Može li se "napraviti" sportski genije?

kažu da najveći od najvećih, džordan, mesi, vujasinović, imaju za milidjelić sekudne bržu anticipaciju reakcije protivničkjog igrača, bržu obradu podataka, automastko proračunavanje kretanja svih igrača uključenih u akciju.

Wayne Gretzky, najsvemirskiji svemirac hokeja (po meni - ultimativni i najdinamičniji kolektivni sport) svoj uspeh pripisuje treningu kome ga je izložio otac (koji je zbog povrede morao da napusti hokej kao mali i onda valjda isterivao ambiciju na detetu, no dobro, to je Kanada, tamo il' si hokejaš il' si ništa). Izgradio mu je i klizalište iza kuće. Wayne kaže da je to izgledalo "probudim se, klizam, odem u školu, vratim se, klizam. Kada sam počeo da treniram imao sam 4 godine prednosti na klizaljkama u odnosnu na sve ostale". Kažu da je na njemu praktično bilo nemoguće izvesti bodycheck - zaletiš se da ga prikucaš za ogradu a njega već uveliko nema, kao da si probao da zagrliš vazduh. Dodatno kaže da je svoju igru bazirao na par principa koje mu je otac usadio i oko kojih ga je drilovao a koji se svode na "ne idi tamo gde je pak, nego gde će da bude" i "svaki igrač pogleda tamo gde šalje pak pre nego što ga pošalje".

Dakle, Wayne kaže - dril od malih nogu.

(Naravno, to bi bilo nemoguće izvesti sa nekim genetski potpuno smotanim.)

najsvemirskiji svemirac hokeja (po meni - ultimativni i najdinamičniji kolektivni sport)

Ubedljivo, ma sta pricale ove NFL zamlate.

Ima tu jos jedna stvar, a to je nemanje straha od neuspeha, kao i znati da gubis (cesto je znati da gubis vaznije od znati da pobedjujes, mada ni ovo drugo nije lako). Ne znam da li se secas Drazenove prve sezone u Sibenci (u stvari ne znam koliko si uopste pratio basket), ali on je 'ladno prodao prvenstvo. Onaj mentol od Moke ga je forsirao (sine, vec vidim Maksin zblanut pogled: Moka? Drazen? wtf is he talking about?), valjda video i sam kolika je Drazen zver, ali te sezone ga sut nije isao kao kasnije, tek je bio na pocetku karijere iako je bio izuzetno bezobrazan. Taj Drazenov bezobrazluk je Sibenku kostao titule protiv Bosne, ali, jbg, covek posle postao verovatno najbolji neamericki basketas svih vremena.

Ubedljivo, ma sta pricale ove NFL zamlate.

Američki fudbal, bez tih pauza, bi bio nehuman.
Dok ljudi igraju hokey do četrdesete; vek jednog raninbeka je pet-šest sezona.

Mislim, Vejn Grecki je igrao hokey preko dvadeset godina i mojne da mi diraš NFL

(u stvari ne znam koliko si uopste pratio basket), ali on je 'ladno prodao prvenstvo. Onaj mentol od Moke ga je forsirao (sine, vec vidim Maksin zblanut pogled: Moka? Drazen? wtf is he talking about?),

Hehe ... gledao u Pioniru manje više sve bitno domaće i međunarodno do kraja 1989.

Iz nekog razloga iz tog vremena najupečatljivija mi je bila utakmica Zvezda - Makabi.

Ima ovde ispred jednog puba napisano: Football is 90 minutes pretending you're hurt, rugby is 80 minutes you are not. NHL je jedno 2 notches iznad ragbija.

Američki fudbal, bez tih pauza, bi bio nehuman.

Da čoveče, neko bi morao stalno da trči i skače. Zamisli kako bi to izgledalo. A da... kao svi ostali sportovi.

Iz nekog razloga iz tog vremena najupečatljivija mi je bila utakmica Zvezda - Makabi.

Sine, a meni one Zvezdine pobede u Zagrebu. Kako su se samo mrzeli Radovic i Drazen,

dupli

Sine, a meni one Zvezdine pobede u Zagrebu. Kako su se samo mrzeli Radovic i Drazen,

Dražen je bio idol mladih strit basketaša, bar u mojoj okolini, iako je pokojmuduši bio tenkre kao čovek i kao sportista.

stefan.hauzer

Jasno, jasno - muškarci u helankama moraju da se odmaraju bar duplo više od muškaraca u šorcevima.

muškarci u helankama

retko ko može, u isto vreme, biti i senzualan i bazično sirov.

kao džef bakli

retko ko može, u isto vreme, biti i senzualan i bazično sirov.

maksa83

, nikad neće dosaditi.
ali kao što rekoh, sirovost + senzualnost ljudi u helankama..

intezitet, makso, intezitet je ključ.

ni u jednom sportu se ne razvije toliko energije po čovjeku u jedinici vremena kao u NFL-u.
ok, zato je igra isjeckana i ispauzirana, da bi se svaka akcija odvijala u full power modu. i tako od početka do kraja tekme. to nemaš ni u jednom drugom sportu.

naravno, za to se moralo nešto žrtvovat. a to je fluentnost i kontinuitet akcija.
šprint jednostavno ne može da traje duže od 15-tak sekundi.

ok, zato je igra isjeckana i ispauzirana, da bi se svaka akcija odvijala u full power modu. i tako od početka do kraja tekme. to nemaš ni u jednom drugom sportu.

Ne, igra je iseckana i izpauzirana zbog ekonomsko-propagandnih poruka iz studija. U hokeju (na ledu) imas sve: i "fluentnost" i intenzitet (na kvadrat).

intezitet, makso, intezitet je ključ.

Ma zaebancija bre, nisam 'teo da zapodenem kavgu oko NFL. Sve je to lepo, ail meni je hokej non stop adrenalin. Dodatno, ko je probao da kliza mora ekstra da ceni njihovu snagu /kontrolu/koordinaciju.

