Prilog javnoj raspravi o novom Zakonu o narodnoj inicijativi

Potpisujem i odmah poDpisujem.

Pretpostavljam da ovo može da se smatra Kraljevskim dekretom - hvala

Изванредна иницијатива. Допринеће већој одговорности и састављача и потпесника петиција на Мрежи, а самим тим ће и петиције добити на важности и уверљивости.

Iskreno, meni je mnogo interesantnija ustavna kategorija narodne inicijative. Trideset hiljada potpisa mogu da uvedu zakon u skupštinsku proceduru. Sto hiljada potpisa su uslov za referendum. A novih ličnih karata je već izdato preko dva miliona, a koliko sam shvatio najveći deo je sa čipom. A to znači da će u sledećih par godina biti izdato bar još nekoliko miliona.

Jednom kolegi, kome sam pomenuo ovu priču emailom, rekao sam da bismo mogli (da parafraziram kraljicu iz Alise u zemlji čuda) da svako jutro pre doručka uvedemo 6 zakona u skupštinsku proceduru

Zvuči kao noćna mora za parlamentarce, a?

Izmene i dopune zakona su za taj proces mnogo zanimljviji od sasvim novih i celovitih predloga.

Da, jasno mi je da se ovim lakše može krpiti zbrljano i da su takve stvari verovatnije, jer za dobar zakon treba jako puno znanja i još koječega (Bizmarkove kobasice) - ali malo karikiranja nije naodmet, računam

Zaista odličan prilog, to bi umnogome olakšalo narodne inicijative, ne samo na državnom već i na lokalnom nivou.

Hvala - znam da je na lokalnom nivou dovoljno 5% glasača za ekvivalentnu stvar.

A ja ću sada biti bezobrazan pa zamoliti za prilog inicijativi u obliku pravne pomoći

Onaj tekst memoranduma gore, što se vidi u slici ekrana - da li mu nešto fali u pravnom smislu? To je moja "mali Perica" ideja kako bi trebalo da glasi. Ako treba nešto refrazirati, samo reci tačno kako, pa ću ja začas srediti program i postaviti novu verziju.

Hvala - onda da zamolimo Poverenika da nam pomogne (na prošli blog je svratio, pa će računam i na ovaj, kad vidi naslov ).

EDIT:
podnosioci inicijative NE MOGU biti "nepoznati", podnošenje je postupak koji je potpuno otvoreni javan - napravite razliku između "rukovanja ličnim podacima" i objavljivanjem imena podnosioca inicijative - to su dve različite stvari, ime mora biti poznato, kao što mora biti poznat i ovlašćeni predstavnik podnosioca inicijative (kakva god bila)

Podnosioci inicijative mogu potpisati PDF dokument, pa će njihov identitet biti vidljiv. Ako je organizacija, mogu koristiti kvalifikovane sertifikate Pošte ili Privredne Komore, pa se ne mora pojavljivati JMBG.

To svakako - može, ali ja sam dala napomenu o trenutku kad mehanizam već postoji - dakle već je rešeno KAKO se rukovalo ličnim podacima tokom podnošenja inicijative (bilo kakve) - a da bi zvanično ušla u skupštinsku proceduru (i objavljeno kao takvo, kao PREDLOG ili IZMENE I DOPUNE ZAKONA) imena (proverena) moraju biti - JAVNA, ako se sada razumemo.
Stvar je besmislena, ako podaci o potpisnicima NISU dosupni javnosti, što naravno pod "dostupnošću" podrazumeva ime i prezime potpisnika, bez toga ne može. Ostali podaci o potpisniku mislim da ne moraju biti deo inicijative tokom same procedure unutar skupštine (mislim na JMBG i adresu, JMBG je rudnik svih podataka i podleže propisima o rukovanju podacima, sasvim ozbiljna stvar).
Svi predlagači su jednaki po pravima i obavezama, to hoću da kažem, svi predlagači koje Ustav predviđa, i za predloge zakona i za amandmane.

