EU otvori se

Десет најтраженијих бегунаца
Мафијаши, тајкуни, убице нису доступни или како се то каже модерно – у „ромингу” су наспрам правде




После јучерашњег објављивања 10 највећих српских криминалних афера, данас објављујемо ранг-листу 10 најтраженијих српских бегунаца. Иако су убедљиво најтраженији бегунци они са оптужница Хашког трибунала, на овој листи своје место нису нашли Ратко Младић, Радован Караџић, Горан Хаџић и Стојан Жупљанин, пре свега зато што за њима не трагају домаћи судови, већ једна међународна институција. И што побројани нису доступни правди због криминогених и финансијских малверзација.

Сретко Калинић

Убедљиво прво место на нашој ранг-листи заузима Сретко Калинић звани Бели, класичан ликвидатор за рачун Душана Спасојевића и „земунског клана”, јер док год је он на слободи, постоји реална опасност да неко буде ликвидиран из његове пушке. Директно је учествовао у скоро свим убиствима која је починила земунска криминална организација. Калинић се терети да је директно убио Зорана Ускоковића Сколета, Милоша Стевановића, Тодора Гардашевића, браћу Шљукић, Јована Гузијана Цунера, Радета Цветића, Ивицу Николића и још најмање пет особа. Осуђен је због учешћа у убиству др Зорана Ђинђића. Последње информације говоре да се налази у једној земљи из окружења.


Владимир Милисављевић Будала

Нови вођа „земунског клана” који је на трон криминалне групе дошао после убиства Душана Спасојевића и Милета Луковића Кума. Осуђен је за учешће у убиству Ђинђића и друга тешка кривична дела, а оптужен је за низ убистава која су последњих година изазивала велику пажњу јавности, попут убиства Ненада Баточанина, високог функционера Савезног МУП-а и Жељка Шкрбе, крајем прошле године. Такође, Милисављевић је учествовао у убиствима Зорана Ускоковића Сколета, браће Шљукић, саучествовао у покушају убиства Љубише Бухе Чумета... Причало се да се заједно са Миланом Јуришићем Јуретом, још једним бегунцем из „земунског клана”, крије у Норвешкој, где наводно има веома развијен посао са салонима за масажу који су у ствари параван за проституцију. И поред тога, Будала и Јуре још нису ухапшени.

Милош Симовић

Први оперативац „земунског клана” који је имао задатак да преноси наређења Душана Спасојевића и Милорада Луковића Легије осталим члановима завереничке групе. Кобног 12. марта 2003, налазио се у близини мостарске петље где је имао задатак да осматра и јави тачно време проласка др Зорана Ђинђића. Виђен је у Београду прошлог лета, а сада се прича да се креће у земљама региона.

Нино Константиновић


Међу најтраженијим људима са потернице налази се Нинослав Константиновић Нино, који је пронашао напуштени пословни простор у згради у Улици адмирала Гепрата број 14 на другом спрату, са чијег је прозора пуцано на премијера Ђинђића. Причало се да је у Холандији.

Богољуб Карић


Иако нема везе са крвавим злочинима које су чинили горе поменуте особе, Богољуб Карић се нашао на овој листи, јер је, према пријави полиције, учествовао у махинацијама у „Мобтелу” које је оштећено за око 115 милиона евра. Поред тога, сумњичи се и за пореску утају и покушај подмићивања посланика Мике Влаовића који је недавно преминуо. Причало се да живи на релацији Москва – Лондон.

Слободан Радуловић

Оптужен да је, као један од организатора криминалне групе познатије као „стечајна мафија”, кршећи закон оштетио предузеће „Це-маркет” за око 20 милиона евра. Био је генерални директор „Це-маркета”. Поједине информације говоре да се налази у Шпанији где живи његова кћерка, док други пак тврде да се крије у Црној Гори.

Станко Суботић

Милионер са листе пољског часописа „Впрост”, чији се иметак процењује на око 650 милиона долара. На потерници је због шверца цигаретама током деведесетих година прошлог века. У Француској је сувласник две винарије и неколико винограда. Има пријављено боравиште у Женеви, а у Грчкој дистрибуира безалкохолна пића и спортску опрему. Његова „Еми група” је холдинг регистрован у Данској. Највећи је увозник алкохолних пића за Црну Гору, укључујући и виски „балантајнс”. У Србији има и предузеће „Футура плус”, у чијем власништву је данас највећа продајна мрежа киоска, од којих су многи до пре две године припадали компанији „Политика”. Управо кроз „Футуру плус”, Суботић је један од спонзора ФК Црвена звезда. Прича се да живи на Светом Стефану и да ужива поверење црногорских власти.

Марко Милошевић

Син Слободана Милошевића, на потерници је због шверца цигаретама од 1996. до 2001. године, којим је остварен нелегални профит од више десетина милиона тадашњих немачких марака. Побегао је из земље после петооктобарских промена 2000. године. Био је у Казахстану, сада је у Руској Федерацији где живи откако му је отац преминуо у притвору Хашког трибунала.

