Čitam vest na b92 kako se djaci slabo odazivaju da prime vakcinu (a obećan je i njima i roditeljima slobodan dan, bar tako rekoše u Utisku nedelje kod Bećkovićke, sto mu dodje kao dodatna motivacija, uvek dobrodosla). I okej, vest je takva kakva jeste, al' mi upade u oko muvanje s brojevima.

Elem, predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja, dr Predrag Kon, kaže da "nije

Добисмо јуче критику, а и дужни смо остали додуше,  што смо онако оставили да виси информација о томе како васпитачица слеже раменима на дете са масницом испод ока, при том, знајући, или сумњајући, (што се испоставља као потпуно свеједно) да ју је дететов отац направио.

 

Na sreću, ne koristim usluge „srpske" železnice. Na nesreću, živim u Srbiji, zemlji preko koje se pružaju važni evropski koridori, a koja je premrežena sklerotičnim prugama po kojima tutnje vozovi istom brzinom kao pre stotinu godina.

Još je, na vrhuncu karijere, Slobodan Milošević uočio  problem i prepoznao šansu. Nadahnut vizionarskim duhom, otac nacije je, nekako u isto vreme, izdao naredbu da se ruše tuđe, komšijske  tračnice, a da se   po zemlji bestragiji, kojom je gazdovao, isplete mreža modernih pruga, nad kojima će, kao u prijateljskom Jasuši

Negde u sitne večernje sate bambi je nestao sa programa za opuštanje, na kom je nikao napaljeni tetreb i, vukući krila po dnu ekrana, ripio na kokošku svoje vrste. Bakica skrhane ruke je sramežljivo spustila pogled, dobivši ten boje sveže lave. Njen prvi komšija, uprkos bolu u krvavoj nozi, raširio je oči u formu slavske tacne i, otvorenih usta, pažljivo pratio tetrebovu tehniku gaženja. Princeza se pubertetlijski zakikotala kao

 

Ovaj tekst prenosim u potpunosti sa sajta  "Urbana Srbija" (samonazvanog web portal za urbanu populaciju).  Prenosim ga u paketu, bez ispravki i korekture, onako kako je tamo objavljen. 

 Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji

Treblo je više dve nedelje da prođe od Božića pa da objavim ovaj tekst. Što zbog previše obaveza a što zbog previše uzburkanih strasti ovde na blogu oko tog najvećeg hrišćanskog praznika. Pošteno da kažem, nisam to očekivao. Mislio sam ipak da su neke vrednosti iznad svake kritike i diskusija i da nema potrebe da se razglaba oko toga. Pogrešio sam očigledno.

Neki

Више од месец дана је прошло откако смо крочили у доба године када се људи, упоредо са даривањима и слављима, баве и бушењима нових рупа на каишевима за панталоне. Мушкарци, углавном. Жене пак, учесталије него у било које

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Svoje donacije možeš da priložiš na sajtu www.hopeforhaitinow.org pomoću PayPal-a. Prihvataju se sve medjunarodne kreditne kartice. Prikupljena sredstva podjednako će podeliti sedam dobrotvornih organizacija koje trenutno rade na Haitiju: Oxfam America, Partners in Health, Crveni križ, UNICEF, zaklada Yele Haiti, The Clinton Bush Haiti Fund i Program Ujedinjenih naroda za hranu. Sajt www.hopeforhaitinow.org će biti otvoren za donacije do 28.02.2010.

 

Gaša se ugojio...

...te su mu sve košulje kratke, rukavi na džemperima jedva nešto do ispod lakata, a pantalone od raznih materijala razvuku mu se po nožurdama i napnu k'o strune. Izrazito je visok zbog čega mu se stomačić-bojlerčić iz profila još više ispolji. I svakoga dana pipkajući stomak po nekoliko puta dođe te nam svima saopšti kako je „dobio sise". U kombinaciji sa nekoliko verzija kariranih šešira tipa agent-slobodni strelac, Gaša je svakako uočljiv.

Gaša troškari...

...pa je tako uoči Nove godine počastio sebe „ajfonom".