Aha onda je možda nesporazum - znači po meni ovde imamo sledeće:

1. Organizatori narodne inicijative moraju biti poznati javnosti, tj. svima koji žele da potpišu. To se može rešiti preko elektronskih potpisa već ugrađenih u dokument koji se potpisuje (ili na druge načine, ali ovaj je nešto "jači" kriptografski)

2. Potpisnici inicijative treba da su poznati makar nadležnom organu koji prima peticiju - i to u formi koja obezbeđuje punu identifikaciju - a to je sigurno kvalifikovani elektronski potpis, koji sadrži kvalifikovani sertifikat, a ovaj opet ima kao "common name" ime, prezime i JMBG. Ne verujem da je neophodna adresa, a takođe mislim da je, ako je JMBG prisutan, broj lične karte (sada neophodan po zakonu) potpuni višak (i ne treba zaboraviti da se skloni iz zakona, ako je JMBG prisutan). Kome je još potrebno da bude dostupna lista potpisnika peticije - to bih rado voleo da znam, a mislim da je ovo tema gde i gospodin Šabić ima šta da kaže.

Ovo gore iz tačke 2 znači npr. (tj. ja bar tako shvatam) da ako bi eUprava bila "procesor" za narodne inicijative, čak ni organizatori ne moraju da dođu u posed JMBG potpisnika - ovaj podatak može da ostane između potpisnika i nadležnog organa, gde je organizator narodne inicijative samo inicijator procesa.

El smo se sada razjasnili?
Rukovanje ličnim podacima predlagača - jedna tema.
Pravo javnosti da zna identitet predlagača - druga tema.

Super, znači opet smo na pitanju balansa - i čekamo gospodina Šabića.

Ja inače nemam problem sa objavljivanjem imena i prezimena (niti bih imao u takvoj situaciji), što se, nadam se, da primetiti

Čini mi se da ako bi se utvrdilo da ljudi NE ŽELE da iko zna da su potpisnici bilo kakave zakonodavne inicijative,(ili kakve peticije), ondaK mislim da imamo mnogo veći problem od pronalaženja dobrog načina da se (u skladu sa zakonom) utvrdi softver za e-peticije.
Ne verujem da je tako, ali - da se proveriti.

Pretpostavljam da nije problem da ne bude niko - nego samo da ne bude na "izvol'te" kojekakvim marketinškim agencijama (uključujući i partijske ).

Na primer, državni organ koji dobije "paketić" sa potpisima može u nekoj formi da izdaje informaciju osobi Y, koja se identifikuje na pouzdan način (npr. potpisan zahtev za uvid u podatke). Sve po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, pretpostavljam.

Ako je to tačno, onda se bojim da bi se tim istraživanjem pokazalo da je procenat "podanika" značajan i da bismo zaista imali tj. imamo problem.

Za ovo nam treba samo 30.000/100.000 nepodanika, ili 5% na nivou lokalne samouprave.

Evo, na primer, znamo za jednu grupu ljudi koja recimo sluša jednu radio emisiju i hvali se kako nisu podanici i kako razmišljaju svojom glavom i kako ih ima 200.000 - zar to nije dosta?

Sjajno, hvala puno!

Pokušaću da "razradim" neka od ovih pitanja večeras (sa tehničke strane, iz ugla upotrebe elektronskog potpisa i informatičke infrastrukture državnih organa - za pravnu bih zamolio pomoć od onih kojima je to struka) - ali čini mi se da ova tema zaslužuje zaseban blog.

Evo i komentara:

Zasto se zapravo uzimaju podaci o licnosti potpisnika inicijative?

Da bi se utvrdio identitet i time:
- Potvrdilo da građanin ima pravo da potpiše inicijativu
- Obezbedilo da se jedan građanin broji samo jednom, koliko god puta potpisao inicijativu.

Zasto se uzimaju ti i toliko podataka? Sta je svrha obrade tih podataka?

Moja pretpostavka je da se time pokušava preduprediti lažno predstavljanje, tako što se sravni više podataka o istom građaninu (pošto je pitanje koliko je jednostavna provera autentičnosti samog svojeručnog potpisa). Ovo, na žalost, danas više nije jaka zaštita, te se svrsishodnost uzimanja podataka kao što je adresa stanovanja verovatno gubi (posebno zato što se ta vrsta podataka teško mašinski poredi - kod platnih kartica se, na primer, u takozvanoj AVS proveri, porede samo brojevi iz polja adrese, a ostalo ukloni).