Recimo to ovako - ti i ja možemo da istrčimo 10 sekundi sprinta, nećemo možda baš biti brzi kao NFL heroj, ali će to da liči na sprint ako nismo uzeti u obe noge. Sa druge strane samo neko ko je proveo život na ledu može o-na-ko da se kreće. Mene to fascinira.

Mislim, braTe, poezija:

princi

ok, zato je igra isjeckana i ispauzirana, da bi se svaka akcija odvijala u full power modu. i tako od početka do kraja tekme. to nemaš ni u jednom drugom sportu.

Ne, igra je iseckana i izpauzirana zbog ekonomsko-propagandnih poruka iz studija. U hokeju (na ledu) imas sve: i "fluentnost" i intenzitet (na kvadrat).

ah, kakav fundamentalan sukob filozofskih koncepcija


epp je u NFL došao kasnije. iskorstio postojeće pauze i ubacio par novih. a za Super Bowl uveo dupli bonus.

no, gledano striktno kroz energetske bilanse, s produženjem trajanja akcije intezitet neminovno opada (E = Pxt = const.)

U hokeju (na ledu) imas sve: i "fluentnost" i intenzitet (na kvadrat).

zato postoje i tri postave, koje se menjaju.

NFL, kada bi imao takvu postavku igre - bilo bi potrebno minimum 60 igrača po timu, istog kvaliteta/ a to je neizvodljivo. Intezitet igre je popriličan u oba sporta - ali u fudbalu, ako samo jedan igrač ne uradi posao kako treba.. čitava akcija je dovedena u pitanje. Svaki daun imaš 22 igrača na terenu; koji moraju da isporuče maksimum iz sebe i to jeste poprilična stvar.

Mislim, braTe, poezija:

ha, fataš na ziku, iskusno

naravno da je sve stvar ukusa, i ličnog loženja, samo što princi oće taj svoj ukus da provuče ko univerzalni standard

i da, zato što ne može svako da igra američki fudbal, mi smo dobili jedan od najtužnijih filmova svih vremena - sa sretnim krajem:)


samtajms a vinar,iz a drimar

covek posle postao verovatno najbolji neamericki basketas svih vremena.

Tesko.
Novicki, dva Tonija - Kukoc i Parker, Djinobili, Pedja...

stefan.hauzer

maksa83

, nikad neće dosaditi.
ali kao što rekoh, sirovost + senzualnost....

Džoi Barton postaje 'Čekićar'

blogovatelj

covek posle postao verovatno najbolji neamericki basketas svih vremena.

Tesko.
Novicki, dva Tonija - Kukoc i Parker, Djinobili, Pedja...

Ćosić? I valjda Vlade pre Peđe (kome svaka čast, ali...).

Nego, zanima me mišljenje cenjenih kolega: da li bi npr. Siniša Mihajlović, Roberto Carlos, Juninho (onaj iz Liona, valjda Pernambucano) i tako neki doktori za slobodnjake, mogli (naravno uz period privikavanja na drugi oblik lopte) u NFL da teraju milionske ugovore tamo do pedesete; naravno pod uslovom da "igraju" kao Vinatieri što je: da uđu samo da šutnu pretvaranje i slično. Moje skromno mišljenje: da, svakako.

Uopšte, neuporedive su preciznosti nogom i rukom.

princi

Taj Drazenov bezobrazluk je Sibenku kostao titule protiv Bosne,

To nema veze sa sportom, već sa politikom.

maksa83

Sa druge strane samo neko ko je proveo život na ledu može o-na-ko da se kreće.

A sa treće, vaterpolistima od toga zavisi život - jer mogu da se udave.

maksa83

kažu da najveći od najvećih, džordan, mesi, vujasinović, imaju za milidjelić sekudne bržu anticipaciju reakcije protivničkjog igrača, bržu obradu podataka, automastko proračunavanje kretanja svih igrača uključenih u akciju.

Wayne Gretzky, najsvemirskiji svemirac hokeja (po meni - ultimativni i najdinamičniji kolektivni sport) svoj uspeh pripisuje treningu kome ga je izložio otac (koji je zbog povrede morao da napusti hokej kao mali i onda valjda isterivao ambiciju na detetu, no dobro, to je Kanada, tamo il' si hokejaš il' si ništa). Izgradio mu je i klizalište iza kuće. Wayne kaže da je to izgledalo "probudim se, klizam, odem u školu, vratim se, klizam. Kada sam počeo da treniram imao sam 4 godine prednosti na klizaljkama u odnosnu na sve ostale". Kažu da je na njemu praktično bilo nemoguće izvesti bodycheck - zaletiš se da ga prikucaš za ogradu a njega već uveliko nema, kao da si probao da zagrliš vazduh. Dodatno kaže da je svoju igru bazirao na par principa koje mu je otac usadio i oko kojih ga je drilovao a koji se svode na "ne idi tamo gde je pak, nego gde će da bude" i "svaki igrač pogleda tamo gde šalje pak pre nego što ga pošalje".

Dakle, Wayne kaže - dril od malih nogu.

(Naravno, to bi bilo nemoguće izvesti sa nekim genetski potpuno smotanim.)

Ova priča o Vejnu pre je izuzetak nego pravilo. Budući da sam ja, kao i svi Gorci, poprilično visok, doduše -- u mom se slučaju ta visina ne primećuje -- neko vreme sam visio na košu kod OŠ 25. maj. Tu su se skupljali opaki basketaši (jednom smo, tako, igrali Dalipagić i ja protiv Jarića mlađeg i starijeg, pocepali "smo" ih), a među njima mnogo onih koji su bili u profesionalnom treningu. Ostali su mi u pamćenju moji drugari Jovica i Dejan, koji su ranili da još pre 7 ujutro imaju šuterske treninge. Njima je basket bio život, i pakleno su radili, čak igrajući tri na tri sa onim tegovima oko listova.

