I najboljim igračima pauza je potrebna. Nakon što je briljirao u prve dve četvrtine i održao pažnju blogera na ovogodišnji Eurobasket, bilo je neophodno da neko zameni NNNa u pisanju bloga koji će se pozabaviti četvrtfinalnim mečevima ovog prvenstva. I eto tako mene, koji ću pokušati da ga dostojno zamenim, uglavnom nabacujući kojekakve statističke podatke (naime, sad kad smo poveli potrebno je da umrtvimo igru i smorimo protivnika da tako smoren ne bi pokušao preokret - stoga statistika ;) ).
Dakle, prvi meč četvrtfinala (danas od 18.30 po našem vremenu) je verovatno i najatraktivniji par četvrtfinala, Španija - Grčka.
Španci su ekipa koja daje najviše poena po utakmici, 88, što je čak 11 više od Grčke. S druge strane, Grčka je bolja po procentu šuta iz igre, 51,5% prema 49,7%. Ni jedni ni drugi ne skaču nešto posebno, tu su 9. (Španija) odnosno 12. (Grčka), pri čemu Grci u napadu skoče 10,2 puta, a Španci 9,8. Ali su zato i jedni i drugi odlični u asistencijama, Grci su drugi sa 22,5 asistencije po utakmici, a Španci četvrti sa 21,8. Ni jedni ni drugi nisu naročiti kradljivci lopti, ali zato ih ni ne gube mnogo (zanimljivo je pomenuti da su najgori gubitnici lopti BIH, pa Hrvatska). Kada statistiku prebacimo u igrače, igraće Gasol, najbolji strelac na prvenstvu (koga objektivno ovaj meč deli od titule MVP Eurobasketa – ako Španija izgubi onda ipak nije realno da njihov igrač bude MVP. Ako prođe u najgorem slučaju igraju za treće mesto, onda bi već mogao da bude) protiv Spanulisa, najboljeg grčkog igrača. Da su njih dvojica vođe vidi se i iz toga što provode najviše minuta na parketu u svojim timovima, Gasol 28,5, a Spanulis 26. Možda će nekome biti zanimljivo to da Grci imaju čak četiri igrača koji po utakmici ubacuju više od deset poena. To su Kufos (11), Spanulis (10,8), Burusis i Printezis (po 10,7). Kod Španaca sa više od deset su Gasol (23), Mirotić (13,5) i Rodrigez (10). Realno, bilo koja prognoza (u slučaju da bude kako bih prognozirao) bi samo značilo da me kenja, a ne da sam vrhunski stručnjak za košarku, tako da ostavljam svakome od vas da se opredeli kako mu drago.
Drugi meč četvrtfinala (danas od 21.00 po našem vremenu) igraće domaćin Francuska protiv Letonije.
Francuzi daju 80,5 poena po utakmici, što je više od 10 poena više od letonskih 70,2. Oni su bolji i po procentu šuta iz igre, 47,8% prema 43,6%. Francuzi više i skaču od Letonaca, po tome su inače prvi sa 41 skokom po utakmici (Letonija ima 35,8), od čega je 11,8 skokova u napadu, a bogami više i kradu (i to tome su prvi - 7,2). Letoniji na ruku idu asistencije, 18,3 letonskih prema 17,8 francuskih, kao i greške - oni gube 12,7 lopti po meču, a Francuska 13,3. Najzad, i jedni i drugi su solidni blokeri, Francuzi imaju 4 blokade po meču, a Letonija 3,3. I Francuzi imaju tri igrača sa po više od deset poena po meču, to su De Kolo (12,2), Parker (1,2) i Lovrenj (10,7). Parker i De Kolo su i igrači koji provode najviše vremena na terenu (25 odnosno 24,7), dok Lovrenj sa Goberom deli prvo mesto po broju skokova po meču – 6,7. U Letoniji samo Bertrans daje više od 10 – 10,3, po čemu su najslabiji od četvrtfinalista (svi ostali imaju bar po tri igrača, a Grčka i Italija po četiri). Ovo je meč koji bi morala da dobije Francuska, sve osim toga (tj. pobeda Letonaca, kao jedino što osim pobede Francuske može da se desi) bi bilo veliko iznenađenje.
Sutrašnji program počinje mečom između Srbije i Češke (od 18.30 po našem vremenu).