Po meni je dovoljno, u "ručnoj" varijanti procedure, uzeti sledeće podatke:
- Ime i prezime (iz kozmetičkih razloga)
- JMBG (za mašinsku proveru)
- Broj lične karte (za mašinsku proveru)
- Naziv izdavaoca lične karte (takođe uglavnom iz kozmetičkih razloga)
- Svojeručni potpis (za potrebe arbitraže u slučaju spora)

Gde bi se, da bi se smanjile zloupotrebe, od građana tražilo da se identifikuju ličnom kartom članu odbora za prikupljanje potpisa. U slučaju novih ličnih karti, potpis na listi bi se sravnio sa faksimilom potpisa odštampanom na ličnoj karti.

Zaštita bi onda funkcionisala na sledećem principu:

1. Inicijativni odbor bi, osim papirnih obrazaca, podnosio i listu potpisnika u mašinski čitljivoj formi (na primer CSV fajl), sa podacima gore (bez potpisa) + identifikatorom broja strane/sveske, koji omogućava lociranje svojeručnog potpisa u slučaju problema.

2. Kombinacija JMBG i broja lične karte bi se mašinski kontrolisala (kada ti podaci budu dostupni u formi koja omogućava takvu operaciju) i takođe kontrolisala u odnosu na birački spisak - i odbacivali potpisnici kod kojih ova dva podatka ne odgovaraju jedan drugome, ili matični broj nije na biračkom spisku (lista odbačenih bi bila vraćena inicijativnom odboru, uz obrazloženje, a bez izdavanja bilo kakvih podataka na bazi jednog od ta dva broja). Znam da još nema jedinstvenog elektronskog biračkog spiska i da se očekuje da bude izrađen do 2012, ali gradimo za budućnost, računam, plus se u međuvremenu može koristiti datum rođenja iz JMBG, da se utvrdi biračko pravo na bazi starosti.

3. Državni organ kome se peticija podnosi bi prosledio listu korisnika peticije u bazu potpisnika inicijativa, a svaki građanin bi mogao vršiti uvid u bazu, tako što se identifikuje unosom ta dva podatka i time dobije listu inicijativa koje je potpisao - nešto u stilu biračkih spiskova koje je većina opština postavila na internet - samo bezbednije

4. Građanin onda može prijaviti da nije potpisao neku od inicijativa gde se vodi kao potpisnik, u kom slučaju bi se povela procedura provere potpisa / arbitraža. Ova procedura ne odlaže izvršenje inicijative (koja je u međuvremenu mogla da bude i sprovedena), ali može da završi optužnicom za falsifikat/lažno predstavljanje protiv onih članova organizacionog odbora koji su potpisali obrazac liste potpisa. U slučaju da se pokaže da je građanin ipak potpisao inicijativu, ali pokušava da oblati organizatore, on bi snosio troškove postupka.

Ovo gore bi bio i odgovor na pitanje kako sprečiti upotrebu stranačkih kolekcija podataka - visinom kazni, na primer

Što se tiče uloga u obradi podataka o ličnosti, moj predlog bi bio da nadležni državni organ, za koji se podaci skupljaju, bude u ulozi Rukovaoca, za sve inicijative u njegovoj nadležnosti (i jednom prijavljuje ovo u Registar), a da inicijativni odbor bude Obrađivač podataka - i da se ove uloge ugrade u "ugovor" koji se potpisuje u procesu prijave inicijative. Ovaj dokument bi bio standardni deo procedure registracije, koji razjašnjava prava i obaveze inicijativnog odbora i njihovih agenata za prikupljanje potpisa u odnosu na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti - i mogao bi biti propisan podzakonskim aktom, koji bi takođe mogao da definiše model i način numerisanja obrazaca za prikupljanje potpisa, format datoteke sa mašinski čitljivim podacima, formate elektronski potpisanih dokumenata, i slično.

Što se tiče elektronskog potpisivanja, kvalifikovani elektronski sertifikat po definiciji jedinstveno određuje građanina, a po specifikaciji iz podzakonskog akta i sadrži JMBG i ime i prezime u polju "common name" - i to bi moralo da bude sasvim dovoljno za kasniju identifikaciju i verifikaciju da li građanin ima biračko pravo i izbegavanje duplikata. Ovaj podatak se može mašinski izvući iz potpisanih dokumenata (recimo moj program ePetAdmin verifikuje potpise i formira listu na ovaj način).

