Конференција Језици и национализми

„Национализам гаји култ језика као светиње.”

И. Чоловић

„Чујемо и да ћирилица припада Србима, а латиница Хрватима. Међутим, писма не припадају народима, већ језицима који се на њима пишу.”

Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje.

ЦРНИ ПРИНЦ – сателит непознатог порекла

 Преврћући старе, затурене фасцикле нашао сам текст из Галаксије бр.61 из маја 1977. године о Земљином сателиту ЦРНИ ПРИНЦ који, на висини од 30.000 км, ротира у правцу супротном од свих вештачких сателита, као што планета Венера ротира супротно од свих тела у Сунчевом систему и који је неземаљског порекла.

  1977. година? Ха, од пре 40 година – помислио сам. То је наука одавно разјаснила

  Међутим, назив ЦРНИ ПРИНЦ ми је остао у свести и потражих новије и коначне податке о њему.

  И ту почиње тајна која још увек траје. ЦРНИ ПРИНЦ или ЦРНИ ВИТЕЗ  не само да није разоткривен већ је његова мистериозност вишеструко потврђена.

GOST AUTOR: Aleksandar Vasović, VIP bloger ovdašnji




Ovo je jedinstven blog gde živ i zdrav VIP bloger gostuje (a da i ne zna da gostuje, saznaće uskoro) kod drugog blogera!

Moralo je ovako jerbo je Vasović objavio dobru knjigu ali kakav je dok bi on objavio nešto iz nje i nešto o njoj došla bi sezona pecanja ili izbori ili kraj školske godine ili već neke protuberance pa bi

 Prošle godine je povodom netransparentnosti uvoza „kubanskih vakcina“ Nova stranka reagovala, prvo saopštenjem, a zatim i organizacijom okruglog stola i konferencije za novinare. Nakon toga su usledila poslanička pitanja u Skupštini, a ministar Lončar je u veoma razumnom roku na ta pitanja odgovorio. Dakle,

WWF Srbija, 28.12.2016.   |   Ornitolozi Lige za ornitološku akciju, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, organizovali su i ove godine prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu sada zimuje 3.700 jedinki, što predstavlja 5,3 odsto evropske, odnosno oko dva odsto ukupne svetske populacije. Brojnost malih vranaca je skoro ista kao i prošle godine  kada je izbrojano 3.800 jedinki. Relativno stabilna brojnosti i stalno  prisustvo ovih ptica i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. 

Mali vranac u Čukaričkom rukavcu, foto Maciej Syzmanski 

“Meni je sada već okruglo 20 godina kako pratim male vrance na zimovanju na Savi, počeo sam još 1996. Vranaca je tada bilo dvostruko više nego što se znalo, bilo ih je već 1000 u gradu, a to je nakon odsustva od pola veka već bilo uspeh samo po sebi. Tako je počelo. I evo nas sada, 20 godina kasnije kako pratimo  ovu vrstu na zimovanju u Beogradu. Svaka populacija koja prelazi 1 procenat regionalne se smatra međunarodno značajnom i nameće obavezu da pospešimo njen opstanak, a mi i ove zime imamo 5% evropske populacije malih vranaca usred glavnog grada. To nije samo obaveza da ih zaštitimo, već i potencijal za razvoj eko-turističkog proizvoda Beograda jer se ova vrsta sreće samo od Jadrana do Kaspijskog jezera, i njeno odsustvo u Zapadnoj Evropi je čini jako atraktivnom za tamošnje posmatrače ptica. Ono što su za Kikindu sove, za Beograd je mali vranac“, izjavio je Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju. 

Molim?!

Pogleda uprtog  negde između koša i odbrambenog igrača koji ga čeka u odbrambenom stavu, rašinerih ruku, dok u reketu sevaju laktovi u borbi za prostor, naizgled ležerno tapše loptom negde u visini desnog kuka. Najednom, zamahuje čitavim telom kao da će loptu baciti negde desno, preko tribina, dok mu pogled fiksira neku tačku negde dole, u visini nečijih patika, iskoračije levom nogom i celo telo okreće u pravcu bacanja, slika se zamrzava, svi zastaju i gledaju imaginarnu putanju lopte - negde desno, možda van terena. U tom zamrznutom trenutku sledi sasvim neočekivan pas o zemlju, negde levo, kroz sredinu reketa i šumu nogu. Lopta udara u pod i zamrznuti kadar kreće, ovaj put ubrzano. Niotkud, utrčava igrač, po levom boku, lopta mu sama ulazi u ruke, skače i …. i veša se o obruč uz ovacije čitave hale. 

Oni svojom interpretacijom pišu novu Bibliju, tačnije Knjigu postanja. Samo što u njihovoj Bibliji na početku nije više reč, već pogled. Po njima, ovaj naš, a i svaki dugi univerzum ili ne postoji ili egzistira samo kao mogućnost. Svaka čestica, a od njih je sačinjen čitav univerzum, može postati  stvarna tek ako i kada oni na nju usmere svoj svevišnji  pogled.