Мирјана Марковић

Терети се за шверц цигаретама и за подстрекивање на злоупотребу службеног положаја због чега јој се суди у одсуству пред судом у Београду. Током „Сабље” довођена је у везу са убиством Ивана Стамболића, али те сумње никада нису доказане. Отишла је из земље 22. фебруара 2003. године. Од тада је у Руској Федерацији где је наводно добила политички азил. Редовно пише колумне за један београдски дневни лист.

Бојана Бајрушевић

Власница фирме „Треф рентакар”, на потерници је као члан групе коју су предводили Мирјана Марковић и Марко Милошевић, Бојана Бајрушевић се, прецизније, терети за злоупотребу положаја. Наиме, један од начина богаћења „Маркове група” ишао је преко наводних фирми Бајрушевићеве одакле се сав новац сливао на њен приватан рачун. Према расположивим полицијским подацима, део новца стечен шверцом цигаретама једно време је био у земљи. Новац је затим изнет из Србије одмах после 5. октобра 2000. године, а износила га је Бојана Бајрушевић, чији је брат Вук Бајрушевић, касније отет од стране „земунског клана” и за чији откуп је плаћена милионска сума новца. Наводно је и она у Црној Гори.

Резервна клупа

Наравно да бегунаца има више од ових побројаних и, ако неко од ових „побегуља” заврши иза решетака, са „резервне клупе” могу да ускоче, на пример, Милан Јуришић, Миљко Живојиновић, Милош Недељковић... Клупа је јака, а овим набрајањем нисмо навели и два најтраженија Србина међу траженима – два жиранта, које сви траже и тешко проналазе...
poltika 5 decembar, ocekujem vase komentare

Ukoliko neko sa Kosova proglasi nezavisnost, a drzave EU to priznaju, onda nema nista od nekakvih pridruzivanja i stabilizacija. Ko to ne vidi, zavarava se. I, to prilicno.

Juče su načelnici generalštabova SAD i Rusije u Vašingtonu potpisali sporazum o vojnoj saradnji.
To samo pokazuje da se radi o ozbiljnim državama koje vode računa o svojim interesima i, u skladu sa tim, i međusobnim odnosima.Ovo se sigurno ne uklapa u kombinacije onih koji očekuju da će Rusija zaratiti zbog nas, a pre će biti da će se sa SAD dogovoriti, ako treba, i na naš račun.
Ko je sinoć gledao savetnika Simića, slušao g-đu Smajilović i gospodu Vukadinovića i Kesića verujem da je, ukoliko ne razmišlja svojom glavom, ubeđen da Srbija treba već da postavi ultimatum SAD i EU, uz otvorenu vojnu pretnju i udare po dubini. Takav scenario je uspešno moderirala voditeljica sinočnjeg Upitnika, g-đa Jovićević, kojoj bi i najvatrenija pera iz početka 90-ih mogla zavideti.
Slažem se sa vašim tekstom i potpisujem.
Ivo Vejvoda rizikuje da bude proglašen izdajnikom kao i B92, iako čovek govori argumentovano. Slično je govorio i Dušan Janjić.

jeste li gledali savetnika Simica, zanima me vasa reakcija na izjave o Kosovu

1. Kako iz neposredne blizine izgleda ono sto se uci u skoli - zar bas toliko losije u odnosu na ono od pre 25 godina?
2. Podela - vidim spominje se i u tekstu - kolika je verovatnoca da se opet nadje na stolu i kolika je verovatnoca da se dve strane sloze oko toga (Svilanovic je o tome pisao svojevremeno), i zasto je na pocetku to bila anatemisana opcija?

Čisto sumnjam da mi tražimo nekoga od ovih lica. Kada je Voji trebalo pojavio se Bagzi, pa se pojavio A. Simović i naravno svima njima je pomagao Čeda poznati ne regestrovani narkoman. Pazite sada ovo odustajanje od tužbe za bombardovanje Dubrovnika. Sada će Šutanovac rezervistima kojima džava ne da pare od dnevnica obećati da im država neće naplatiti ležarinu za njihove pare ako se odazovu pozivu otadžbine. Ovi kriminalci koje ste pobrojali su svi u radnomodnosu kod jedne privatne firme V.K. To važi i za Miškovića. Pa zar mislite da ga je zemunski klan oteo iz čista mira. Pa oni su imali para od droge koju su rasturali za račun službe da im nije trebalo da rizikuju radi nekog Miškovića ili ostalih.Znali su ko Slobi nije platio danak i to je izvedeno na kulturan način. Apošto firma svima drži radne knjižice svi je slušaju. Tu im je posao zagarantovan doživotno. Koliki će im staž biti zavisi od nečije volje i interesa. Sada će im biti vrlo potrebni da narodu uteruju strah pa čak i da olade neke. Tadić samo priča bajke ima sada ulogu koju je nekada imao Vuk da zamlaćuje narod kako je njegova stranka protiv ovoga ali zbog jedinstva zbog Kosova i cinamija sada neće izaći iz vlade. Popgledajte našu pravoslavnu crkvu pala je na ajniže grane za vreme ovog patrijarha koga mafijaši i zločinci a i neki opčinjeni smatraju čak svecem. Mi ako imamo samo poštovnje treba sami da rešimo stvar kao Rumuni. Dokle da nam drugi sređuju probleme. Znamo ko i šta nas deli od Evrope. Niko od stranaca ne želi da nam nameće i bori se za nas. Ako je nama stalo da živmo normalno onda se moramo sami za to izboriti. I uopšte nije pitanje da li će nezavisnost biti objavljena sutra ili iduće godine. Mi smo zemlja koja samo gura stvari pod tepih. Da su naši političari političari a ne mafijaši rešavli bi do sada jedno po jedno pitanje. Ovako nakupilo se sve odjednom. Ko za inat Mladića služi zdravlje pa nikako da umre.