Uzalud: ta dvojica finih momaka kao igrači nisu napravili značajniju karijeru, i Jovica je postao ženski trener a Dejan je igrao drugu grčku ligu. Nedostajalo im je to nešto, što je jedan balvan Danilović imao, on ili, recimo, maestro Bodiroga.

Profesionalni sport je grobnica ambicija. Ja sam, zato, obožavao Zorana Radovića ili Žeĺjka Obradovića, koji su, kao igrači, jako dobro bili svesni gde im je mesto. I to ih je činilo još boljim. (Uzgred, je l' se seća neko kad Hala sportova NBGD skandira Obradoviću: "Aaaj-deee leee-vom!'')

Nego, zanima me mišljenje cenjenih kolega: da li bi npr. Siniša Mihajlović, Roberto Carlos, Juninho (onaj iz Liona, valjda Pernambucano) i tako neki doktori za slobodnjake, mogli (naravno uz period privikavanja na drugi oblik lopte) u NFL da teraju milionske ugovore tamo do pedesete

Nije baš lako kao što izgleda ako ne počneš od malih nogu.

A sa treće, vaterpolistima od toga zavisi život - jer mogu da se udave.

Jes', a fudbaleri će da puste korenje i proklijaju ako prestanu da trče.

Sad ozbiljno - možeš da naučiš da plivaš za ... nedelju dana, recimo. Kad prvi put staneš na klizaljke i stajanje u mestu je veliki problem, a posle mesec dana i dalje ćeš izgledati kao sveže ispiljen Bambi. I posle dva. ; ) Otud je meni ono što oni izvode potpuno ludilo.

maksa83

Sad ozbiljno - možeš da naučiš da plivaš za ... nedelju dana, recimo. Kad prvi put staneš na klizaljke i stajanje u mestu je veliki problem, a posle mesec dana i dalje ćeš izgledati kao sveže ispiljen Bambi. I posle dva. ; ) Otud je meni ono što oni izvode potpuno ludilo.

Ma čini ti se, neko ne nauči da pliva ceo život.

Više je to stvar neke lične spretnosti/hrabrosti, što kaže reklama - ili jesi ili nisi (za nešto).

Meni klizanje nije bio neki problem iako sam na prave klizaljke stao tek sa 20 godina, jer sam pre toga kao klinac "imao iskustvo" vozeći rolšue i "klizao" na klizama u običnoj obući.

Mislim, nisam bio neki virtuoz, ali nisam bio ni Bambi.

jedi-knight

Američki fudbal, bez tih pauza, bi bio nehuman.

Americki fudbal i hokej su mozda jedini sportovi gde su za vreme trajanja igre ( akcije ) svi igraci na terenu u maksimalnom intenzitetu, svako u okviru svoje pozicije.

Stoni tenis

svarog

jedi-knight

Američki fudbal, bez tih pauza, bi bio nehuman.

Americki fudbal i hokej su mozda jedini sportovi gde su za vreme trajanja igre ( akcije ) svi igraci na terenu u maksimalnom intenzitetu, svako u okviru svoje pozicije.

Stoni tenis

sumo rvanje

jedi-knight

Re: odgovor prije pročitanog priloga (linka)
jedi-knight
Američki fudbal, bez tih pauza, bi bio nehuman.


Americki fudbal i hokej su mozda jedini sportovi gde su za vreme trajanja igre ( akcije ) svi igraci na terenu u maksimalnom intenzitetu, svako u okviru svoje pozicije.


Stoni tenis

Samo sam izostavio EKIPNI sportovi...izvinjavam se

Izvinjavam se i ja, mislio sam na dublove

jedi-knight

Američki fudbal, bez tih pauza, bi bio nehuman.

Americki fudbal i hokej su mozda jedini sportovi gde su za vreme trajanja igre ( akcije ) svi igraci na terenu u maksimalnom intenzitetu, svako u okviru svoje pozicije.

da, samo što se u svakom od njioh igra održava na max. intezitetu na različite načine.
u hokeju se to postiže letećim izmjenama, a u af samim pravilima igre. brz prekid je neizbježan ili uslijed tačdauna, ili obaranja/izgurivanja sa terena igrača se loptom, odnosno prekidom akcije uslijed nekompletiranog pasa, fambla i sl.

dinamizmu hokeja doprinosi klizanje. negdje sam pročitao i iznenadio se podatkom da i najspremniji hokejaši mogu u ozbiljnom tempu da izdrže svega oko 3 min na ledu!?!
naoko bi se reklo da je klizanje laganica, kretanje bez puno treuda, kad ono - žešća fizikalija. no, kad se u obzir uzmu sve one promjene smjera, kočenja, ubrzavanja, guranja, kockice smisla ti se same slože.

naoko bi se reklo da je klizanje laganica, kretanje bez puno treuda, kad ono - žešća fizikalija. no, kad se u obzir uzmu sve one promjene smjera, kočenja, ubrzavanja, guranja, kockice smisla ti se same slože.

Ako i zanemarimo kretanje, tj. da tu nešto mora da se gura mišićima i kreće, najveći deo vremena zapravo napola-čučiš pognut unapred, dakle svoju težinu + opremu nosiš mišićima nogu koje su savijene u kolenima, nemaš pomoć skeletnog stuba da primi opterećenje koju imaš kada si potpuno uspravljen. Zbog prirode klizanja neki nemali deo vremena zapravo sve to nosi samo jedna noga. U svom tom konstantnom statičkom naporu povremeno (tj. manje više non stop) moraš da oslobodiš eksplozivnu snagu (opet jedne noge) da bi zakočio, naglo skrenuo, ubrzao... + da u tom pokretu i labilnoj ravnoteži zama'neš štapom iz sve snage i ne padneš, nema mišića koji ne radi da te stabilizuje.

