Gost autor: Omega68
‘...И би потоп за четрдесет дана, и вода дође и узе ковчег и подиже га са земље. И навали вода..."
"А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу , који беше начинио; и испусти гаврана..."
И не само то; Моша је пре него што је примио заповести од Бога, на гори пред Господом остао четрдесет дана, Илија је четрдесет дана ишао до Божје горе Хорив, Исус је постио четрдесет дана у пистињи, а после Васкрсења је толико био са својим ученицима до Вазнесења.
Пре њега је постојао дан ускрснућа пририоде и четрдесети дан после тога. Спасовдан.
Колико смо пута чули да се узме лист или корен тога и тога па се то стави у литар ракије или меда па све то одстоји баш четрдесет дана. Онда се пије.
А колики је циклус обнављања јетре, језика или читавог ДНК? Имате право једном да погађате :)
Тек рођене бебе не треба да излазе из куће тих фамозних шест недеља. Исто важи и за породиље. Нема односа, ако ме разумете, морају да прођу бабиње које су порођајни демони болести. Оне могу да убију новорођенче или мајку. Зато се остављају светла која терају бабиње, ставља се црвени конац и бели лук. У хришћанству се дете крсти као одбрана од демона.
А шта ради снајка која не може да издржи толике дане?
Па, кад крене иза куће због ради себе, муж или комшија је препадну из мрака а она покушавајући да остане изненађена викне:
-Јој што ме уплаши, прође ми четресница из момента! И ствар свршена.
Ево и мени је истекло тих митских четрдесетак дана како сам престао да пушим. Не питајте како је. Сад је добро. Најгоре је било кад поподне попијем кафу. Почне да ми раздире груди. Треба ми дим да то чудо смири. Јео сам грицкалице, пио чај, бројао овце - слаба вајда. Најбоље је ипак било када попијем чашу воде. То ме је умиривало.
А престао сам из много разлога. Скупо је у П.М. За једну кутију цигарета може да се купи више килограма воћа или поврћа. Па сад, или ћу ја да пушим или ће деца да ми се здраво хране.
Трујем се. Кашљем. Чим два дана не пушим боље се пењем уз степенице. И не само уз степенице.
Не прија ми дувански дим. Некад сам пушио само да бих изгледао macho. После је постало потреба. Највећа потреба је уз алкохол. Тог суочавања сам се највише прибојавао. Када сам попио прва два пива без цигарете било је јасно да могу. Као код детета, постане Вам криво што сте нешто ипак могли да урадите а сво то време сте тврдили да не можете. Многи не желе да се сусретну са тим колико су заправо храбри.
Мада нисам пушио пред њима, деца су инсистирала да престанем.
То је било најлакше, што би рекао стари циник Марк Твен, остављао сам колико год сам пута хтео, бар стотинак.
Онда сам покушао да спроведем у дело ону изреку да ће ти старост бити онаква какву си заслужио у неким млађим годинама. Да не одмажем укућанима којима ћу да паднем на терет. Да ми лице буде лепше док старим. Да пробам да упознам унучиће.
Тешко је...Посебно је гадан тај психолошки аспект када признаш пораз, сам себи овериш потврду да си зашао у неке озбиљне године и да се плашиш још озбиљнијих болести.
Тај пораз претворити у победу је најважнија мисија. Различити смо људи. Неко може, неко не. Баш као и код других ствари. Све је ствар менталитета. И страха. Понекад и пара.
Је л' се рачуна једна, тридесет и неког дана?
Могао сам без ње. Некако ми је баш било глупо да будем баксуз. Па и онај што не пуши запали понекад. Мислим, нисам ја лечени пушач да баш не смем ни једну.
10.08.2012.
Едит
Месецима нисам запалио цигарету. Већ сам почео да уживам у својој доследности. Потпуно ми је престала потреба за дуваном у плућима. За држањем нечега у руци. Одвика те тешка мука али достижна и слатка.
Вратио сам се у фазу у којој сам био у војсци. Могу да запалим цигарету, а и не морам. Знам да нећу морати после једне да палим и другу. Не представља ми оптерећење да ли имам и колико.
Не морам да у сред ноћи идем до трафике која ради. Која није близу.
Могу да се ограничим на понеку - после добре клопе и добре требе.
Моје.
И да уживам
Дупло.
Посвећено
Viceroy Vision
плавом кратком