treba biti objektivan i reći da obe strane (i LDP-ovska i narodnjačka koalicija) tu priču koriste kao pokriće za nedostatak ideja i sopstvenu neukost.

Odličan tekst.

Kao svoj doprinos diskusiji, iskopirao bih deo članka prof. Mata Kovačevića iz najnovijeg broja hrvatskog Fokusa:

Sva nastojanja političara Europske unije da bivšu jugoslavensku pokrajinu Kosovo, unatoč stoljetnom etničkom čišćenju vežu uz Srbiju, zahvaljujući odlučnosti tamošnjih Albanaca i američkoj potpori još uvijek nisu urodila opetovanim podvrgavanjem Prištine beogradskim režimima. Naime, nakon albanske odlučnosti da početkom prosinca proglase neovisnost, europska se politika upela iz petnih žila da albansku odluku odgodi bar do polovice sljedeće godine. Premda nacionalne politike unutar Europske unije imaju različita stajališta oko Kosova, u Bruxellesu ipak preteže britansko stajalište, koje je ovih dana na jednom skupu u Barceloni iznio profesor europskih studija na Sveučilištu u Oxfordu i istraživač instituta Hoover pri Stanfordskom sveučilištu Timothy Garton Ash. On zbog srpske manjine na Kosovu podsjeća kako bi Srbi kao i Republika srpska u BiH zbog toga mogli također zatražiti neovisnost. U pozadini izjave ovoga britanskoga političara ne skriva se ništa drugo doli jedna nova inačica stare britanske politike, koju je bivši srbijanski predsjednik Slobodan Milošević pokušao, nakon neuspješna preuzimanja jugoslavenske federacije, realizirati ustrojavanjem tzv. srpskih autonomnih oblasti, koje su nakon izdvajanja iz sastava bivših republika trebale tvoriti Veliku Srbiju. Ashova pak tvrdnja da se Srbi zbog hrvatskoga približavanja Europskoj uniji osjećaju velikim gubitnicima, kao i to da je bivši hrvatski predsjednik Franjo Tuđman, također odgovoran za raspad Jugoslavije te da je velika pogrješka u tezi da su Hrvati bili anđeli, a Srbi demoni, pokazuje kako je još uvijek žilava britanska politička igra koja se svojedobno, kao potpora velikosprskom genocidu očitovala i u optužbama tzv. preranog njemačkog priznanja Republike Hrvatske kao poticaju za krvoprolića na području Hrvatske i BiH.

ceo tekst - http://www.fokus-tjednik.hr/vijest.asp?vijest=2889


Iako tekst prof. Kovačevića odiše u hrvatskoj javnosti i inače rasprostranjenim strahom od bilo kakvog napretka Srbije u pravcu EU i eventualnog uspeha Srbije da nam tom putu zadobije nekog ozbiljnog "sponzora" (poput nemačkog sponzorstva koje HR uživa), mislim da može biti vrlo informativan.

Pogotovo u svetlu podatka da je upravo britanski MEP Christopher Beazley (konzervativac) na poslednjoj sednici komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta zatražio od Olija Rena i EC da Srbiji pruže jasnu evropsku perspektivu u vidu određivanja okvirnog datuma za primanje u punopravno članstvo, pozivajući se na primer Hrvatske kojoj je poručeno da prijem može očekivati "krajem decenije".

Takođe, u EC se spominje mogućnost da bi, ukoliko se Srbiji pruži mogućnost ubrzanog pridruživanja (o uslovima ne bih, manje-više su poznati), to moglo biti u paketu sa HR negde 2012, što Hrvatskoj svakako ne bi odgovaralo, kako iz psiholoških razloga, tako i zbog par godina odlaganja njihovog ulaska u EU...

Mi smo za EU spremni, samo što smo preskromni, pa to sebi ne želimo da priznamo.