Sve se to dešava dok stojiš na sečivima debljine par mm, sila trenja tog dana ima neka druga posla pa ne možeš da računaš na nju + 5 istih takvih pavijana sa štapovima pokušavaju da te obore.

tu je hokej najsličniji vaterpolu u kojem takođe nema stajanja nako, odnosno energetski nezahtjevnog položaja.

fizički gledano, vaterpolo je možda najzahtjevniji ekipni sport. ne igra se uvijek u full power modu, ali je pootrošnja energije enormna.
današnji vaterpolo je još naporniji od onoga u kojem sam i sam učestvovao (kraj 80-tih) pošto je nivo dozvoljenog (tolerisanog) rvanja, bilo na 2m bilo na vanjkim pozicijama, osjetno podignut.
e, sad, iz jednog takvog statičkog klinča treba preći u plivački šprint ( u vaterpolu se prednost u kontri više ostvaruje pravovremenim startom nego samom brzinom plivanja), pa opet klinč ili, eventualno, ako si u odbrani, sinhronizovani rad u kombinovanoj zoni ( s konstantnim udvajanjima/povlačenjima ka centru, odnosno izlascima na spoljnjeg igrača ...).
o potrošnji energije na centarskoj poziciji suvišno je trošiti riječi.

i koliko su u hokeju (onom (naj)kvalitetnijem) i af-u igrači zavidno iznadoknađivani u dolarskim ekvivalentima za svoje kalorijske utroške, u vaterpolu to ni izdaleka nije slučaj.

jedina utjeha roditeljima, čija su se djeca odlučila za ozbiljno bavljenje vaterpolom, predstavlja činjanica da će zbog sredine u kojoj se igra (voda umnogome smanjuje optrerećenje na zglovove, naročito koljena i skočne zglobove, a i sami udarci, sem onih iznad vode, su njome izamortizovani) njihov zdravstveni bilans biti neuporedivo bolji od onog koji po penzionisanju sleduje jednog raning beka, a broj sopstvenih zuba u glavi biće mu veći od ukupnog broja prirodnjaka kompletng napada u hokeju.

ok, ovo jest malo hiperborilački iskarirano, ali ciljano i bez gledanja




P.S. a zbog kvaliteta vaterpola u SRB, ako je dijete stvarno talentovano i vrijedno, smješi mu se i penzija zaslužnog sportiste

fizički gledano, vaterpolo je možda najzahtjevniji ekipni sport. ne igra se uvijek u full power modu, ali je pootrošnja energije enormna.

Igrao sam jedno vreme vaterpolo rekreativno, viktorije, na jedan gol.
Svanjavalo mi je kad dođe vreme da budem golman.
Na dva gola ne smem ni da pomislim na šta liči.

blogovatelj

fizički gledano, vaterpolo je možda najzahtjevniji ekipni sport. ne igra se uvijek u full power modu, ali je pootrošnja energije enormna.

Igrao sam jedno vreme vaterpolo rekreativno, viktorije, na jedan gol.
Svanjavalo mi je kad dođe vreme da budem golman.
Na dva gola ne smem ni da pomislim na šta liči.

kad batališ sa treninzima, poslije nepunih godinu dana, gledajući neku tekmu, pitaš samog sebe da li je moguće da si se ti time bavio.

kažu da je revoluciju u vaterpolo treninzima, u smislu ekstremno napornih priprema, u našim krajevima unio Ratko Rudić spremajući tim SFRJ za olimpijadu u LA-u.
misim, i do tada je znalo biti vraški naporno, ali on je od priprema napravio pakao.

nastavljač te tradicije, takođe pripadnik partizanove škole, Nikola Stamenić je dalje nadogradio sistem, zadržavajući fizički aspekt priprema, a apgrejdujući ga na taktičkom nivou.
čuven je njegov odgovor na novinarsko pitanje, pred neko veliko takmičenje , da li je optimista.
- optimist je neko ko je od 10 mogućih pitanja na ispitu pripremio 7, pa se nada da će izvući neko od njih. mi znamo odgovore na svih 10 pitanja.

e, da, i jedna trivija za maksu - Stamenić je smatrao da je Dražne Petrović loš igrač za kolektiv, pošto odbranu nije igrao dovololjno dobro i posvećeno, i da je stvarao nepotrebno nervoznu i naoštrenu atmosferu provocirajući zategnute odnose sa protivničkim igračima (tada je bio aktuelan njegov sukob sa Sabonisom). previše mržnje protivničkih navijača je navlačio na svoj tim, što je po Stameniću bio nepotrebni psihološki ekstrabalast.

naravno da mlađi igrači iz dalmatinskih klubova (npr. aktuelni selektor hrvatske reprezentacije, Tucak) nisu mogli da se pomire sa ovom njegovom konstatacijom.

kakav sam dokumentarac iskopao. ovo je bio prvi pravi dream team, ustvari nightmare team, koji sam gledao ... ta postava se izgovarala naizust, kao oče naš, kao ringe ringe raja.



EDIT: otprilike taj neki totalni dril sistem je Rudić inkorporirao u naš vaterpolo.

Prvi svetki kup 1979., igralo je 8 reprezentacija svako sa svakim, prva 4 kola u Bg na Tašu, završna 3 u Rijeci na Kantridi. Naša reprezentacija još uvek "po starom", ono kipi na sve strane, mesokombinat. Mađari takođe, ona velika Mađarska, Sivoš i kompanija, Molnar na golu, Farago iz nekog razloga nije igrao, ta činjenica je oduzela pola draži celoj stvari. Utom se pojavljuju Ameri, samo golman Bognar je, da kažemo, mrcina, ostalo sve dvometraši k'o motke, plivači sprinteri. Bez preterivanja, publika im se smeje - kao "to vaterpolisti?" - dok nisu zaigrali. Šišali su kao hidrogliseri, izvesni Figueroa čudo od igrača bio, vižlja a bije k'o topom. Uza sve naše igre i pobede, do danas mi je pojam strašne utakmice Mađarska - SAD 4:3, jedva, Molnar je čuda radio. Naši ispušili od Rusa, uhvatili nas na kontre, 5:1, Kabanov se nadavao golova.

