Samo jedan blog

Da, slavlje svuda oko mene. Sretna vam nova…ova…pa onda ona…i unapred kineska. Zelim vam sve naj naj, budite haj, pravo u raj…bla bla bla

Vesela lica, puna ih soba. Tebi zelim ovo, tebi ono…u godinama smo, uglavnom su deca zelje…i naravno zdravlje. Lako prelazi to preko mojih usana, primam tudje poljupce, i njihove zelje. Stanite malo, cekajte. Otkud vam pravo ? Sta vi znate sta bi hteo ? Tramvaj ceo…ma gluposti. A sta ako necu da zavrsim taj jebeni fakultet? A sta ako mi ne trebaju te pare? I zaboga, dosadili ste mi vise sa tom novom devojkom. Necu je. Nek  je uzme neko drugi. Da,zdravlje hocu, nece se baci. Ostalo ? Zajedno sa slatko-ljigavom ambalazom ponesite kuci. Hvala od srca, veoma ste ljubazni.

A sta bih hteo? E pa to ne mozete da mi poklonite. I da mozete, ne bi hteli. Jer smatrate da nije dobro za mene…ma sta vi znate. Ja bih na poklon jedan trinaesti januar, jedan davni, tako dalek.Ona i ja, u zamracenoj sobi. Njeno telo, mlado, netaknuto, prvi put prikazano,prvi put dodirnuto, prvi put uprljano…poljupci, bezbrojni. Strast…neponovljiva. Ja bih to, pa makar delic…ma za sve pare, za diplomu, za dobar posao i nova kola…sve bih dao. Ali nema. Nestalo. Otislo. Vreme gazi, kalendari se smenjuju…ostajete mi vi, ljubite me i obasipate zeljama…vasim, za mene.

Ponoc je, placem, pa sta? Ko da vi nikad niste…pih. Dajte jos jedno,a vi se veselite. Bacajte te vase petarde, mozda nadjacaju srce moje. Ne verujem, ali probajte…ako vam je stalo. Pustite mene, sutra cu biti ko nov, obecavam. Do sledece prigode…Sretna vam Nova