina a istorija nas je ucila da se obicno do tog stanja dolazi ratovima. Ako pogledamo istoriju civilizacije ekonomska kriza je u vecini slucajeva bila izvor ratova vecih razmera te ne vidim razlog zasto se to sada ne bi ponovilo. Ja se nadam da cemo biti dovoljno mudri da ovaj koji nam predstoji nekako izbegnemo.

Pragmaticno, ali empirijski dokazano.

Rat je najjaci zamajac posrnule privrede

Brooklyn

Pragmaticno, ali empirijski dokazano.

jel moze neka referenca za taj empirijski dokaz?

Evo na primer WWII. Nemacka je zapocela rat da bi se izvukla iz dugova u koje je upala posle prvog svetskog rata u koji je usla da bi oporavila posrnulu ekonomiju sa pocetka veka, ostale zemlje su usle u rat da bi pokrenule ekonomiju skoro mrtvu posle velike depresije.

Brooklyn

a, to je emprijski dokaz. moja greska (u shvatanju koncepta dokaza).

benevolent

Не заборавите да су и земље слободног света, као и Трећи рајх прогласиле тзв. волонтерски рад тј. јавне радове. Нешто слично као код нас раније омладинске радне бригаде, само што су код њих то "добровољно " радили скоро сви радно способни припадници тих нација. Не за надницу, него за оброк.

Ovakvi javni radovi nisu izmisljotina tzv. totalitarnih sistema vec potreba jedne zemlje i nacije da, posle katastrofalnog pada, ponovo stane na noge.

A sto bi po tebi bio dokaz. Najlakse ti je ovako, pogledaj obim proizvodnje privrede SAD-a pet godina pre Vijetnama (dakle 1955-1960.) i 5 poslednjih godina rata u Vijetnamu (1969-1974.).

Brooklyn

A sto bi po tebi bio dokaz. Najlakse ti je ovako, pogledaj obim proizvodnje privrede SAD-a pet godina pre Vijetnama (dakle 1955-1960.) i 5 poslednjih godina rata u Vijetnamu (1969-1974.).

e, to je vec dokaz. na primer GDP pc u US je bio, u stalnim dolarima, 1960. 2,881, a 1974. 6,950. U japanu, u istim godinama 470 i 4156.

naravno, to je logicno, buduci da je japan u periodu 1960-1974 vodio 3x veci rat od vijetnamskog.

Ne no su SAD trostruko propale u Vijetnamu. GDP(per cap) sustinski ne sluzi nicemu. Ili da dodam citat, GDP is a big fat lie.
Ko sto rekoh uporedi rast obima industrijske proizvodnje (dakle koliko je proizvodnja porasla od 1955 do 1960., a koliko od 1969 do 1974., dakle u procentima relativni porast). Mada je to za SAD tesko posto su one uvek u ratu, makar sa nekim.

Brooklyn

u pravu si. jel na kraju krajeva, svi znamo (tj. poznati je empirijski zakon) da je irska, zahvaljujuci velikom irskom ratu 1990-ih (ili kako ga irci znaju, The Great Irish War), od relativno siromasne evropske zemlje postala jedna od najrazvijenijih. a ocigledno je i da africke zemlje sto vise ratuju, to im vise raste industrijska proizvodnja, pa cak i ostali sektori.

na zalost, srbija nije mogla da ponovi takav ekonomski uspeh, zato sto u to vreme nije ratovala.

Ovo za rat vazi iskljucivo za najmocnije zemlje (ili najbogatije pojedince),

drug.clan

ostale zemlje su usle u rat da bi pokrenule ekonomiju skoro mrtvu posle velike depresije.

Marko Jevtic

Ekonomija koja je bazirana skoro iskljucivo na potrosnji (a ne na stvaranju) se pokazala kao losa a marketing je "udarna pesnica" potrosacke ekonomije

Marketing je samo sredstvo da se dođe do stvaranja i održavanja potrošača i profita...

Nije mi baš najjasnija logika jer da bi ekonomija bila bazirana na potrošnji - mora nešto da proizvodi što se troši... Ekonomija može da bude bazirana na proizvodnji roba ili usluga - verujem da si na to pre na tako nešto mislio.

lanerosi

Nisam bas pazljivo citao sve komentare,ali mislim da necu nesto ponoviti ako kazem da prvo treba shvatiti da novac dat za reklamu nije trosak,vec investicija,U Srbiji 99 posto vlasnika firmi misli da je to samo trosak.Uz to,reklamu ne placa gazda (ma ko da je) nego krajnji kupac,onaj koji je kupio ono sto se reklamira!Zato,u doba krize sredstva za reklamu treba povecati.Kada se kaze globalna kriza,to ne znaci totalno umrtljavljanje trzista.Jer da je to tako,ono se nikada ne bi oporavilo.Rec je o plimi i oseci,a reklama je vetar koji bitno utice i na jedno i na drugo (naravno uz "meseceve" mene.

Novca na trzistu uvek ima,ako ga bude manje,do njega ce doci agresivniji,a ne pasivniji.Zato - reklamu treba pojacati!Cak i kada su u pitanju stvari koje bas i nisu neophodne!