Danas su svi vaterpolisti takvi, čak i centri su manekenski građeni, nema više na masu. Zato se posle karijere obično razvale i ugoje, naviknu ljudi na utovar ogromnih količina hrane, a nema output-a, jbg.

docsumann

kakav sam dokumentarac iskopao. ovo je bio prvi pravi dream team, ustvari nightmare team, koji sam gledao ... ta postava se izgovarala naizust, kao oče naš, kao ringe ringe raja.



EDIT: otprilike taj neli totalni dril sistem je Rudić inkorporirao u naš vaterpolo.

U životu sam bio na 1 (jednoj) hokejaškoj utakmici, ali to je bilo na najvišem mogućem nivou: ZOI u Sarajevu, SSSR - Švedska 10:1. Na golu Tretjak, bekovi Fetisov, Kasatonov, ali iznad svega KLM trio u napadu: Hrutov (ono "K" je od pogrešnog čitanja ruskog "KH" - Larionov - Makarov, ljudi su bili čudo. Larionov (onaj plavi) nije klizao, on je leteo preko leda. Švedi su uvek bili sila, mislim da su tad čak uzeli bronzu, ali tog dana su ličili na početnike.

Pričao sam posle sa nekim ljudima što se bolje razumeju, zaključak: taj tim ne da bi osvojio tadašnju NHL, nego bi imao 80-90% pobeda, kao niko nikad. Današnja NHL je već druga stvar.

Danas su svi vaterpolisti takvi, čak i centri su manekenski građeni, nema više na masu. Zato se posle karijere obično razvale i ugoje, naviknu ljudi na utovar ogromnih količina hrane, a nema output-a, jbg.

da, to je ranije bilo nepisano pravilo. mada danas više vode računa o kulturi tijela nakon završetka profesionalne karijere. najbolji primjer Vanja Udovičić, Šapić, Vlada Vujasinović ... samo je Savić malo ispao iz forme

moja sjećanja o repezetativnom vaterpolu počinju negdje sa olimpijadom u Moskvi. Gopčević nam je bio maltene porodični prijatelj, obožavao mog mlađeg brata. poklanjoa mu one gumirane kupaće koje je reprezentacija data nosila (tamno plavo-sive speedo).

Faraga se sjećam kroz maglu. mitska figura, kombinacija indijanskog ratnika i Konana. jedna legenda kaže da je na nekoj pripremnoj utakmici otšlepao Dragana Andrića, koji mu se uhvatio za kupće gaćice, pola bazena, i na kraju kontre zabio go.

moj heroj iz tadašnjih vremena bio Mšvemiradze. čak i u doba kad je Milanović već postao najbolji sidrun, pa i igrač na svijetu. Gruzijac mi je djelovao nezaustavljiv 1 na 1. nevisok za centra, nabijen kao rvač, a tako i snažan, sa nevjerovatnim iskokom iz vode, i sjajnom tehnikom (bio je u stanju da puca iz svih pozicija). sjećam se na nekoj utakmici na univerzijadi, Deni Lušić sa svim onim svojim mišićima prosto legao na njega, sav iznad vode, a ovome viri samo šaka sa loptom i unosi Denija kao orka u naš gol.

uh, moraćemo nekom prilikom otvoriti blog samo za ovakve H2O-Polo priče ...

pozdrav (zasada)

docsumann

moj heroj iz tadašnjih vremena bio Mšvemiradze. čak i u doba kad je Milanović već postao najbolji sidrun, pa i igrač na svijetu. Gruzijac mi je djelovao nezaustavljiv 1 na 1. nevisok za centra, nabijen kao rvač, a tako i snažan, sa nevjerovatnim iskokom iz vode, i sjajnom tehnikom (bio je u stanju da puca iz svih pozicija). sjećam se na nekoj utakmici na univerzijadi, Deni Lušić sa svim onim svojim mišićima prosto legao na njega, sav iznad vode, a ovome viri samo šaka sa loptom i unosi Denija kao orka u naš gol.

uh, moraćemo nekom prilikom otvoriti blog samo za ovakve H2O-Polo priče ...

pozdrav (zasada)

M'šeniradze ili kako je već bilo prezime nije jedan čovek. Bila su sigurno dvojica (otac i sin), a po nekim izvorima i treći (stric!) koji su se decenijama menjali na sidrašu sovjetske reprezentacije.

Još jedna trivija: kad se ljudi pitaju otkud Kazahstan na velikim takmičenjima - Dinamo iz Alma-Ate je bio stalni član prve lige SSSR-a, mislim da su igrali i neke euro-kupove.

Vaterpolo ima jednu falinku, skoro kompletna misicna masa ucestvuje u kretanju.

Zašto je ovo falinka?

M'šeniradze ili kako je već bilo prezime nije jedan čovek. Bila su sigurno dvojica (otac i sin), a po nekim izvorima i treći (stric!) koji su se decenijama menjali na sidrašu sovjetske reprezentacije

da, znam, ali ja pričam o ovome koji je igrao 80-tih u repki SSSR-a. Georgij Mšvemiradze



a otac, takođe centar reprezentacije SSSR-a, se zvao Peter



koliki čovjek!


a kod Mađara dinastija Sivoš je imala igrače u tri generacije (đed, otac i sin) koji su osvajali olimpijsko zlato!

docsumann

a otac, takođe centar reprezentacije SSSR-a, se zvao Peter



koliki čovjek!

Khm, šteta što slika nije sa loptom. Sa ovakvim lopatama od ruku, osećam da bi isto izgledalo kao neko prosečan da drži tenisku lopticu

vcucko

Šišali su kao hidrogliseri,

Cela USA reprezentacija na OI u LA `84. je plivala brže od našeg državnog rekorda na 100 metara.

milisav68

vcucko

Šišali su kao hidrogliseri,

Cela USA reprezentacija na OI u LA `84. je plivala brže od našeg državnog rekorda na 100 metara.

