Hipoteze, teze i antiteze...

Mislim da slučajnost predstavlja varijablu uspeha. Kontigencija ili akcidencija zadenuta za pojas dok koračam kroz avion u 6. satu leta. Izgubljen sa samim sobom i sa drugima u potrazi za pričom koja mi neće nestati iz prstiju. Ispod mene sovjetska tundra, oko mene srcoliki lišajevi sa rukama, iznad kosmička mahovina, u glavi virtuelni ambis. Zaprepšćujuće kako su sve KLM-ove stjuardese otelotvoreni likovi sa Rubensovih mazarija. Ločem viski za viskijem i kliberim se u pravcu njihovih oblih kukova i pegavih obraza. Jedna od njih mi prilazi i pita me zašto se smejem. Ne znam šta da joj odgovorim- sležem ramenima.

Razmišljam o Bodrijaru, simulakrumima, Poperu, Bodleru, bradvicama, vreme curi bez priče- ja sam pisac bez priče i naučnik bez hipoteze. Stjuardese koja mi se smejala seda kraj mene. Počinjem da lupetam, ona se smeje. Potpuno sam odsutan.