Zanimljivo je i pitanje sta se sa podacima desava nakon realizacije inicijative.Naime,shodno cl.8 Zakona obrada je nedozvoljena ako je svrha ispunjena.

Što se tiče uništavanja podataka po završetku procesa - ovo bi takođe bio deo ugovora o obradi - i Obrađivač bi imao obavezu da u definisanom roku svoju kopiju podataka uništi.

Kako vam ovo izgleda? Ima li smisla?

smatram i da drzava srbija ima precha posla nego da se bakce elektronskim potpisima

Ja se ne slažem, kolega

Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je kvalifikovani elektronski potpis (qualified electronic signature) u Srbiji već gotova stvar - zakonom propisan, bliže definisan podzakonskim aktom usklađenim sa preporukama EU (pogledaj reference na standarde iz podzakonskog akta), itd. Ima problema (pisao sam u tome u ranijim blogovima), ali su uglavnom tehničke prirode i verujem da mogu brzo da budu rešeni.

Inače, ovo rešenje gore još mora malo da se počisti da bi bilo kompletno u skladu sa podzakonskim aktom (recimo XML dokument bi trebalo da je po nekoj osnovnoj varijanti XAdES, ali PDF još treba da sredim da bude po PAdES), plus ću još par sitnica da sredim po pitanju bezbednosti procedure potpisa, u kontekstu CWA preporuka) - ali i ovo je uglavnom tehnikalija koja ne zahteva previše vremena.

Hvala svakako na komentaru.

A sve u cilju sto boljeg opismenjavanja naroda u Srbiji i lakshe kontrole i promene vlasti, ako prilike to zahtevaju!

Da se glas i mishljenje naroda lakshe cuje!

Hvala 8c_competizione - što reče Mirela gore - više odgovornosti na svim stranama.

Nune Popović

Sjajna ideja i predlog koji pomaže razvoj demokratije i ljudskih prava. Sada je vreme da se sa tim krene u proces realizacije, jer se tako ide u susret budućem vremenu u kojem će E-komunikacija (u najširem smislu) imati sve veću ulogu u praktičnom, svakodnevnom životu građana. Podrška

Hvala Nune.

Inače je ona aplikacijica gore gotova, manje više - ostalo je nešto poliranja oko formata PDF potpisa i nekih detalja redosleda upisivanja fajlova. Naravno, slična stvar na sajtu eUprave bi bila još efikasnija - ali ja volim da razmišljam u stilu one narodne priče "ti ćeš, sinko, svirati".

Glavna stvar u ovom trenutku je da ne propustimo priliku da se novi zakon, koji je u pripremi, formuliše tako da prihvata ovakve ili slične narodne inicijative - tj. da, osim potpisivanja po štandovima u zatvorenom ili na otvorenom prostoru, prepoznaju i elektronske inicijative.

Inicijative elektronskim putem bi trebalo da budu em značajno jeftinije i efikasnije, uključujući i troškove državnih organa, em bi njihov "domet" mogao da bude veći - jer nije potrebno imati armiju aktivista koji zaposedaju gradske trgove, nego samo web sajt i email adresu.

Inače, što se tiče troškova državnih organa - za kampanje na nivou cele zemlje, MUP možda više ne bi morao da posreduje u proveri potpisa u određenoj narodnoj inicijativi - jer je već tu funkciju obavio, izdavajući kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis. Za kampanje u lokalnim samoupravama bi se jedino morala obezbediti provera da li potpisnik pripada odgovarajućoj lokalnoj samoupravi, pretpostavljam - ne znam da li je za to potreban MUP ili lokalne samouprave imaju drugi način da utvrde ko je na njihovoj teritoriji na bazi JMBG.

Već sam pomenuo da je pitanje čak i da li je registracija inicijative neophodna (pošto je ovo bio, koliko shvatam način da se utvrdi verodostojnost i izbegne naknadna promena teksta), pošto bi inicijativa bila digitalno potpisana od strane inicijatora, a potpis (npr. ovom aplikacijom koju sam napravio) važi samo za verziju dokumenta koja je bila objavljena u trenutku potpisivanja.