Vidi, znam da smo uvek bili slabi u baznim sportovima i da su enormni uspesi npr. vaterpolista postizani ne zahvaljujući širokoj i kvalitetnoj bazi već baš naprotiv - uprkos tome. Ima tu, međutim, i drugih faktora.

Evo, Ian Thorpe je visok oko 2 metra, a nosi obuću mislim broj 56 ili tako nešto. Mark Spitz je po tome apsolutni rekorder, niži je od Thorpe-a, a stopalo broj 58! Drugim rečima, ljudi su koristili prirodne peraje. Sad, da li je u pitanju široka baza pa mogu da se nađu klinci sa takvim nesrazmernim predispozicijama ili čak postoje neki hormoni koji mogu da utiču na rast određenog dela tela, zaista ne znam, tu sam laik. Istočna Nemačka je svoju sportsku nauku razvijala očigledno na nekim drugim faktorima, ne ekstremitetima, tamo su plivali npr. Kornelija Ender i Mates koji su bili baš zgodan par, što bi rekli za reklamu za Coca-Colu.

docsumann

Da li bi utakmice bile spektakularnije da ima više gladijatora ili više majstora. Da li majstor, uz neki poseban metod treninga, može da postane još spektakularniji, još fantastičniji, još magičniji

budućnost je u ekstremnim super igračima, nešto nalik na Novaka Đokovića.

talenat, osjećaj, kreativnost nakačena na ektremni atleticizam i do perfekcije izbrušenu tehniku.

skroz jednostavno, zar ne?

Ne znam uopste koliko je Djokovic do perfekcije izbrusena tehnika, ali je izvesno da je jak i fizicki spreman do bola. On jednog Federera dobija na cistu snagu. Bukvalno, samo sto ga ne samara po terenu. Kad krene da mu forsira bekhend, tacno vidis da se igra s njim, da koristi svaku od tih 5 ili 6 godina prednosti u snazi, brzini i izdrzljivosti. I u tome se upravo i ocitava njegova inteligencija. Djokovic forsira svoje jake points, a to je jeziv refleks, verovatno najbolji return u istoriji tenisa. Takvu brzinu nije niko imao, i verovatno se jos dugo nece roditi neko ko ce moci slicno da igra. Po meni, onaj njegov return Federeru (i posle Nadalu) sa US Opena 2011, to su sportski potezi 21. veka.

Ne znam uopste koliko je Djokovic do perfekcije izbrusena tehnika

za njega kažu da nema lošu tačku. dvoručni bekhend jedan od najboljih u biznisu, forhend - bič kojim teroriše . lobovi, drob šotovi specijalke za izluđivanje protivnika (oposebno na ovogodušnjem RG-u). uz Bekera je popravio volje igru, a servis mu je sve bolji ...

ok, ovdje svakako ima mjerodavnijih i upućenijih blogera što se tenisa tiče. no ovo je neko moje zapažanje iuz prikrajka.

jedi-knight

budućnost je u ekstremnim super igračima, nešto nalik na Novaka Đokovića.

Buducnost je u robotima i genijima

Будућност је у "курцу" !

cane.srbljanovic

Mislim da je potonje, o vrhunskim rezultatima, potpuno tachno:
- "10% je talenat, ostalo je RAD"
Takodje, i ovo je potpuno tachno:
- "SVE je talenat, jer RAD se podrazumeva".

Naizgled oprechne, ove rechenice imaju istu poruku.

I josh neshto - verujem da vecina ima onih, dovoljnih, "10% talenta".

Razlika je u posvecenosti, veri i upornosti.

Mesi, Dzordan, Pele, Federer i sl, su "extreme end" ali je i njihovu genijalnost/izuzetnost teshko odvojiti od njihovog rada/posvecenosti/upornosti...

Znao sam neke genijalne talente koji nisu daleko otishli - ali i neke druge, ne toliko talentovane, koji su samo zbog gore pomenutih 'properties' dogurali do reprezentacije i internacionalnih karijera... There ya go.

У праву си Цане !
Фасцинира податак да Меси претрчи 10 км на утакмици --- Меси, најбољи играч света, а претрчи једнако као Бускет и слични - и то, пази, већину времена трчећи од десног крила ка средини шеснаестерца.

Меси, најбољи играч света, а претрчи једнако као Бускет и слични -

Nole, najbolji igrač svijeta, tjera protivnike da trče duplo više od njega.

docsumann

Nole, najbolji igrač svijeta, tjera protivnike da trče duplo više od njega.

fizički dokaz da su Đokovići Kosovari - Crnogorci, a ne Srbi.

Natprosečna inteligencija je preduslov za svakog vrhunskog sportistu. Jedna stvar su refleksi, brzina prenošenja akcionog potencijala (čitam onog Latuša) kroz neurone, aktiviranje mišića, ali vrhunski sportista ima upravo to, pregled nad igrom, situacijom. Vrhunski sportista je gospodar igre.

docsumann

Меси, најбољи играч света, а претрчи једнако као Бускет и слични -

Nole, najbolji igrač svijeta, tjera protivnike da trče duplo više od njega.

to je, pre svega, stvar taktike koju pripremi pre meča.
ako je, recimo, federeru najače oružje forhend, nole, ako ste primetili, ne forsira njegov lošiji bekend, nego dugim loptama upravo napada njegov forhend. jer kada federer svoje najjače oružje mora koristiti da bi se branio, taj forhend prestaje da bude oružje već postaje njegova slaba tačka.