Zadovoljstvo mi je napisati da Srbija po utakmici ubacuje čak 12,8 poena više od Češke (87,8 - 75), da smo najbolji na prvenstvu po procentu šuta iz igre (51,9%, Češka ima 45,7%), kao i da imamo 38,7 skokova po meču (Češka 37,3) - od toga je 9,7 skokovi u napadu i po tome je Češka bolja, oni imaju 10,8. Takođe smo prvi po broju asistencija, 25,2 (Češka ima 22,3), dok su Česi bolji jedino po broju ukradenih lopti - 5,7 prema naših 5,3. Mi takođe pravimo nešto malo manje grešaka po meču (11,5:11,7), a delimo protivnicima i više banana (2,3:2,2). Najbolji češki igrači su Veseli, Satoranski i Šlib. Veseli ubacije 16,8 poena za 27,5 minuta u igri (plus ima i 9 skokova po meču), Satoranski 3,2 za 33,5 minuta (a doda 8,8 puta za isto vreme, te je drugi skakač ekipe sa 6 skokova), dok Šlib daje 11,8 poena i provodi 29,7 minuta na parketu. Kod nas najviše vremena u igri provodi Teodosić - 27,2. Za to vreme ubaci 12,5 poena i asistira 7,3 puta. Najviše poena daje Bjelica, koji ima i najviše skokova (14,8 poena i 6,7 skokova). On takođe provodi najviše vremena na parketu, 25,8. Treći naš igrač sa više od deset poena po meču je Raduljica, koji daje 14,2 poena za samo 17,3 minuta. Dakle, gledajući statistiku u ovom meču smo mi favoriti, a očekujem da se to pokaže i na terenu sutra, iako su Česi odlično delovali protiv luzerskih komšija.
Četvrtfinale se završava sutrašnjim duelom između Italije i Litvanije (od 21.00 po našem vremenu).
I Italija ima skoro 12 poena po utakmici više od svog protivnika. Oni daju prosečno 86, a Litvanija 74,2. Bolji su i u procentu šuta, 45,5% prema 42,2%. Litvanija skače malo više, te ima 37,5 skokova po meču, dok Italijani skoče 36,2 puta. Od toga je 11,8 skokova u napadu (Italija ima 9,7). Bolji su i po broju krađa, 5,7 prema 3,5. Opet, Italija doda loptu 19 puta po meču, a Litvanija 18,2 puta, a Italija je bolja i po broju izgubljenih lopti - Litvanci imaju visokih 13,8 grešaka po meču. Po broju blokada su identični - lupe tri banane po meču. Pomenuo sam gore da Italijani imaju četiri igrača koji daju više od deset poena po meču, to su praktično ona jedina četvorica koja tamo nešto igraju – Galinari (18,5 za 29,3 minuta po meču), Đentile (17,8 za 33 minuta), Belineli (16,8 za 31,4 minuta) i Barnjani (12,7 za 20,8). Kod Litavanaca bolji od ostalih su Valančiunas (15,4 poena za 25,8 minuta), Mačiulis (14,7 za 30,8) i Jankunas (11,5 za 25,7). Najviše vremena na paketu provodi Kalnietis, 32,5. Mislim da bi ovo trebalo da dobiju Italijani.
Toliko. Kao što vidite u svakom meču jedna od ekipa daje barem 10 poena više od svog današnjeg/sutrašnjeg protivnika. Ostaje da vidimo da li će to značiti i pobedu efikasnijeg tima ili ovi košgeterski skromniji imaju nekog keca u rukavu.
Blogovi autora
- Majka (889)
- Završnica (194)
- I još jedni izbori (457)
- Aleksandar (418)
- Opozicija (146)
- Besplatni udžbenici (202)
- Još jedni izbori (836)
- Drš'te frilensera (138)
- Modeli školovanja u doba korona pandemije (110)
- Izbori (1493)
- Anketa (92)
- Stranačko zapošljavanje (640)
- O (175)
- Kandidat (225)
- Gde ćete za Novu? (111)
- Ne mora da ima (239)
- Muzičari (63)
- Jutke (263)
- Platforma vs unutrašnji monolog (366)
- O dijalogu (346)
Najnovije VIP blogeri
- Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Društvo (4)
- Život (3)
- Muzika (2)
- Gradjanske inicijative (2)
- Moj grad (2)
- In memoriam (2)
- Zdravlje (2)
- Filozofija (1)
- Porodica (1)
- Ljudska prava (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org