Ovaj blog će ispričati četiri priče koje su, samo naizgled, međusobno nepovezane. Priče su o časti i poštenju, zatim o onima koji nisu imali prilike da postanu „pošteni nalazači", zlonamernom hakeru koji se previše zaneo i upao u „medenu zamku" i o tome kako sila akcije inicira silu reakcije.

 Priča prva: Čast i poštenje pre svega

Nedavno je objavljena vest da je Milanko Obućina iz Sjenice vratio 4.200 evra, koje je pronašao, iako živi u siromaštvu, odbio čak nagradu za svoje poštenje. Milanko je postao junak javnosti. Nadam se da njegov gest neće ostati usamljen. Evo vesti koja je bila na B92, kao i na na RTS-u.

Jedna od velikih dilema savremene nastave iz oblasti računarske bezbezdnosti jeste da li studente računarske tehnike, koji slušaju ovaj kurs, treba obrazovati na temu pisanja računarskih virusa i zlonamernog koda uopšte. Na prvi pogled dilema deluje jednostavno. Jedni će reći: „Ne nikako! Zašto da ih učimo nečemu lošem!", drugi će reći „Obavezno, inače kako će znati da naprave i primene sisteme odbrane od virusa". Kada se zagrebe malo dublje ispod površine i detaljnije razmisli, vidi se da odluka nije ni izbliza jednostavna, kao što na prvi pogled može izgledati. Kada sam ovu temu diskutovao sa studentima, većina njih nije uopšte bila ravnodušna - čak naprotiv, a ponekad je „letelo perje" od argumenata za i protiv. Često se povlači paralela sa nastavom iz oblasti medicine i farmacije gde se, navodno, na nekim univerzitetima i u određenim strogo kontrolisanim uslovima, gaje i izučavaju biološki virusi.

Mislio sam zato, da pitam Vas čitaoce bloga, šta mislite o ovoj dilemi? Znam da među čitaocima bloga ima stručnjaka svih profila, pa bi različita mišljenja pomogla. Tekst ispod analizira različite aspekte dileme.

U tekstu je korišten je i materijal iz diplomskog rada studenta Nenada Stojkova (Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija), tako da kolegu Stojkova potpisujem kao koautora ovog bloga.

Poštovani Blogeri, prenosim vam poruku što sam upravo dobio, bez izmena i uz dozvolu autora.

Gost autor: Prof. dr Vlado Delić

Drage koleginice i kolege,

Želeo bih da Vas obavestim da je FTN u saradnji sa Savezom slepih Srbije i preduzećem AlfaNum pokrenuo akciju koja treba da pomogne slepim i slabovidim korisnicima računara primenom novog sintetizatora govora iz teksta na srpskom jeziku i širenjem lanca obuke. Ako imate ideju ili predlog kome bi trebalo uputiti ovakav poziv (u prilogu) ili želite i sami da učestvujete u ovoj akciji, molim Vas

Zadovoljstvo mi je da ustupim ovaj prostor blogeru alselone koji je napisao tekst o belim rupama. Uzivajte!

Šta su crne rupe, to svi, manje-više, znaju. Hoking ih je naširoko obrađivao u svojim dopadljivo popularnim knjigama, Diskaveri i ostali naučni kanali ih drže kao redovni sadržaj na meniju, dnevne novine ih nekada obrađuju na naučnim stranama a, bogme, i česta su tema na svim druženjima, kada se povede priča o astronomiji.

Kao što je pravilo u fizici

U Africi otkrivena nova vrsta: šumski slon! Kako je moguće prevideti čitavog slona? Svake godine se otkrivaju brojne nove vrste insekata, u proseku godišnje biva otkrivena jedna ili dve nove vrste ptica, ali gde se slon krio? U šumi? Ta, haj’te molim vas, pa šta rade ti naučnici?

Nedavno se desila interesantna „tehnička greška". Rejting agencija Standard & Poor's (skraćeno: S&P) je poslala pogrešnu poruku odnosno upozorenje velikom broju svojih pretplatnika širom sveta sa informacijom da je kreditni rejting Francuske sa trostruko-A (triple-A) snižen na sledeći nivo.

Često se dešavaju različite tehničke greške koje mogu imati visoku cenu. One mogu biti posledica nepažnje, nemara, nepostojanja ili neadekvatnih procedura rada ili provera. Neke greške u prošlosti su mogle da dovedu do ogromnih šteta i drugih dramatičnih posledica. Ovo je otvorilo i pitanje: kako se proverava softver, koliko se detaljno brine o njegovoj tačnosti i preciznosti rada, kao i o sigurnosnom aspektu, kao i odgovornosti.

Izvesno vreme me proganjaju dve stvari:

Da li je zaista tačno da se istori ponavlja i

da li ličnosti stvaraju slavnu  istoriju ili određeno vreme pravi velike istorijske ličnosti?

Penelope: "Pedro, volim te!"

Pedro: "Koji bre , Pedro? Imam kompjutersku

evidenciju da to nisam ja!"                                                                          

Još u decembru 2008 g. američki naučni časopis "Neuron", objavio je rezultate veoma interesantnih istraživanja Japan’s ATR Computational Neuroscience Laboratories. Dakle, reč je o visokoj tehnologiji koja toliko napreduje i od koje se nekad možete uplašiti, čak

 Ma kakve devedesete - osamdesete su zakon!

Tričetiriput godišnje firma organizuje važne sastanke za dva-tri tuceta svojih ljudi iz celog sveta. Ali, pošto su današnje firme svesne i brižne i vode računa o sveukupnoj dobrobiti svojih ljudi, ti se sastanci obično organizuju na mestima gde se posle rada može i opustiti i uživati. Tako firma lako ustanovi ko posle celodnevnog rada može i celonoćno da banči ali i da se, posle lumperajke do 5, u 8 uredno pojavi izbrijan, svež i načasupažljiv...