sećate li se doktora četojevića koji je noletu izmenio način ishrane i, što je njegov najveći uspeh, uspeo da sredi "glavu" kod novaka.
upravo je "glava" taj presudni faktor koji vrhunskog (genijalnog) sportistu razlikuje od prosečnog sportiste.
često možete čuti od novaka da kaže: ne razmišljam o npr., meču sa nadalom u 1/4 finalu, nego sam fokusiran na protivnika sa kojim treba da se sastanem naredno kolo.
to je upravo ono što igrači moraju da rade - da im misli ne budu u budućnosti ili da se ne sećaju prošlosti u toku igre, nego da bude fokusiran na sadašnji trenutak.
taj sadašnji trenutak misli mora da bude prisutan u svakom trenutku, što znači da se polje misli znatno sužava tokom igre, a telo se opušta ako ga ne upravljaju misli. tada njegov instiktivni i motorički centri preuzimaju kontrolu nad pokretima.
to je ono što mi zovemo "opustio je ruku" ili "ušao mu je u servis", kad počne da vraća servise od preko 120 km/h. instiktivni centar određuje smer, snagu i dužinu udarca, a motorički vrši sam pokret tela prilikom udarca.
motoričke i instiktivne funkcije se mogu utrenirati, ali samo ako su misli u sadašnjem trenutku, oni rade perfektno.

najbolji primer kako "loša glava" utiče na rezultat sportiste je bio neki dan u plivanju. holanđanka femke heemskerk je ove godine imala najbolje rezultate u svetu na 100 i 200m slobodno i svi su je videli kao najvećeg favorita za titule na SP u kazanu. međutim ona je potpuno razočarala i sebe i svoje navijače, jer je u obe discipline plivala za preko sekundu sporije od njenih ovogodišnjih rezultata. za razlog je okrivila "demone u glavi". previše je tokom trke bila zauzeta svojim mislima i telo je usporilo u svojim pokretima.
Mislim da bi svaki sportista sa vrhunskim ciljevima trebao da prođe terapiju sličnu onoj koju je novak prošao sa dr. četojevićem.

jedi-knight

Фасцинира податак да Меси претрчи 10 км на утакмици --- Меси, најбољи играч света, а претрчи једнако као Бускет и слични - и то, пази, већину времена трчећи од десног крила ка средини шеснаестерца.

Mesi prosto nervira koliko ne trci. Ponekad je sramno gledati njegovo setanje po terenu, ili cak samo stajanje. Izmerili su mu jednom skoro 2 minuta stajanja u mestu iako je lopta sve vreme bila u igri.
LINK

Ниси у праву ! Невезано за овај случај, када год су озбиљне утакмице, погледај податак о његовој километражи.

Srđan Fuchs

docsumann

Nole, najbolji igrač svijeta, tjera protivnike da trče duplo više od njega.

fizički dokaz da su Đokovići Kosovari - Crnogorci, a ne Srbi.

Црногорци су најбољи Срби !

Kazezoze

...
to je ono što mi zovemo "opustio je ruku" ili "ušao mu je u servis", kad počne da vraća servise od preko 120 km/h. instiktivni centar određuje smer, snagu i dužinu udarca, a motorički vrši sam pokret tela prilikom udarca.
motoričke i instiktivne funkcije se mogu utrenirati, ali samo ako su misli u sadašnjem trenutku, oni rade perfektno.
...

120 км/сат је мало. Претпостављам да си мислио 120 миља/сат.

emsiemsi

Kazezoze

...
to je ono što mi zovemo "opustio je ruku" ili "ušao mu je u servis", kad počne da vraća servise od preko 120 km/h. instiktivni centar određuje smer, snagu i dužinu udarca, a motorički vrši sam pokret tela prilikom udarca.
motoričke i instiktivne funkcije se mogu utrenirati, ali samo ako su misli u sadašnjem trenutku, oni rade perfektno.
...

120 км/сат је мало. Претпостављам да си мислио 120 миља/сат.

da, u pravu si, greška...zapravo sam mislio 220 km/h, ali i 120 milja/h je ispravno.

Nole, najbolji igrač svijeta, tjera protivnike da trče duplo više od njega.

Narodski rečeno - radi ih ko volove.
Isečak sa omladinske fudbalske utakmice najnižeg ranga u selu pored Kragujevca. Razgovor sina i oca po završenom meču...
- Jesam bio dobar?
- 'de dobar, radio te onaj mali Milunov k'o vola!

''Promasio sam vise od 9000 suteva u svojoj karijeri.
Izgubio sam vise od 300 utakmica.26 puta u karijeri sam promasio sut za pobedu.
U svome zivotu bio sam neuspesan iznova,iznova i iznova.Zato sam i uspeo.''
Majkl Dzordan

ladno je plagirao, Vinstona Čerčila

"Uspeti, znači, prihvatati neuspeh za neuspehom, ne gubeći entuzijazam."

docsumann

u sportske (igračke) talente, naročito među kolektivnim sportovima sa loptom, posebno se cijeni kategorija viner igrač.
onaj koji ima odliku da je najbolji u najvažnijim trenucima, utakmicama. onaj koji rješava ključne utakmice.

najveći viner svih vremena svakako je Džordan, bar koliko mene pamćenje služi.
a među domaćim igračima Igor Milanović i Sale Đorđević.

cijenim da je to još jean nenaučljivi kvalitet.

Izvini, ali Vlado Vujasinović! Ovako na prvu, četiri-pet finala je direktno rešio tako što bi kod, recimo 7:7, "izmislio" neki gol sa distance, ali ne silinom udarca (kao Kašaš koji nas je u saradnji sa Šoštarovom dioptrijom koštao par zlata) nego nekom putanjom koje se drugi nikad setili ne bi, pogotovo u takvoj situaciji.

Izvini, ali Vlado Vujasinović!

već sam stavio jednog vaterpolistu, pa rekoh da ne protežitam ali može.

a Milanović je svakako najveći viner od svih yu igrača- počev sa olimpiojskim finalom u LA, kada je sa 18 godina dao jedan od svega 5 naših golova, pa finale SP u Madridu, i gol 0,3 sekunde pred kraj u drami sa Italijanima, pa prvo evropsko zlato za (tada još Jugoslaviju) sa 5 golobva i xy isključenja i četveraca, pa tako sve do kraja karijere u kojem god timu da je igrao.

jedi-knight

ladno je plagirao, Vinstona Čerčila

Ima on coveka koji mu sprema bisere u tvit formatu za 100baksa na sat. Ameri se loze na te instant mudrosti jos od Karnegija i Hila

To je smislila agencija koja je pravila Nike reklamu.

"Uspeti, znači, prihvatati neuspeh za neuspehom, ne gubeći entuzijazam."

Ima i ono, jednako poznato, a jako citirano all around:
Ever tried. Ever failed. No matter. Try Again. Fail again. Fail better.

Stiže (mi) omiljena Beketova fotka...

ladno je plagirao, Vinstona Čerčila

Genije rekao i:

Never, never, never give up.

Da su mene pitali, ja bih isto. Isto.

danas počinje Premijer liga, ljudi

kakav odličan tekst, ko je ovaj lik, Srbin u Silicijumskoj dolini?

Šta ste pronašli u Americi?

U Zalivskoj oblasti San Franciska pronašao sam jedno napredno, stimulativno, kosmopolitsko okruženje, zagledano u budućnost. To je neki jedinstveni koktel globalizacije, hakerskog idealizma, hipi etike, mešavine vrednosti koje kreira tehnološka industrija sa starim kapitalizmom Zapadne obale, umetničke ekscentričnosti San Franciska, tipično kalifornijske opuštenosti i vere u to da ovde svojim znanjem svet možemo da učinimo boljim mestom. Osim toga, Zalivska oblast, tj. Silicijumska dolina, ima ubedljivo najveću koncentraciju pametnih ljudi na jednom mestu u celom svetu.

Filozofija razvoja u SAD, u poređenju sa Srbijom, ako to uopšte ima smisla?

Poređenje nema previše smisla, jer su filozofije poslovanja i poslovna klima dijametralno suprotni između ove dve zemlje. Biznis je u Americi nacionalni sport broj jedan. Čak i ljudi koji rade relativno slabo plaćene poslove, trude se da imaju svoj mali investicioni portfelj hartija od vrednosti i svi prate kretanje cene akcija na berzi. Kada govorimo o preduzetništvu, kapital je dostupan za bilo koju dobru ideju. Start-apovi se ne fokusiraju toliko na profit na kraće staze, već teže brzom rastu. Tako nije ništa neobično da investitori u neki neprofitabilni biznis investiraju i po stotinjak miliona dolara. A desi se i, recimo, čak 1,2 milijarde kao u slučaju Snapchata, iako ta firma do sada nije napravila nijedan cent prihoda, jer znaju da će novac sam po sebi kasnije doći ako se napravi proizvod koji ima vrednost za veliki broj ljudi.

U Srbiji ništa od gore nabrojanog nije slučaj. Korporativizacija praktično ne postoji, što je posledica skandalozno visokih troškova osnivanja i vođenja akcionarskog preduzeća kao forme privrednog društva. Poređenja radi, u Americi osnivanje korporacije košta 150-300 dolara, završava se brzo preko Interneta, ne postoje tekući troškovi ako nema prihoda i zato maltene svi imaju registrovanu neku firmu. Pošto su korporacije u Srbiji za domaće privrednike skupa egzotika, većina ekonomske aktivnosti ide kroz preduzetnike – “sole proprietorship” – i društva sa ograničenom odgovornošću. Posledica toga je da je Beogradska berza danas potpuno irelevantan faktor, tako da je i interesovanje građana za investiranje tim putem praktično nepostojeće. To dalje vodi ka tome da se imućniji ljudi uglavnom odlučuju za investiranje u nekretnine, što je jedan od najkonzervativnijih pristupa investicijama i donosi najmanju dobit. Što se pokretanja novog posla tiče, u Srbiji to u većini slučajeva znači pozajmljivanje novca od PRP – porodica, rodbina i prijatelji – ili odlazak u banku po kredit. “Venture capital” ne postoji, što srpske firme onda stavlja pred izazov da moraju što pre da budu profitabilne, jer jednom kada početni kapital nestane – “game over”. Niko ne razmišlja o agresivnom rastu koji se kasnije može pretvoriti u masivne prihode i tržišnu dominaciju, jer su fokusirani na to kako da plate PDV sledećeg meseca za prodatu robu ili usluge koje još uvek nisu ni naplatili. Zbog toga svi otvaraju pekare, kafiće i kioske brze hrane: promet kreće odmah i “cash flow” se brzo stabilizuje. Zbog svega toga Srbija ima primitivnu ekonomiju koja je u proseku oko pola veka iza razvijenog sveta.

nema veze sa sportom, odnosno ima u toliko što nam je jedan sportista, Nole, zadao svima domaći kako se dolazi do pobedničkog karaktera, pa se tako to može primeniti i u biznisu. pitanje stoleća je, ko intenciozno, svesno i perfidno stvara drogiranu atmosferu poraženosti u Srbiji, i zašto se to radi?

Tim Harden i Stefon Keri, potpuna su suprotnost "brdima misica" protiv kojih igraju.

Džejms Harden


Naravno, zato sam i rekao da postoji ona kategorija posebnih. Stef ima neverovatnu sposobnost: a to je šut iz driblinga, koji može da izvede svaki NBA igrač - ali niko, nikad nije radio to s te udaljenosti. Niko nema takav domet.



+ ne bih se složio, da njih dvojica nisu atletski igrači. U play off -u ove godine, Stef Kari je tako pao, na način da je njegovo telo izgledalo kao da je od gume. Čini mi se da je za to potrebno biti neviđeno građen - ne mišičavo, voluminozno, nego gipko.

Van Gal mi je jedan od antipaticnijih trenera u fudbalu.

Meni su Holanđani kao treneri, generalno previše nadmeni. Stvoren je neki utisak, kako je svaki holandski trener inovator i genije. A iskreno, ne sećam se kada je poslednji put njihov trener osvojio LŠ? Mislim da je to bio upravo Van Gal s Ajaksom i na tome je utemeljio čitavu njegovu karijeru, čoveka koji ponovno izgrađuje posustale gigante.


edit; ne Frank Rajkard, s Barsom (ali taj tim bi osvojio LŠ i da sam mu ja bio trener:)